Стојан Аралица (Шкаре, Оточац, 24. децембар 1883 - Београд, 4. фебруар 1980) је био српски сликар и графичар, који је био члан УЛУСа, САНУ и ЈАЗУ.
Студирао је у Минхену и Прагу[1], а живео је у Загребу (где је имао приватну сликарску школу од 1914. до 1920. године), Риму, Паризу, Стокхолму и Београду (од 1948. године). Један период свог живота провео је у селу Брестач, где је радио као учитељ.
Сликарски стил му је у духу париског постимпресионизма и лирске апстракције. Његово дело је пуно ведрине и оптимизма, са истанчаним осећајем за боју и прозрачну атмосферу медитеранског поднебља. Најзначајније слике: „Мотив из Лошиња“, „Жена са сламним шеширом“, „Портрет Б. Петронијевића“, „Пут“ и др.