Стеван Алексић (Арад, 1876 - Модош, 1923) један је од најзначајнијих српских сликара с почетка двадесетог века. И сам пореклом из сликарске породице (деда му је био сликар Никола Алексић, отац Душан Алексић такодје се бавио сликањем), од 1895-1900. студирао је на минхенској Ликовној академији, док професора Николаса Гизиса. Академију није завршио јер је због очеве смрти морао да се врати у домовину. Током скоро три деценије стваралачког рада насликао је преко две стотине штафејалних слика, а радио је и у скоро тридесет црквених споменика, на осликавању иконостаса, зидним сликама и поправљању радова свог деде Николе Алексића. Сликао је портрете, иконе, историјски и религиозни жанр. Стилски његово сликарство припада минхенској сликарској школи, њеном реалистичком току. Најзначајнији део Алексићевог опуса везан је за сликарство симболизма и показује мноштво одлика овог сликарског правца, чиме се оно сврстава у европске уметничке токове.