Наћи дијамант на блатњавом путу
Кудо је био царев учитељ. И поред тога, обичавао је да путује сам као лутајући просјак2 Једном када је био на путу за Едо3стиже пред мало село звано Такенака. Било је вече и падала је киша. Кудо је био сасвим мокар. Сламнате сандале су му се распале. У прозору једне сељачке куће близу села примети четири-пет пари сандала и одлучи да једне купи.
Жена која му је понудила сандале, видевши колико је мокар, позва га да преко ноћи остане у њеном дому. Кудо прихвати, захваливши јој. Уђе и изговори сутру пред породичним олтаром. Онда би представљен жениној мајци и њеној деци. Видевши да је цела породица утучена, Кудо упита шта је посреди.
"Мој муж је коцкар и пијаница", рече му домаћица. "Када се догоди да победи, пије и постаје груб. Када изгуби, позајмљује новац од других. Понекад, када се сасвим опије, не дође уопште кући. не знам шта да урадим?"
"Ја ћу му помоћи", рече Кудо. "Ево ти нешто новца. Дај ми крчаг доброг вина и нешто добро за јело. Онда можеш ићи. Ја ћу медитирати крај олтара."
Када се домаћин око поноћи вратио, сасвим пијан, дрекну: "Хеј жено, код куће сам. Има ли штогод за јело?"
"Имам ја нешто за тебе" рече Кудо. "Ухватила ме је киша и твоја жена ме је љубазно замолила да останем овде преко ноћи. Заузврат, купио сам нешто вина и рибе, па можеш и ти да се послужиш."
Човек се обрадова. Одмах испи вино и леже на под. Кудо седе крај њега, медитирајући.
Ујутру, када се пробудио, муж је заборавио на претходно вече. "Ко си ти? Одакле си дошао?", запита Куда који је још увек медитирао.
"Ја сам Кудо из Кјота и идем за Едо", одговори учитељ зена.
Човек се посрами. Искрено се извини учитељу свога цара.
Кудо се насмеши. "Све у овом животу је нестално", објасни. "Живот је веома кратак. Ако наставиш са коцком и пијењем, неће ти остати времена за било шта друго, а проузроковаћеш својој породици патње."
Свест му се пробуди из сна. "У праву си", изјави. "Како ти се икада могу одужити за ово дивно учење! Дозволи ми да те мало испратим и понесем ти ствари."
"Ако желиш", сложи се Кудо.
Кренуше обоје. Када су прешли пет километара, Кудо му рече да се врати. "Само још десет километара", молио је Куда. Наставише.
"Можеш сада да се вратиш", предложи Кудо.
"После следећих петнаест километара", човек одговори.
"Врати се сада", рече Кудо када су прешли петнаест километара.
"Пратићу те до краја свог живота", изјави човек.
Савремени учитељи зена у Јапану потичу из реда једног чувеног учитеља који је био следбеник Куда. Његово име је било Му-нан, Човек који се никада није вратио.
2 Многи учитељи зена су управо на овај начин провели цео свој живот, или барем један његов део.
3 Едо - данашњи Токио, политички, привредни и културни центар шогуната за време владавине клана Токугава. Шогунат је специфичан вид војне управе који карактерише историју јапанске државе. Шогунат подразумева тоталну концентрацију власти у рукама војног диктатора - шогуна, који је пак, упркос томе, номинално потчињен цару кога признаје и у чије име, наводно, управља земљом.