Стеван Чалић, рођен је у сремском селу Купинову, 14. децембра 1892. Познати сликар. Још у основној школи, коју је завршио у родном селу, исказивао је несвакидашњи цртачки таленат.
Школовање је наставио у земунској Гимназији, а потом је, по очевој жељи, студирао фармацију у Загребу. За време Првог светског рата, мобилисан је у аустро-угарску војску и служио је као апотекар у Славонској Пожеги.
После смрти супруга Јована, мајка Стана је преселила из Купинова код ћерке у Панчево. По завршетку рата, и Стеван се придружио породици у Панчеву. Врло брзо је постао омиљен у новој средини. Ту је, 1919. са још тројицом сликара, имао своју прву званичну изложбу.
Као стипендиста Владе СХС, 1919. Чалић је упућен у Праг, где се уписао на Академију ликовних уметности. Академију је успешно завршио 1924. Био је међу тројицом најбољих и најталентованијих студената.
У Прагу се, 1921. оженио Јармилом Цејнаров, са којом је имао сина Душана и ћерку Олгу.
По повратку у земљу добио је, 1925. место учитеља вештина у Шабачкој гимназији. Врло брзо се уклопио у нову средину и у Шапцу је остао до краја живота.
Излагао је, групно и самостално, у Панчеву (1919. и 1928), у Шапцу (1926, 1928. и 1931) и у Београду, у Павиљону "Цвијета Зузорић", 1929.
Веома значајну активност испољавао је у Позоришном одсеку Шабачке гимназије, где је углавном обављао сликарски део послова на изради декора.
По оснивању Шабачке народне књижнице и читаонице и Народног универзитета, 1928. био је веома активан члан њихових управа.
Као изузетно успешан педагог, могло би се рећи да је "заразно" деловао на своје ученике.
У периоду од 1936-1940. израдио је иконостасе за цркве у Клењу, Дубљу, Змињаку, Узовници, Пецкој и Обреновцу. Истовремено, урадио је и икону Св. Јована за иконостас шабачке цркве.
Припада малобројном кругу уметника чији су радови постали популарни међу његовим суграђанима. Мало је Шапчана који су иоле наклоњени уметности, да им нису познате његове слике Девет дирека, монументална Слава Подриња, која се чува у шабачком Музеју, и портрет чувеног музичара Андолије, из познијих година.
Био је учесник крвавог марша од Шапца до Јарка, 1941. а након тога је проживео све страхоте концентрационог логора.
Из окупационог периода познат је његов сукоб са немачким командантом Шапца. Немац је тражио да Чалић, на згради Народне банке, нацрта карикатуре Черчила, Рузвелта и Стаљина, али је овај то одбио.
Све што му се издогађало за време окупације, ослабило је његово ионако крхко здравствено стање и проузроковало болест од које се више није опоравио.
Умро је 9. јула 1943. године у Шапцу и сахрањен је на Доњошорском гробљу.
Међу бројним радовима, које је стрпљиво евидентирао хроничар и велики поклоник Чалићевог сликарства - Шапчанин Петар Микић, квалитетом се издвајају следеће слике: Распеће, Аутопортрет, Моја деца, Портрет дједе С, Олга моја кћи, Двориште, Шабачко двориште и друге.
Запажени су и његови бројни портрети пријатеља и познаника у оловци (Јанко Веселиновић, Владимир Јовановић, итд). Био је изузетан цртач.