Сузе младог краља

НАМЕСНИК, принц Павле Карађорђевић је био чиста "уметничка душа", али и личност која је у предвечерје Другог светског рата морала донети историјску одлуку. Ком царсту се приволети - силама осовине, Немачкој, Италији и Јапану, или - окренути се против њих, сврстати се у други табор?
Емотивно је био везан за Британију, Америку и Француску. Од њих је благовремено тражио и помоћ, уочио је да ће Краљевина бити изложена управо том искушењу, којој страни да се приклони у олуји која се већ надвијала? Искључио је емоције, поступио је рационално. Са силама осовине склопио је Пакт који је гарантовао неутралност и целовитост Краљевине. Кад је то потписано, 25. марта 1941. године у Бечу, кренуо је у Словенију да се одмори...
Стигао је само до Загреба.
У Београду, из кога је кренуо, извршен је пуч?!
У вечерњим часовима, 27. марта, касарна је ступила на сцену: оборено је намесништво, миниран потписани Пакт, формирана је нова влада!
На мир и спокојство народ је позвао млади краљ Петар ИИ (преко двојника), пет месеци и десет дана пре свога пунолетства.

БОМБЕ НА БЕОГРАД
ПУЧ је изведен брзо, лако и без крви. Страдали су само "тврдоглави" појединци, који су се нашли као жива препрека. У "цивилизованом" преврату ништа се страшно није догодило, "само" довођење малолетног краља и одбацивање Пакта...
Одмах је формирана нова влада и преседавао јој је генерал Душан Симовић, коме су пучисти наменили ту улогу. А за многе је Симовић тих часова уливао поверење. Авијатичарска генералска униформа величанствено је бљештала, Симовић је имао и стас и глас. У њему је виђен спаситељ угроженој Југославији и заштитник преплашеног народа. Прво је Симовић изненадио пучисте, поред њега, у униформи, седео је још само министар војни, генерал Богољуб Илић. Официри су, дакле, освојену власт уступили старим страначким политичарима. Зар демонстранти на београдским улицама нису баш тражили да генерали "среде" ситуацију и судбину земље преузму у своје руке?
Пучисти су очито страховали од диктатуре и нових правила. Једно од најважнијих брига им је била да придобију најутицајнијег Хрвата, Влатка Мачека. Он се згражавао на сам чин пуча, а био је један до главних присталица Пакта. Због тога је и одбио Симовићев позив да уђе у нову владу.
По сведочењу Слободана Јовановића, српског Аристотела, који је прихватио да уђе у пучистичку владу из родољубивих побуда, Мачек је, на крају, пристао, али под следећим условима: (1) да се жандармерија у Хрватској стави непосредно под бана, (2) да се извршење свих закона, хрватских и државних, остави искључиво бановским извршним органима и (3) како је краљ још малолетан и неискусан у вршењу државних послова, а како се догађаји од 27. марта не би периодично понављали, да се за краља постави Савет од три члана. Прва два услова нису имали новине, трећи Мачеков услов био је већ новост која је угрожавала круну.

ИЗДАЈА МАЧЕКА
МАЧЕК је заправо тражио уставну гаранцију да се војни удари у Југославији барем одложе на неки дужи рок, ако већ не може да се обезбеди пузданији заштитни механизам. Доказивао је да Југославија није могла да издржи парламентарну демократију дуже од 11 година, кад је дошло до Шестојануарске диктатуре, па после протока истог времена, на сцену су сад ступили генерали.
Мачеков пристанак да уђе у владу, доказ је да је Симовић његове услове прихватио. Једино је договорено да се трећи услов реализује касније. Мачек је одмах предложио и састав Савета: Марија, мајка малолетног краља, један Хрват коме би веровали и Срби, и обрнуто, један Србин, кога би подржали Хрвати. Одмах је Мачек поменуо и друга два имена, Слободана Јовановића и Ивана Шубашића.
Јовановић је тврдио да се ова идеја није могла реализовати и да није било рата.
Време је и сувише брзо протицало да би се о неким политичким идејама могло разговарати. Освануло је шестоаприлско крваво јутро, Немци су бомбардовали Београд.
Од свих политичара на које се ослонио, Симовића је изневерио управо Мачек: није кренуо са владом на неизвесно путовање, већ се вратио међу "свој народ".
Да ли је Мачек био и први издајник Југославије?

ПРСТ У ОКО ХИТЛЕРУ
КОМУНИСТИ су га, истина, сврстали у ту категорију, а као доказ навели - да је са Павелићевим усташама побегао из земље. Чињеница је, међутим, да је њему од Немаца било понуђено, још пре пристајања на Пакт, да прогласи независност Хрватске, а кад буде нападнут - да затражи помоћ и заштиту ове силе. Он је то одбио. И српски политичар, др Драгољуб Јовановић, тврдио је, после свега, да је Мачек био већи и искренији Југословен и од највиђенијих хрватских комуниста, који су се клели у Југословенство. Јовановић му приписује и заслуге што он, са својом странком, није допринео да покољ Срба који су извршили Хрвати у Другом рату, не буде још суровији.
у Лондону, иако пунолетан, краљ Петар је често ронио сузе на мајчином рамену, био несрећан што га Симовић, и остали генерали, уопште нису уважавали.
Душан Симовић, као и генерали пучисти, је био одан династији Карађорђевић. Од те оданости нису користи имали ни краљ ни Краљевина. Многи су се позивали на своје заслуге за 27-мартовска догађања и гурање "прста у око" Хитлеру. У то су нарочито веровали и то истицали комунисти. Чињеница је да су ватру потпалили високи официри патриотске оријентације. Да су били подстакнути и из иностранства, није спорно. Успех у пучу им је био загарантован на београдском терену.
Све је више оних који заступају тезу да је пуч био српска кобна грешка и где би им био крај да су следили мудрог принца Павла и приклонили се Немачкој. Сачувала би се Србија од разарања, а народ преко милион жртава. У таквом закључивању има логике, али...

ЕНГЛЕЗИ КАО - ЕНГЛЕЗИ
СРПСКЕ ране, нанете од Германа у Првом рату и које су још крвариле, нису могле поднети Пакт! Никакав разум није могао поднети да се у светској ратној драми Срби сврстају на германску страну, по цену да ће бити сигурни губитници.
Официри пучисти су то добро знали и искорак им је био изнуђен. А да ли су могли успешније да марширају и поштеде народ од крвавог затирања, остаје да се претпоставља: шта би било, да је било?
Истраживачи се слажу да је пуч од 27. марта 1941. у Београду иницирала енглеска обавештајна служба, уз сагласност Совјета.
Уз патриотска осећања, да ли су пучисти били мотивисани и додатним "стимулативним" средствима?
Када се рачунало дуговање Краљевине Југославије онда је нађен и један кредит од 750.000 фунти, који је Велика Британија одобрила 1940. године. Кад су свођени рачуни између две земље, овај кредит се није појављивао као дуг Београда према Лондону. Иначе, овај кредитни аражман је склопљен у тајности. Да га потпише био је овлашћен потпредседник владе Влатко Мачек. То се није догодило, потписао га је министар војни Богољуб Илић и одмах је био стављен у оперативно стање.
Еглези су се за овај кредит направили Енглези, а нису, рецимо, и за онај кнеза Николе када се он 1910. године унапредио за краља Црне Горе.

УСЛОВ ЗА ПОВРАТАК
ВЛАСТИ друге Југославије нису имале ништа против да се 27-мартовци врате у земљу, чак им је то годило, али под условом: да се врате тихо, да још тише живе и да се без помпе сахрањују.
Боривоје Мирковић, главни организатор пуча, није се вратио у земљу. Он је родом Крагујевчанин, а његов отац Јован Мирковић био је артиљеријски капетан и умро је врло млад. Да је Боривоје имао намеру да се врати сведочи и натпис на гробном споменику, на Новом гробљу у Београду, у парцели 60, где је уклесана и његова слика. Ту је сахрањен његов брат, Драгомир Мирковић који је такође био генерал.
И Душан Симовић, који је био именован за председника пучистичке владе, такође се вратио и умро је у Београду. И он је сахрањен са братом Светиславом, такође генералом и у породичној гробници. И они су били из угледне Крагујевачке породице.
Још једна Крагујевачка војна перјаница Богољуб Илић је такође сахрањен на Новом гробљу у Београду. Потомци су му излили и бисту, парцела 79.
Са њима на истом гробљу "другује" још један војник знан из пуча, генерал Петар Косић, почива у парцели 6.

КОМУНСИТИ НА АПАНАЖИ
КОМУНИСТИЧКА партија, пре него је забрањена (1920), оптуживана је од власти да се финансира са стране...
"... Комунисти примају новац из иностранства: из Русије, Мађарске и Америке".
Комунисти су падали на долару.