Кадионица
Жена из Нагасакија по имену каме, припадала је оном малом броју у Јапану који је правио кадионице. Њихове кадионице су сматране уметничким делом и употребљавале су се само у одаји за чај или пред породичним олтаром.
Каме, чији је отац такође био уметник као и она, је волела да пије. Пушила је и већину времена проводила са мушкарцима. Кад год би зарадила мало новца, правила је гозбе на које је позивала сликаре, песнике, тесаре, раднике, људе са много занимања и струка. У њиховом друштву развијала је своје замисли.
Каме је била прекомерно спора у стварању, али када би рад завршила, он је увек био право ремек дело. Њене кадионице су биле чуване у домовима у којима је живела женска чељак која никада није пила, пушила или се слободно дружула са мушкарцима.
Градоначелник Нагасакија једном затражи од Каме да за њега смисли скицу једне кадионице. Дужила је са тим док скоро не прође пола године. У то време је градоначелник, кога су унапредили за службеника у једном далеком граду, посети. Пожуривао је Каме да започне посао на његовој кадионици.
Најзад добивши инспирацију, Каме направио кадионицу. Када је заврши, постави је на сто. Гледала ју је дуго и пажљиво. Пушила је и пила крај ње као да је била њено властито друштво. Цели дан ју је посматрала.
Најзад, дохвативши чекић, Каме је разби у комаде. Увидела је да није направила савршено дело које је њен ум захтевао.