Петар Јована Боројевић, рођен је 5. јула 1916. у Читлуку, Нови Град, Република Српска. По занимању је био намештеник, а члан КПЈ је био од 1942.године. У НОБ ступио је 1941. За народног хероја проглашен 27. фебруара 1948.
По капитулацији Краљевине Југославије кренуо је на Козару са оружјем и заједно са борцима припремао оружане борбе. Био је курир, одржавао је везу између Баљског одреда и Козаре. Ступио је у одред др. Младена Стојановића. У првим борбама на Волујском мосту, Боројевић је показао храброст. Убрзо је постао командир Прве чете Првог батаљона Друге крајишке бригаде. У лето 1942. године извршио је напад на немачке тенкове, који су контролисали пут Козарска Дубица - Мраковица. Бомбама и бензинским боцама била су уништена четири тенка.
У нападу на Бихаћ 1942. јуришао је на мост на Уни, продро је у једну зграду и борио се прса у прса те убио неколико усташа. Новембра 1942. први је продро у градске улице Јајца. Највећи подвиг направио је у борби на Новом Граду. Четом се пробио у град и запалио бараке, а у току јуриша задобио је 7 рана. Као тешки рањеник прешао је кроз пету офанзиву, касније у мајевачку, па онда командовао 21. бригадом.