Татомир Анђелић - рођен је 11. новембра 1903. у засеоку Буковац, између Чачка и Краљева, Бечањ, општина мрчајевачка, срез краљевачки, Србија, као једно од шесторо деце Павла и Дмитре Анђелић. Мајка му је била неписмена, а отац земљорадник са четири разреда тадашње гимназије, али и народни посланик - демократа. Татомир је имао пет сестара.
Основвну школу је завршио у Мрчајевцима 1914, а наставио је школовање тек 1919. (после завршетка рата). За годину дана исполагао је шест разреда гимназије, а наредна два разреда је редовно похађао и виши течајни испит је положио јуна 1922. у гимназији у Чачку. Данас га се гимназија у Чачку сећа као једног од својих најпознатијих ученика.
Према сопственој жељи студирао је математику, физику и астрономију на Универзитету у Хајделбергу (Немачка), у периоду 1922-1927. Школску 1927/28. провео је на Филозофском факултету у Београду, где је јуна 1928. завршио математичку групу наука. На његово формирање као научника посебног су утицаја имали Михаило Петровић (1868-1943), Милутин Миланковић (1879-1958) и Антон Билимовић (1879-1970).
У периоду од октобра 1928. до септембра 1945. био је професор математике средње школе, углавном у Другој београдској гимназији (која се тада звала Друга мушка реална гимназија). Истовремено је држао и вежбе из рационалне механике код проф. Билимовића на факултету, као хонорарни асистент. Испит за професора средње школе положио је 1932.
Докторску дисертацију Диференцијалне једначине кретања нехолономног система у инкомпресибилној течности одбранио је фебруара 1946. После раздвајања Филозофског факултета 1947. припао је новооснованом Природно-математичком факултету, где је 1948. изабран за доцента при Катедри за механику и астрономију. Од 1. јула 1951. је ванредни професор за предмете механике, а од 1. маја 1957. је редовни професор Природно-математичког факултета. Био је шеф Катедре за механику и астрономију 1954-1962, а после њеног раздвајања шеф Катедре за механику 1964-1971. Када је 1971. Катедра је у оквиру реорганизације ПМФ постала Институт механике ПМФ у Београду, постао је управник тог Института. Био је декан Природно-математичког факултета 1958-1962. Отишао је у пензију 1974.
Изабран је 17. децембра 1959. за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 21. марта 1974. за њеног редовног члана.
Преминуо је 7. августа 1993. у Београду у својој 90. години.
почетак
назад