Светозар Ћоровић, рођен је 29. маја 1875. у Мостару, где је завршио основну и трговачку школу. Од 1887. постаје "Голубов" сарадник, а након тога се придружује и "Вили", 1889. године. Светозар Ћоровић је био један од главних сарадника српског опозиционог листа "Народ" који је излазио у Мостару за време аустро-угарске окупације, и имао је много успеха са својим епиграмима и сатирама "Из земље Хирошиме".
Умро је у Мостару 17. априла 1919. од болести коју је добио у аустријским логорима и интернацијама, у којима је провео прве три године Првог светског рата.
Писао је много: објавио је десетак књига приповедака, скоро исто толико романа и неколико драма. Од појединачних дела издвајају се романи "Мајчина султанија" (1906) с необичним ликом паланачке качиперке у средишту, "Стојан Мутикаша" (1907), где је испричана историја човјека који од сиромашна сеоског дечака постаје велик трговац, зеленаш и поганац, и "Јарани" (1911), у којима је приказан наш муслимански живаљ у немирна времена уочи престанка турске власти. Ћоровић је вешт приповедач, пише лако и брзо, његово је приповедање једноставно и природно, композиција како у кратким тако и у дужим формама спретна, мотиви добро одабрани, радња сигурно вођена.
Његова најпознатија дела су: "Женидба Пере Карантана" (1905), "Мајчина султанија" (1906), "Стојан Мутикаша (1907), "У ћелијама" (1908), "У мраку" (1909), "Јарани" (1911), "Зулумћар" (1913), "Као вихор" (1918), "Међу својима" (1921); приповетке ("Богојављенска ноћ", "Пријатељи", "Под пећинама", "На води", "На Васкрс") и најзад неколико позоришних комада: две шаљиве игре "Поремећен план" и "Издаје стан под кирију" (1899) и актовке "Он", "Адембег", "Птице у кавезу" и "Повратак".