Буда гаравог носа
Једна је свештеница, која је била у потрази за просветитељем, направила статуу Буде и обложила је златним листом. Куд год је ишла, носила је свог златног Буду са собом.
Године су прошле и, још увек носећи свог Буду, свештеница одлучи да остане у једном малом храму у унутрашњости у којем је било много Буда, сваки са својим посебним олтаром.
Свештеница зажеле да окади пред својим златним Будом. Пошто јој се није допала идеја да се мирис рашири и до других, смислила је левак кроз који се дим уздизао само до њене статуе. Али од гара златном Буди поцрне нос, што га учини посебно ружним.