Ако волиш, воли јавно
Двадесет свештеника и једна свештеница, коју су звали Ешун, медитирало је са неким зен учитељем.
Ешун је била веома лепа иако јој је глава била обријана и хаљина проста. Неколико свештеника се тајно заљубило у њу. Један од њих јој је написао љубавно писмо, тражећи да се тајно састану.
Ешун није одговорила. Следећег дана учитељ је одржао предавање групи и, када је оно било завршено, Ешун устаде. Обраћајући се ономе који јој је писао, рече: "Ако ме заиста толико волиш, дођи и загрли ме сада."