Рјоненина јасна спознаја
Будистичка свештеница позната као Рјонен, родила се 1797. године. Била је унука чувеног јапанског ратника Шингена. Имала је песничку душу и толико заносну лепоту, да је већ у седамнаестој години била у царичиној пратњи као једна од дворских дама. Већ тако младу, очекивала ју је слава.
Вољена царица изненада умре и Рјоненини снови пуни наде, ишчезоше. Постаде свесна несталности живота у овом свету. Тада и зажеле да изучава зен.
Њена родбина се са овим не сложи и практично је присили да се уда. Уз обећање да може постати свештеница када роди троје деце, Рјонен пристаде. Пе но што је напунила двадесет и пету годину, испунила је услов. Муж и рођаци је више не могаше одвраћати од њене жеље. Обријала је главу, узела име Рјонен, што значи спознати јасно, и кренула на своје ходочашће.
Стиже у град Едо и замоли Тецугјуа да је прими за ученика. Бацивши летимичан поглед на њу учитељ је одби јер беше сувише лепа.
Рјонен одиђе до другог учитеља, Хакуа.
Хакуо је одби из истог разлога, рекавши јој да би њена лепота само стварала неприлике.
Рјонен тада узе врело железо и прислони га уз своје лице. За неколико тренутака њене лепоте заувек нестаде.
Хакуо је тада прихвати за ученика. У спомен ове прилике, Рјонен на полеђини огледалца написа песму:

У служби своје царице палила сам тамјан
да намиришем своје гиздаве хаљине,
Сада као просјак без дома палим своје
лице да ступим у зен храм.

Пред одлазак са овог света, Рјонен написа још једну песму:

Шездесетшест пута гледале су ове очи смену јесени.
Довољно сам испитивала месечев сјај,
Не питам више.
Слушам само глас борова и кедрова када ветар мирује.