Шта то радиш! Шта то говориш!
Учитељ зена Му-нан је имао само једног ученика. Звао се Шођу. Када је Шођу завршио своје изучавање зена, Му-нан га позва у своју собу: "Ја старим", рече, "и колико знам, Шођу, ти си једини који ће пренети ово учење. Ево једне књиге. Преношена је од учитеља до учитеља кроз седам генерација. Ја сам у њу такође унео многе своје ставове. Књига је врло вредна и ја ти је дајем у знак твог следбеништва."
"Ако је ова књига од такве важности, боље је ти задржи", одговори Шођу. "Ја сам твој зен примио без бележења, и њиме сам задовољан."
"Знам", рече Му-нан. "Ипак, она је преношена од учитеља до учитеља кроз седам генерација, па је можеш задржати као симбол примања мог учења. Ево ти."
Разговарали су крај ватре. Истог трена када Шођу осети књигу у својим рукама, убаци је у распламсалу ватру. Он није имао склоности за поседовањем.
Му-нан, који се никада раније није наљутио, врисну: "Шта то радиш!"
Шођу узврати вичући: "Шта то говориш!" 20
20 Ова прича негира ставове о наводној искључивости учитеља зена и њиховог полагања права на ученикову истину о зену. Пример показује колико су важне нове, личне спознаје о зену сваког ученика. Оне су, у одређеном тренутку, јаче и од вишевековног сазнавања до којег су дошле раније генерације изучавалаца зена тј. од целокупне сазнајне "теорије". То је доказ да зен, као предмет учења (изучавања), представља и даље живу материју, незавршену и потпуно отворену садашњим и будућим спознајама.