Игор Белохлавек, рођен је 23. јануара 1928. у Земуну. Ликовни педагог и уметник. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а потом и Вишу педагошку школу сликарски одсек (1953) и Филозофски факултет група за историју уметности (1964). У Шапцу је проживео цео радни век, од 1953, па све до смрти 1993. Радио је као наставник и професор у шабачкој Учитељској школи, Педагошкој академији и Вишој школи за образовање васпитача.
Био је веома разноврстан и свестран уметник. Бавио се израдом сценографија за позоришне представе, илустровао књиге и часописе у тушу и оловци, правио мурале (зидне слике и декорације), таписерије, линорез, радио у техникама кованог бакра и бакрописа, био је прави виртуоз у графици, посебно у сериографији, слике је радио у техникама акварела, темпере, уља и у комбинованој техници, бавио се графичким дизајном, итд.
Међу графичкикм остварењима, посебно је запажена мапа од 10 графика, посвећена крвавом маршу Шабац-Јарак, као и скупина од 12 зодијачких знакова. Од радова у бакру, истичу се триптиси Мирис векова и Наша младост, као и серијал Играли се коњи врани.
Основне теме и неисцрпна инспирација Игорових радова су: коњи, кентаури, људске фигуре (портрети, мотив уснуле жене, плесачице), тигрови, кошуте, козорози...
Радио је брзо и лако и поводом тога је знао да каже: "Понекад се стидим лакоће и брзине којом ћу набацити неку мисао на хартију или платно. Искрено се дивим онима који умеју да се врате поново својим сликама и да их дорађују. Ја нисам такав..."
Његов ликовни кредо био је следећи: "Кад се сликар ослободи притисака тржишта и моде, онда је сам са собом, лишен сваког притиска и срама лажне претензије, и тада има једна особа коју треба да задовољи - себе."
Имао је осам самосталних изложби: у Београду, Шапцу, Новом Саду, Бору, Чачку, Олтедалу и Ставангеру (Норвешка) и Сремским Карловцима. Групно је излагао највише у Шапцу (више од 30 пута), а затим у Београду, Ивањици, Новом Саду...
Објавио је 13 стручних радова са тематиком ликовног васпитања у школама.
Био је светски путник. Путовао је Европом, Азијом и Африком и упечатљиве детаље бележио прво фотоапаратом, а затим и видео камером. Обишао је близу седамдесет градова, међу којима су: Атина, Амстердам, Барселона, Бејрут, Беч, Бон, Брисел, Будимпешта, Букурешт, Валенсија, Варшава, Венеција, Дамаск, Делфи, Иркутск, Јерусалим, Каиро, Келн, Кијев, Копенхаген, Кордоба, Крит, Лењинград, Лондон, Малта, Мадрид, Минхен, Москва, Ница, Никозија, Осло, Олимпија, Париз, Пиза, Помпеји, Праг, Равена, Рим, Салцбург, Ставангер, Стразбур, Солун, Сингапур, Теба, Уланбатор, Хаг, Фиренца, Цирих...
У Шапцу је годинама држао школу сликања за предшколски, школски и остали узраст. Свако је од њега могао добити стручни и људски савет. Из њего-вог "атељеа", поред осталих, изашли су Маринко Марковић, прерано преминули Јован Лукић, Слободан Јеремић, Слободанка Ракић-Шефер и многи други.
Умро је у болници у Београду, 25. јануара 1993. у својој 66. години.