Сима Бунић, рођен је 26. фебруара 1822. у Лесковцу. Српски глумац, драматичар, редитељ, сценограф и управник путујућег позоришта.
Почео је радити као гардеробер у Народном позоришту у Београду1898-1899 и узгред учио молерски занат. Имао је смисла за сликарство. Године 1900-1903 је декоративни сликар у путујућој дружини "Србадија" Д. Нишлића, а од 1904 члан и декоратер нишког "Синђелића и других путујућих група."
Од 1910-1912. води путујућу дружину "Заједница", да био 1912 постао управник нишког "Синђелића" "Осредњи глумац и редитељ, вешт управник, користан декоративни сликар" (Енциклопедија Југославије). Написао је више комада мање уметничке вредности, међу којима је најпознатија комедија "Дочек краља Милана у Лесковцу". Међутим, дела су му сачувна у одломцима, или су реконструисана по сећању. Сачувано је само неколико његових драматизација, а најуспешније драмтизације су му Сремчева Зона Замфирова. и Веселиновићев Хајдук Станко.
Његова супруга Катарина-Каја (1889-1977), запажено је играла крактерне улоге у "Синђелићу", путујућим дружинама и у Народном позоришту у Врању.
Умро је 26. јуна 1914. у Нишу.