Последње лупкање
Танген је још од детињства учио код Сенгаиа. Када му је било двадесет година, хтеде да напусти свог учитеља и посети друге због упоредног изучавања, али му Сенгаи то није дозвољавао. Када год би му Танген то предложио, Сенгаи би га лупнуо по глави.
На крају, Танген замоли свог старијег брата да измоли дозволу од Сенгаиа. Брат тако и учини. Вративши се, извести Тангена: "Сређено је. Утврдили смо да пођеш на своје ходочашће одмах."
Танген одиђе до Сенгаиа да му захвали на дозволи. Учитељ му одговори још једним ударцем.
Када Танген ово пренесе свом брату, овај рече: "Шта није у реду? Сенгаи никада нешто не дозволи, што би после порекао. То ћу му и рећи." И отиђе код учитеља.
"Нисам оповргао своју дозволу", рече Сенгаи. "Само сам хтео да га последњи пут пљеснем по глави, јер када се буде вратио биће просветљен и више нећу бити у стању да га прекорим."