Узун Мирко Апостоловић, рођен је око 1782. у Брајковцу код Лазаревца. Саборац Карађорђа Петровића, прослављени јунак Првог и учесник другог, српског устанка, војвода, највише се памти по храбрости при заузимању најпре Сава капије, а потом, са Карађорђем и кнез-Симом Марковићем, и Варош капије, кроз које су устаници 1806. ослобађали Београд. За многобројне заслуге кнез Михајло Обреновић одликовао га је орденом Таковског крста, а био је и витез златне Обилићеве медаље. У Септембру 1804. у Београду су биле 2 Турске војске: царска под командом Сулејман Паше и одметничка коју је водио Гусанац Алија.
У Децембру 1805. у Смедереву је одржана скупштина Карађорђевих устаника на којој је одлучено да се у 1806. години ослободи Београд и Српска земља од Турака. Карађорђе је новембра 1806. са устаничком војском подишао Београд и то: Према Видин капији са 2000 устаника Смедеревске и Позаревачке нахије. Према Стамбол капији са 3000 устаника Грочанске нахије. Према Варош капији са 3000 устаника Београдске нахије и према Сава капији са 3000 најамника. На Ташмајдану налазио се Карађорђе са резервом. Београд је бранио Гусанац Алија са 2500 јаничара и крџалија. Устаници су почели напад рано у зору, 12. децембра 1806. Око 500 устаника и неколико топова пребачени су на Велико Ратно Острво и са њега су тукли тврђаву. Гусанац Алија, са одметницима, се 29. децембра 1806. повукао Дунавом у Видин. Умро је 20. новембра 1868. у Београду.