Александар Белић, рођен је 2. августа 1876. у Београду. професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српска академија наука и уметности) од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством, САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дела: "О језичкој природи и језичком развитку" (два тома), "Правопис српскохрватског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".
Био је главни и одговорни уредник при издавању првих томова речника српско-хрватског књижевног и народног језика. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 4. фебруара 1905, а њен редовни члан 3. фебруара 1906. Био је ректор Београдског универзитета академске 1933/34 године. Председник Српске краљевске академије постао је 1937, наследивши на том месту Богдана Гавриловића. На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године. Овај период остаће упамћен и по томе што је академија два пута мењала име, најпре у Српска академија наука, а затим у Српска академија наука и уметности (скраћено САНУ), како се и данас зове. Александар Белић ја дао значајан допринос раду академије као њен председник са највећим стажом до сада. Умро је 26. фебруара 1960. у Београду