Србину устав - луксуз

ТАЈ ултимативни захтев стекао је многобројне присталице, највиђеније појединце у Србији. Кад су окупили две хиљаде, у Крушевцу су одлучили: креће се на Крагујевац!
Стигли орни момци и одмах запосели брда око Крагујевца...
У конацима није било Милоша, пазио их је Тома са својим гардистима.
Кад је видео запенушене предводнике и за битку орне Крушевљане, Тома се није унередио, али је чешће одлазио у оближњи шљивак...
Устаници нису одмах ударили, кад су сагледали ситуацију позивали су и Тому да им се придружи, па да заједно крену пред Милоша!
За десет година променио се и Тома. Није се брзо латао коња и оружја, научио је од Милоша како се лукавством ствари могу доводити на своје место. Убеђивао је Тома Крушевљане да се може све, само да се "братска крв" не пролива. Поставио им је само један услов: да се не би довикивали по брдима, сиђите у дворишта суда и цркве, да седнемо као људи...
Сељани су сишли у град, разбашкарили се. Време је пролазило и ништа се узбудљиво није догађало. Томини и устанички момци само су се меркали преко плота. Трећег дана устаници се почеше осипати. Милош је у Пожаревцу очекивао да му јаве да их је Тома зна се и како. А они су опет чекали да се кнез врати и да преговори започну.
Тома је стално понављао, само да се братска крв не пролива. Упознао је устанике да је кнез страшно љут и да неће доћи док ови не оду у цркву и да се пред митрополитом закуну да кнезу - не желе зло!

"ОШТАР НОЖ"
КОНАЧНО је пристигао кнез. У порти цркве, пред митрополитом, пало је мирење, пољупци! Кнез је отишао у конак, а устаници су проклињали Томи, а онда и себе. Па, могли су лако да збришу и Милоша и Тому?! Кнез се ту поречкао са Томом; зашто није средио сам те бунџије него је њега потезао чак из Пожаревца?
И Томи не би право!
Он би мало да се одмори...
Није отишао у Гружу и Гружанима, окренуо је на другу страну. У Београду је већ имао своју кућу и у њој прелепу Анулу. Имала она крупне црне очи, бело лице и дугу косу, а у сваком поступку ону лепоту коју имају искреност и оданост овом човеку, Томи суровоме.
Милош је покушао да га поново привуче одликовањима, даровима, нудио му још звучнију функцију. Он је знао да се Тома изменио и да више у његову искреност, без остатка, није могао веровати. Да, али најгоре може доћи ако се одметне!
И би управо тако. Тома се скрасио тек у Влашкој. Тамо се није одвајао од оружја, али је и највише друговао са руским дипломатама.
После извесног времена посети кнеза руски конзул и, уз остало, обавести га на његовом двору мисле да би "било мудро" да формира један "савет" и тако отупи уверења да влада деспотски. А онда, као успут, да би у то тело могао да прими и Тому Вучића Перишића?!
Пристигао је онда у Београд један други Тома.
Чим се устоличио, Тома - саветник, започео је "предлагати" и "образлагати"... Не може више, говорио је све гласније, без - устава!
Ни на какву уставну владавину Милош није пристајао. Говорио је да уставна владавина не приличи Србији, да је то исто као дати детету у руке "оштар нож" и мислити да се оно неће посећи! Смислио је да се он мало удаљи, да искорачи до Земуна; да ослушне каква ће због тога бити реакција у Србији. Одмах су најоданији дотрчали, уз сузе савили се око његових колена, молили га да се врати. Хоћу, одговорио им је кнез, али да се ви дигнете на побуну и захтевате да Србијом влада - један кнез!
Тако и би. Кренуле су његове присталице из Шапца, Милановца, Крушевца...

ЗМИЈЧЕ ОД ЗМИЈЕ
НИ Тома није дремао. Лако је уверио противнике апсолутисте да је побуну смислио Милош и да му више нема опстанка. Тома је растерао бунџије, а Милошу је преостало још толико да се превесла до Земуна и да се спасе од најгорег.
Ко уместо Милоша?
Тома је говорио: "Нећемо више ни змијче од змије." То је значило да Милоша не може да наследи његов потомак. Превладали су они који су заступали став да се много не тумба, да за кнеза буде постављен његов најстарији син Милан. Избор није био срећан; Милан је био болестан и брзо је умро. Доведен је млађани Михаило. То је Томи одговарало, постао је први кнежев намесник. Да, али чим је Михаило стасао, за Тому више није било места у Србији.
Уследило је ново бежање...
Сад је кренуо на југ, на обале Босфора. И по истом рецепту, из Влашке, сад се удварао Порти. И поново је успео. Михаилу је дошао захтев из Истанбула да "реконструише кабинет" и два министарска места уступи, једно Томи а друго Илији Гарашанину, који је био избегао заједно с њим. Михаило је то одбио, одолео је уцени.
Тома се повратио, али у Земун.
Шта ли ту ради, шта смера?
Иако је већ зашао био у шесту деценију живота, Томине мишице биле су саткане од знатно квалитетнијег материјала него што би се то помислило за године које је имао. То је убрзо испољио и на делу...
Сео је и Тома у чамац и завеслао Дунавом. Десну обалу је дотакао код Смедерева, и ту су га сачекали добар коњ и најверније присталице. На изливе одушевљења, који су му исказивани од Смедреве до Колара, није се много обазирао, журило му се. Циљ му је био да што пре стигне до Крагујевца. Шта, зар хоће да се у старој престоници прогласи за кнеза? Не, није му то био циљ. Крагујевац је био војни центар, тамо су већ лили топове...

КНЕЗ ТРЧИ МАРАТОН
КАД је смедеревски начелник поднео извештај Михаилу и указао на трасу Томину, и млади кнез је одмах кренуо ка Крагујевцу...
Кнеза, за битке још неискусног, прати његов стриц Јеврем, искуснији, и ратник и политичар.
Ко ће пре стићи у Крагујевац?
Изненађења није могло бити. Предност од једне ноћи, коју је Тома остварио, није се могла достићи. Да, али како ће се понашати тамошњи гарнизон, хоће ли остати веран кнезу или прићи заверенику?
Зар сумњати у Томине способности "убеђивања"?
У трци за сваки метар, за сваки тренутак, кнез и његов стриц су примењивали Томин рецепт: где су пролазили остављали су видна обележја, одсечене главе противника као путоказ. Међу њима била је и једна са потпуно седом косом, осамдесетогодишњег Луке Гарашанина, оца бунтовног Илије.
Шта је преостало кнезу?
Сместио се у шатор, надомак Крагујевца, спремајући се за одлучујући окршај.
Гласници, са порукама, су долазили и враћали се. Преговарало се...
Тома није имао више стрпљења. Најпре је наредио да се, уместо гласника, пошаље једна топовска салвета, тако да падне у близини кнежевог штаба! Јаук тог топовског ђулета био је толико непознат и застрашујући да га је већина доживела као небеско чудо! Настала је паника, многи су се дали у бег. Није се дуго чекало на Томину нову поруку. Овога пута зрно је експлодирало у самој близини штаба и јасно најавило исход овог двобоја. Наравно, најавило је и расплет на политичкој сцени...
Уследила је нова трка, али у обрнутом смеру. Кнез је хитао према Београду, а њега и његове пратио је Тома. Били су толико близу да су могли чути и дисање преплашеног кнеза... Михаило је нашао спасење у чамцу, који га је превезао у Земун; у загрљај избеглом оцу, старом кнезу Милошу.
Тома се сместио на Врачару, надомак града. Легао је да предахне...
Ту је уследио и расплет: за новог кнеза Србије народни представници, Томини људи, прогласили су Александра Карађорђевића, сина Црног Ђорђа!
Код новог владара Тома је био нешто налик Богу. Његов двор, недалеко од Калемегдана стално је чувало девет војника и два топа!

ТУРИСТИЧКА ШЕТЊА
ТОМА је добио "наградно одсуство", отишао на заслужени одмор. Крстарио је Тома, обишао Босфор и Истамбул, као најдраже дестинације. Кад се повратио са једног од путовања, позвао га нови кнез Александар Карађорђевић и закука...
У Шапцу и Мачви дигао се народ, хоће да крену на Београд, кличу Обреновићима... Кнеза ништа није могло умирити, чак ни разумна жена Персида, једна од миљеница из куће Ненадовића. Може, али, само Тома...!
Дуго се Тома нећкао, убеђивао је кнеза да га је војевање прошло, притиснуле године, издале ноге и очи, а руке подрхтавају...
Вук длаку мења, али...
Кад је кнез Александар потписао декрет којим Перишића поставља за војводу са специјалним овлашћењима, у њему су одмах прорадиле борилачке силе и емоције... Убрзо је стигао надомак Шапца, разапео шатор на коме се завијорила и српска застава. И одмах на делу показао да му године и меки лежајеви нису одузели сву снагу, а нагон да жртву затире до краја, остао је као из времена Милоша.

МАЧВА ЈЕ СМИРЕНА
МНОГЕ мачванске породице завио је у црно. Главе није посекао само побуњеницима, онима који су се били постројили иза Стојана Чумића, скратио је за главу и тројицу тада највиђенијих Шапчана који су били неутрални.
Подносећи кнезу завршни извештај, Тома му је предочио да у наредних десет година из Мачве неће претити никаква опасност.
Кнез је наставио да влада у миру, без буна и завера, све до 1859. Оборен са власти те године у скупштини, вољом народних посланика. Кад је чуо шта се кнезу спрема, Тома је, уз помоћ штапа, стигао у скупштинско здање...
Било је већ касно!
Кратко на власти, Александар Први Карађорђевић