Петар Бојовић, рођен је 16. јула 1858. Војсковођа и српски војвода, родио се у Мишевићима код Нове Вароши. Завршио је Артиљеријску школу у Београду 1880. Три године касније, по потреби службе, прелази у коњицу. Учесник је српско-бугарског рата, 1885. где се истакао храброшћу у борбама на Врабци, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Цариброда и Пирота. Завршио је коњички курс у Француској, а потом и двогодишње генералштабне припреме 1890. Био је начелник стаба Моравске дивизијске области. До Првог балканског рата обављао је све значајније командне дужности.
У Првом балканском рату био је начелник стаба Прве армије, чији је номинални командант био престолонаследник Александар. Та армија се посебно истакла у кумановској и битољској бици, па је 1902. унапређен у чин генерала. Учесник је битке на Брегалници у Другом балканском рату 1913. Први светски рат га је затекао на дужности команданта Прве армије, која се борила против аустроугарских снагама на Церу. Код Јевремовца је рањен у ногу, али је храбро наставио да са војском прелази Саву, гонећи делове Друге аустроугарске армије. Повлачећи своје снаге из Срема у рејон Пецке, успешно је учествовао у бици на Дрини. При повлачењу српске војске 1915. држао је фронт према Другој бугарској армији, истичући се у борбама код Кончулске и Качаничке клисуре. Дводневном противофанзивом код Качаника, осујетио је бугарски продор на Косово, што је омогућило повлачење српске војске према Албанији и Црној Гори. Са сарадницима је организовао пребацивање српске војске на Крф, у Бизерту и Солун. Руководио је офанзивом српске војске, која је, уз савезничку помоћ, пробила бугарске положаје код Горничева и заузела Кајмакчалан и Битољ.
На Солунском фронту, његова армија је од Бугара ослободила Велес и Овче поље, а код Куманова је разоружала две бугарске дивизије. За посебне заслуге унапређен је у чин војводе 26. септембра 1918. године. Након капитулације бугарске војске, гони 11. немачку армију и притом се толико удаљио од савезничких снага да је врховни командант Франсе Д' Епере захтевао да сачека и да се не излаже опасности. На Бојовићев предлог, српска Врховна команда је одобрила даље надирање српске војске. Тако је Прва армија за три дана успела да разбије два пута јачег непријатеља у пределу јужно од Ниша, а затим да настави надирање према северу и првог новембра ослободи Београд, прешавши 500 километара под борбом за само 45 дана. 1921. је изабран за начелника Генералштаба. Одликован је највећим домаћим и страним одликовањима.
Умро је 20. јануара 1920.