Нема воде, нема месеца
Када је свештеница Чијоно учила зен код Букоа из Енгакуа, није дуго успевала да досегне плодове медитације.
Једне месечином осветљене ноћи, носила је воду у једном старом ведру везаном бамбусом. Изненада, бамбус се покида и дно отпадне. У том трену се Чијоно ослободи!
У знак сећања на овај моменат, написа песму:

На овај и онај начин покушах да спасем старо ведро
Јер су везе од бамбуса ослабиле и могле да попуцају
Све до најзад дно не отпаде.
Нема више воде у ведру!
Нема више месеца у води!11

11 Зен тј. ч'ан учитељи за описивање Наглог просветљења често користе метафору "бурету је отпало дно". Када се то догоди, сва садржина одједном нестаје. У примени код доживљавања Наглог просветљења, то значи да су сви човекови проблеми одједном решени; не у смислу неког одређеног (позитивног) решења, већ у том смислу што су проблеми престали да буду проблеми.