ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ
ОСОБИТЕ ПЈЕСМЕ И ПОСКОЧИЦЕ

(према: Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига пета Особите пјесме и поскочице, САНУ, Београд, 1974)

280. СЕКИ ПРЕКО ПУТА
Ој ти секо преко пута,
Тако м' твоји бели скута,
Скуте свуци, па затуци!
Ти на трави, ја заглави,
Ти на земљи, ја на теби,
Мој у теби, благо теби!

281. ДОМИСЛИЛА СЕ
Злопреља се јаду домислила:
Задњс скуте спријед обрнула.

282. НЕМА НИ КОШУЉЕ
Крст ти курвин, ни кошиље немаш!
И та рита, што је на тебека,
Рита била, па се подерала!
Зар ти нећу опсовати свећу
Сама си ме у плевару звала!

283. БИЈЕЛИ СКУТИ
Ој девојко, душо моја,
Какви су ти бели скути
И по њима присани?
Јазук што су пиришани
Кад су скути попишани!

284. И ГОРЕ ЋЕ
Скочи, коло, дупе голо,
Како радиш, и горе ће!

285. КОЗАРИЧ
Козарићу, кокићу,
Напни дупе, доћи ћу
Јебаћу, платићу:
Даћу грош,
Оћу још!

286. БОЖА И ЂУРИЦА
Јоб'о Божа Бурицу
Кроз плот у гузицу,
А Бурица Божу
Виш' куће у глож'у.

287. НАДМУДРИВАЊЕ
Немој са мном почињати,
Нећеш на крај истерати!
Још је један таки био,
Из дупета шербет пио,
И ти се пожури,
Нос у дупе тури!

288. МАЏАР ПИШТА И ЊЕГОВА ЖЕНА
Ћути, море, не знаш ништа,
Посраће се Маџар Пишта!
И његова жена оће
Да те води у то воће,
Да те тамо свог усере,
Али да те не опере!

289.ОВА СЕКА
Ова сека до менека
Посрала се крај тебека,
А ти седе па изеде!

290. ДЕД ГОВОРИ
Дед, говори, немој стати,
Јер ћу тебе ја посрати,
А и тога до тебе,
Нек' га шаров појебе!

291. ЦРНЕ ОЧИ
У тебе су црне очи,
Из дупета мог наточи,
П' онда седи па полочи
Дедер на то ти доскочи!

292. МАЛА УСТА
У пице су мала уста,
А у мене кура пуста,
Запушићу пици уста,
Ал' ће гуза остат' пуста,
Ту ћеш, море, метнут' уста
Гуза дирну, нос ти свирну,
Гуза прди па те срди,
А ти ћутиш па се љутиш.

293. КОЈИ ЧАШУ НЕ ПОПИЈЕ
Три девојке путом иду;
Једна прде, друга рече:
"Коме то,
Коме то?"
"Који чашу не попије,
Томе то,
Томе то!

294. ШТА БИ ЕРО ДАО
Еро пјева преко Босне славне:
"Која би ми без прдежа дала,
Дао би јај до два коња врана,
Оба врана и натоварена!"

295. КОЛОВОЂА
Пописан коло води,
А посран за њим ходи.

296. КОЛОВОЂИ
Тијо, тијо, коловођа,
Тијо, тијо, залетио,
За облаке залетио;
Кад се натраг повратио,
У дупе ми улезио!

297. ОПЕТ КОЛОВОЂИ
Коловођа, вито перо,
Пољубиш ми курцу чело!

298. НИЈЕ ТАКО
Није тако, већ овако:
Мени гуњац, теби курац!

299. ЧАСТ
Да ли ми је пичке и морача,
Да почастим попа и ковача
Попу сирац, а ковачу курац!

300. РУГАЧ
Ево једне, ево друга,
Јебем матер ко се руга!
Ко се руга, посеру га!

301. ПОПОВА НЕВОЉА
Сува вишња одсечена,
О њој пица обешена;
Поп се маши да домаши
Пица рже, поп се трже.

302. МОДА
Мајка Тоду подигла на моду
Задела јој у дупе орнодлу.

303. СЕКА СТАНА
Секе Стане
Олињане
Пуна пика
Урезника!

304. ЛЕПОЈ САВКИ
Бач као чавке,
Лепе Савке
Пуна пика
Јест сирдика!

305. АНКА БИКИЂАНКА
Курац стоји,
Ал' не боји
Њега с' Анка
Бикиђанка;
Пичка вреба
Њег' из вуне,
Да г' укеба
И прогуне!

306. ВЕМА ИЗ СРЕМА
Дошла Вема
Чак из Срема
К нами амо
Да имамо
Јебачицу,
Играчицу!

307. СНАША ВЕМА
Зора свити,
Јошт на кити
Слатко дрема
Снаша Вема.

308. СЕКА ЕВА
Сека Ева
Често зева
На вр' ките
Браца Мите.

309. БАШ НА ТЕМЕ
У пицачу
Мом китачу
Баш на теме
Пало сјеме!

310. НЕ МАШАЈ СЕ
Не машај се,
Не пипај се,
Већ ми плати,
Па заклати,
Пак ми куни
За сапуни!

311. КУПОВАЛА КУПУС
Ха, ха, нек' се зна
Кад је Мара кумовала
И купуса куповала
Дала пицу за главицу!

312. ДЈЕВОЈКА ИЗ ПАЛАНКЕ
Хај, девојка из Паланке
Дала пичку за опанке
Опанци се продријеше,
Курац и пичку појебаше!

313. КМЕТОВИЦА
Дрка куру
на узуру
Кнезу своме
Дебеломе
И пандуру
У мајуру
Кметовица
Голопица!

314. КОВАЧ И КОВАЧИЦА
Ковач кује, ковачица преде,
У ковача гола муда гледе.

315. БРАТАЦ ГЛИША
Пелу шиша
Братац Глиша,
Задео брицу
Њој у пицу!

316. БРАЦА ИВА
Браци Иви
Кита живи,
Јану свуче,
Пупак туче;
Кад ју дрка,
Стој' га хрка.

317. КОЧИЈАш ТУНА
Кочиш Туна
Из Пожуна
Простре ћебе
Да појебе
Госпојицу
Удовицу.

318. ТРН
Љотиници
Трн у пици
Калфе Пиште,
Кога иште;
Гледи Љота
Иза плота.

319. ЧОБАН СТЕЈА
пичку глади,
курац вади
Чобан Стеја,
Те заплеја
Крчмарици
Маџарици!

320. БРАЦИ АЦИ
Мили Ацо,
Ти се, брацо,
Разузури,
Пак јој тури
Сред у рупе,
Не у дупе!

321. НА АРАРУ
На арару
Јебао Сару
Опанчара
Из Стапара
Син Данило;
То је било
Кад је прд'ла
Баш од сврдла
Његовога
Дебелога!

322. ЕРА
Јебао Ера
Из Кискера
Бледу Кату
У ајату!

323. ЧАБРОНОША ИЗ ДИВОША
Пуца клупа
Гди залупа
Чаброноша
Из Дивоша
Берачици
Млачаници!

324. ДИЈЕТЕ
Зазвонише звона у Банату,
Будла су из Баната Блажу:
"Устај, Блаже, пандури те траже!"
"Ког' ме ђавла ти пандури траже"
"Заш' девојци дијете начини?"
"Мичите се, лије моје д'јете!
Мећ'те д'јете у свилне салвете,
Па га нос'те у град међ' кадете,
Нек' познаје тата своје д'јете
Херде гата, ко ј' ђетету тата?
Теремтете, чије ј' ово д'јете!"

325. САМА ЈЕ КРИВА
Повикаше око рита ћивте:
"Дајте чамац, удави се Сока!" --
"Крив јој нисам, тури
јој нисам,
Ноге прала, упала јој глава!'

326. УЈА
Ују, ују,ују,
Погледај-дер ују:
Забравља он кујну
Кад јебана ујну!

327. И У СТАРЦА
И у старца
Као у јарца
Реп се крути
Туста пути,
Бубри зила
Жени мила,
Прем не често,
Али чврсто.

328. СТАРАЦ И БАБА
Месечина
Баш као дан,
Лежи баба
Баш као пањ;
Отуд иде
Старац вук:
Заби баби
Баш као тук.

329. ОПЕТ СТАРАЦ И БАБА
Ситна кавга ромиња,
Старац бабу комиња
У ливади на клади,
Тешко старцу на баби!

330. СТАРИ ЧИКА
Вида смешног
Стари чика
Кожно-месног
Из ибрика
Девојачког
Пије млека
Препишаног
Њем' сад лека.

331. СИРОТИЊИ
Сиротињо, јебу ли ти мајку!
Причекај ме ло Ђурчева дана,
Док се гора преодјене листом,
Црна земља травом и цвијетом!

335. ГОСПОДАРИ И ПРОСТАЦИ
Господари,
Поглавари,
Сваку згебу
Деру, јебу;
А простаци,
Сви јунаци,
Снаше једре
Код еведре.

333. У ТОПОЛИ
У Тополи
Курци голи,
У Кисачу
Капић свлачу,
Преко Саве
Не тек с главе,
Већ и сије
Кад се брије!

334. ШАЈКАШИ
Сви Шајкаши
Зли чачкаши
Редом пице
Као смоквице
Понадену
Да не вену!

335. ВРБАШАНИ
Врбашани
Јес' избрани,
Тек јебачи,
Не орачи!

336. ДЈЕВЕ ИЗ МИШКОЛЦА
У Миснолцу
Све на колцу
Натакнуте
Деве жуте
Зар су биле
Те су гњиле?'

337. У ЦЕРВЕНКИ
У Церванки
О евенси
Од Швабова
Појебане
Од црвова
И посране
пичке клату
На корлату!

338. ПРИПЈЕВИ СЕЛИМА
Кад се попнем на Повлен плапину
Па погледам низ Посавље равно,
Нема села у ком мана нема
Ни анџије за ким кер не иде...'
Калиницу жене неопране:
Седам кућа, девет бунарева,
А кроза њи Гаревица тече,
И још су им жене неопране;
Ц Грабовцу ђеца без отаца,
Љубиницу пичка без новаца,
Баталаге на међи рсузи',
Покрадоше и тамо и амо,
А Добриње и Горње и Доње,
Лепом ти сте курцу на ударцу,
Кад гођ дођем, не вечерам с миром!
Седам кућа једну козу музе,
Јос се вале да се добро ране:
Да им није млоге гостинице,
Од сира би ћуприје зидали,
На суруци воденице б' мљеле!...
У теби су лијепе дјевојке:
Дуге су им косе до ушију,
Пуне су им гњида и ушију!

339. НА ИЗВОРУ
Младо момче гором јездијаше,
Жедно воде, а жељно девојке,
Коња гани, овако говори:
"Дур, коњицу, мој соколе сиви,
Нанеси ме на извору ладну,
Ђе девојке на извор долазе!"
Коњ га носи, на воду донесе,
Кад на воду лијепа дјевојка.
Момче нагна коња да напоји,
Стаде љубит' лијепу дјевојку
Да на коњу не бјеше бисага,
Упаде му глава до улара.

340. МОМЧЕ И МОМА
Садих јелу на планину,
Навратих јој зубор-воду;
Послах мому да је чува,
Ја мљах, чуваће је;
Мому санак боравио,
Послах момче да је буди,
Ја мљах будиће је;
Подиже јој једну ногу,
Ја мљах капат' хоће;
Подиже јој другу ногу,
Ја мљах срат' хоће;
Потрља је по трбуху,
Ја мљах ваљат' хоће;
Подиже јој кошиљицу,
Ја мљах барјак вије;
Одријечи гаћерине,
Ја мљах сијат' хоће;
Кад извади мотовило,
Ја мљах сноват' хоће.

341. СТАР И МЛАД
Мљели млини млинареви,
Чувала га кћер његова.
Тудер прође стар на коња:
"Божја помоћ, млинарице,
Могу ли ти млини мљети?
Могу л' ступе сукао тући?'
Одговара дјевојчица:
"Ајд' отоле, стар на коња,
За те јаза пресудила,
А за мливо кола стала!'
Ал' ево ти млад делије:
"Божја помоћ, дјевојчице,
Могу ли ти млини млети?
Могу л' ступе сукно тући?'
Одгавара дјевојчица:
"Могу моји млини мљети,
За те доста воде у јазу!"
Наврану се жељно момче,
Нагна коња да напоји:
Ту ступе, ту млини,
Ту вода, ту клини,
Ту горје, ту доље,
Ту јади, ту боле,
Ту је бања била,
Ту је ба, ту је ба,
Ту је бања била!

342. БАБА, УДОВИЦА, ПУшТЕНИЦА И ДЈЕВОЈЧИЦА
Посио сам гра' и купус,
Гра' по врху, купус по дну,
Дили ли, дипли ли!
Навади се стара баба
Купус брати, гра зобати,
Дили ли, дипли ли!
Поче[ка]к је, дочекак је,
Причувак је, учувак је,
Учувак је, ударик је,
И одлази тамо доле
Јаучући и плачући,
Дили ли, дипли ли!
Ја посијак гра' и купус,
Гра' по врху, купус по дну,
Дили ли, дипли ли!
Навади се удовица
Купус брати, гра' зобати,
Дили ли, дипли ли!
Почекак је, дочекак је,
Причувак је, учувак је,
Учувак је, увједок је,
Она оде тамо доље
Одајући обзирући,
Дили ли, дипли ли!
Ја посијак гра' и купус,
Гра' по врху, купус по дну,
Дили ли, дипли ли!
Навади се пустеница
Купус брати, гра' зобати,
Дили ли, дипли ли!
Почекак је, дочекак је,
Причувак је, учувак је,
Учувак је, пољубик је,
Она оде тамо доље
Пјевајући и смијући,
Дили ли, дипли ли!
Ја посијак гра' и купус,
Гра по врљу, нупус по дну,
Дили ли, дипли ли!
Навади се девојчица
Купус брати, гра' зобати,
Дили ли, дип.ли ли!
Почекак је, дочекак је,
Причувак је, учувак је,
Учувак' је, угризнук је,
Масих јој се ниже пупка,
Ђено бјеше диња пукла
Стоји диња плеска, плика,
А ја вељу: "Нека, нека!"
Дили ли, дипли ли!

343. УХВАЋЕНА
Ја посијах боб и диње,
Наврани се дјевојчица
Диње брати, боб зобати.
Ја је чеках једну вечер,
Ја је чеках и дочеках,
Ставих руку у њедарца,
У њедарца два краставца,
Нит' су зрела ни презрела,
Но најљепша за гризења.
Ставих руку мало ниже,
Мало ниже, ниже пупка,
Испод пупка диња вукла,
А из диње вода тече,
Нагнах коња те напојих
И једва се ње одвојих.

344. АШИКОВАЊЕ
Ашиковах три године дана,
Нит' имадо фајде ни зијана,
Нит' ја виђех мојој драгој лице,
Већ три пута у три годинице.
Јодном одох драгој под пенџере,
Ал' ми драга с мајком вечераше;
Другом одох драгој под пенџере,
Ал' ми драга лице умиваше;
Трећом одох драгој под пенџере,
Ал' ми драга постељу стораше.
Кад ја виђех гдје ће сама лећи,
Ја не могох срцу одољети
Како јекнух, вас лардак подзвекну,
Како зукнух, тахт од џама пукну,
Ал' говори моја љепотица:
"Ид' одатле, један муханате!
Да ти вртис лате црне очи,
Очи црне испод обрвица,
Б'јело лице испод трепавица,
И подваљак под бијелим грлом
У њедрлма два б'јела голуба,
И под њима црна гара расте,
И у њојзи садрван водица
Све младице пофата прозница!"

345. МАРЕ И ПЕТАР ЂОНА
Игра хоро на брег мора,
У хоро је Маре мома.
Отуд дође Петар Ђона,
Предаде јој пелавора.
Поче Маре с плачем дома,
Сусрете је брате Тома:
"Што је тебе, Маре мома?"
"Како што је, брате Тома
Играх хоро на брег мора,
Отуд дође Петар Ђона,
Предаде ми палавора"
"Хај, не бој се, Маре мома,
Но хајдемо брегу мора!"
Ево до'ше брегу мора,
Ту нађоше Петра Ђону.
Томо Ђону зовијаше,
На сабље се ударише;
Тома Ђону изгубио,
Окиде му палавера,
И носи га Томо дама,
Па га меће више одра,
Више одра Маре моме:
Кад лијега, да зијега,
Кад се диже, да уздише.

346. КАД СВЕДУ МОМКА И ДЈЕВОЈКУ
(У ДАЛМАЦИЈИ И У БОСНИ)
Добар вече, мој брајане,
Ето тебе вјерна љуба
Окрени је, мој брајане,
Преврни је, мој брајаве,
Два-три пута до зоре
Да те браћа не коре!
Пред тобом је црна гора,
У гори је медведица,
Црну кику надвјесила;
Ти потргни бојно копје,
Па удари међедицу
Под вилицу у ресицу!
Вати јој се, мој брајане,
Вати јој се у њедарца,
Ту ћеш наћи два краставца;
Вати јој се ниже пупка,
Ту ћеш наћи - диња пукла!

347. ПОП И ПОПАДИЈА
Каква ј' кавга у попову двору
Ал' је радост ал' велика жалост?
Нит' је радост нит' велика жалост,
Него попо своју посу кара:
"Кажи, посо, коме јеси дала?"
"Дала јесам једним бутигару,
Дао ми је гроше и дукате
С гроши јесам тебе ђаконила,
А с дукати тебе запопила!"
"Подај, поса, коме теби драго,
Не би ли ме протом учинила,
Не би ли се протиница звала!'

351. ОПЕТ ДИОБА
Шетале се младе моме
Уз поље, низ поље;
Једно ми је попадија попова,
А друго је књегињица кнежева,
А треће је удовица удова.
Када до'ше насред поља широка,
Ту ми на'се црна кура голема,
Па га сташе дијелити натроје:
Попадија лопова,
Она узе оврсину од њега
Кнегињица, кнежева,
Она узе срединицу од њега.
Него вели удовица удова:
"Ја сам јадна, такве среће од свега,
Ја ћу узет' подниницу с мудима!"

352. ЦРЉЕН-КАПЕТАН И ГОЛОГЛАВ КАДИЈА
Мене посла Сијерчићу бего
На цаглина коња големога,
И даде ми четири шолдина
Да му каве и дувана купим.
Ја се цагу на рамена турих,
Он ме носи тамо и овамо.
На добро ме мјесто наносио,
На дворове на Пасигузове.
Ту су мене дочекали дивно
И даше ми доста ужинати
Суха љеба без црвена вина,
На јаде им дошла ова зима,
И була им родила копиле,
На Бајрам им кућа изгорјела!
А ја ти се наиједих љуто,
Цагину се на рамена турих,
Он ме носи тамо и овамо.
На боље ме мјесто наносио,
На џамију Курта Беговића.
Ја се нађох разговарат' с њиме
А која је болест најгорија:
Ал' је гора куга ал' ђевојка.
Он овако мене говораше:
"Од куге је горија ђевојка --
Кад ми није у недрима рука,
Ра[на] ми је на ребрима грдна."
То зачуле босанске дјевојке,
Наоштрише нокте на наџаке
А дигоше ноге на очаке;
То зачуле босанске дјевојке,
Па на жупу те се ок[упи]ше,
А пред њима Аћимо[ва] [М]анда'.
Она пјева из грла' бијела,
Олреглачу своју припи[је]ва:
"Опреглино, дуго јадна била,
Димна ти је под табу ливада,
На ливаду удрила дубрава,
У дубрави соба угријана,
У њу сједи Црвљен-калетане!
Отуд иде гологлав кадија
И овако бјеше говорио:
,Божја помоћ, Црвљен-капетине!'
Капетан му помоћ приватио,
Ма му вели гологлав кадија:
Чујеш ли ме, Црвљен-капетане,
Помак' ми се собе угријане!'
Но му вели Црвљен-капетане:
,Ајд', кадија, немој јести говна,
Нећеш соби угријаној доћи!'
Кадија се напућио љуто,
И довати перо буздована,
Ево Црвљен-калетана гаћа,
На зло га је мјесто ударио,
У језичак под вилицу горњу.
Паде мртав Црвљен-капетане;
Он уљеже соби угријаној
И од њега бруку паправио.
И то било када се чинило.

353. НАЈГОРА БОЛЕСТ
Оправи ме Сијерчићу бего
И даде ми четири динара
Да му купим каве и дувана.
Ја узјахах на четири мора,
Цагин с' јаше ка' бијела вила,
Нит' је вила нити га ј' родила,
Но кобила отсјечена репа.
Отолен ме цаго заносаше
На дворове Пасигузовића
Ту ми даше доста ужинати
Овсенице и црна бештија,
На црно му дошла ова зима,
На Бајрам му кућа изгорјела,
А була му родила копиле!
Отоле ме цагин заносаше
На дворове Мемеда Алије --
Он клањасе, гуске узбијаше.
Отале ме чашкин заносаше
На џамију Карађоз-бегову,
Ту ми даше гусле јаворове,
А гудало од јадиковине,
Ту ја реко двије-три ријечи:
"Која болест од које најгора
Јал' од куге ја ли од дјевојке?
Од куге ме боли грозна глава,
За дјевојком и срце и глава;
Кад ми није руке у њедрима,
Ка' да ми је ранана ребрима!'
То заћути јелечке дјевојке,
Наноктише нокте на барјаке,
А дигоше ноге на надзаке,
А спустише руке на ћепенке.
Ту ја купи каве и дувана,
Отле одо двору Сијерчића.

354. МАНДИНИ ДАРОВИ
Полећела вита голубова
Од Кујаве сврх' Бјелопавлића,
Лете тице низ Бјелопавлиће,
Долећели селу Мартин'цима,
На бијеле дворе Радовића,
Ту су виле те су попадале.
Оно није кита голубова,
Но су оно кићени сватови
Лопатица у Чаусевића.
Госпоцку им софру поставише,
А пошто се свати нагрухаше,
Стадоше се даривати даром.
Што је Манда за годину срала,
Куму Зеку у дарове дава.
А дјеверу Лапатић Шћепану,
Њему даше неопрану данку
Пас им јеба и оца и мајку:
Кад је дапе, што је не опраше!
А дадоше Јовицу Цукану,
Њему даше токе од узица
Насерем га с носа до гузица!
А другоме феса по туноса,
Те му висе говна испод носа.
А трећему гаће од баука,
Кроз њих су му проптанула муда,
Црне му се као упца црна.
Па с' отален свати подигоше;
Од бијеле Радовића куле
До бијеле Секулића куле
Посра им се седам-осам пута,
А пописа и петнаест пута.
А кад на брод код Главице били,
А изиде Поповићу Јово,
Изнеше им госпоцку доравицу
Дјевојка га даривала дивно:
Е му даде срмајли' мараму
Чим отире пичку и гузицу
Да отире испод носа брке.
Кад дођоше ла брод Бошковића,
Да зову, дозват' не могаху,
Ако, брате, на невољу били,
Пушку пали лијепа дјевојка,
Пушка звекну, а курило јекну,
То зачуо Сердаревић Рамо,
Он изнесе госпоцку здравицу,
Сватовима био бесједио:
"О, за Бога, кићени сватови,
Ко су свати, чија ли дјевојка?'
Они кажу и право не кажу:
"Синовица попа Милована!"
А Рамо је ријеч бесједио:
"А он, богме, синовице нема,
Но нако је дијете Јакове!"
Кад га виче лијепа дјевојка,
Зафали му и два и три пута,
А прде' му и четири пута:
"Но опрости, Сердаревић Рама,
Ово ми се теке намјерило,
А опе' ћу боље, ако Бог да!"
Па се отолен бјеху подигнули,
А одоше пољем широкијем.
Доклен свати на Кујаву били,
Кад их виче Јоцићу Барецу,
Он здравицу те им износио.
Кад га виче лијепа девојка,
И њега је даривала даром
Њему даде луку изпод пизде
И на луку вељу воденицу
Да узима ујам на гузицу.
А кад двору дошли бијелому,
И Цорана на коња турили,
Баш Цорана Кара-Беговића,
А и њега дарива дјевојка
Њему даде од злата јабуку,
Која је скоро саливана
У дудуку Доланина Мица
Од цимине и од купусине.

355. МАЛА МОМА
Чува овце три године,
Заборав' се оженити.
Имам стрица домишљана
И стрикацу двоишљачу,
Мене мому испросише,
Клофтер дугу и широку,
Баш девојку нинарицу.
Не може јој појас бити
Него узе са вршаја;
Не може јој прстен бити
Него гужва орачица;
Не може јој чарапе бити
Него старе врећетлне;
Не може јој цијел' бити
Него старе кожулине;
Не може јој капа бити
Него стара кожњичина;
Не може јој кошиља бити
Нег' поњава од девет поли;
Не може јој рита бити
Нег' поњава од три поле.
Сакриваше кола од олова,
Упрепнуше сто волова
Да повезу младу мому.
Први воли помркују,
Под њам кола подшкрипују:
"Ајс, малоња, ајс, црвоња!"
Кад пођоше на венчање
Навалило девојчици
Мало орати и писати
Три мекоте загнојила
И четврту пригнојила.
Кад одоше пред дворове,
Троја врата уставише
Док девојку уведоше;
Три клупице наредише
Док девојку посадише;
Оку масти измазаше
Док девојку намазаше,
Три гребена растргаше
Док девајку расправише.
Ал' јој иде свекрвица;
"Шта ћемо ти за вечеру?"
"Лака ми ти вечерица
Девет пећки просеница,
И два јарад прцевита,
И два пурана брботљива,
И две гуоке ометаче,
За напитак каблић вина!"
Кад сведоше младиће,
Ал' повика младожења:
"Ој, Бога вам, сви сватови,
Који слеме, који греду,
Да дижемо моми ноге'
Моми ноге не дигоше,
Два девера и убише.

356. МИЉА МАТЕРИНА
Овце пасла Миља материна,
За њом мајка ужину принаша:
Седам ока говеђине меса,
Приносила девет овсеница,
И дванаест ока млаченица
И шест ока сира прдењака.
Онда вели Миља материна:
"Јао, мајко, лагане ужине,
Како ћу ти ићи за овцама!"
Разљути се, па аскака двору,
Све изједе што код двора нађе,
Сама љеба дванаест вуруна,
И још до два вола биковита,
И још до два овна скуљевита,
И два млада јарца прцевита,
И изједе пуну башчу лука,
И још јадна све од глади мука,
И полила шест акова вина,
И четири жежене ракије,
И папила три каблине меће
И још јадна све кука од жеђе!
Онда јој' је мајка бесједила:
"Ћери моја, тешке ти си ране,
Когођ цује узети те неће!"
Скочи Миља како ластавица,
Куцка прде како магарица,
Љуто Миљи писати притужи,
А кад пихну, пас јој јеб'о мајку,
Оде вода преко свега поља
И обори девет воденица
И дванаест ступа ваљарица;
Враг нанесе тридесет сватова,
Те на коњма једва препливаше;
Кад се посра, да јој јебем мајку,
Три је њиве она нагнојила,
Једва свати на коњма преја'се
И коњи се млоги загллбише.

357. ХАРАНЗАДЕ
Дјевојка је платно бијелила
На Ситници на води стунепој.
Теке крпа да с' осуши била,
Туд налезе момче Харанзада,
Те дјевојци крпу погазио.
Она плаче и куне га љуто:
"Да Бог да ти љето не родило!"
А момче јој ријеч бесједило,
А за брк се руком увајдило:
"Овако ми често жито било,
Не могла му наудит' година!"
Ал' дјевојка виша Харанзада,
Пак се руком за дојке ватила
И момчету ријеч биједила:
"Овака ти крупа ударила,
Те све твоје жито поломила,
Не могла му помоћи честина!"
Таде момче бвеједи дјевојци,
А руком се пониже ватио:
"Оваке ми клаоутине биле,
Не могла им крупа наудити!"
Ал' дјевојка виша Харанзада,
Пониже се руком уватила,
А момчету тијо бесједила:
"Оваке ти с' чавке навадиле,
Цијело ти класје прождирале!"
То рекоше, пак се потрпаше.

358. КОКАН-ЧЕЛЕБИЈА
У з'о час се Кокан погодио,
У зле дане, у године гладне,
За два гроша и чакшире сукна
Да он служи седам газдарица
И да чува иљаду оваца.
Коло купи газдарица Мара,
Коло купи вас дан у суботу,
А да игра вас дан у неђељу
Да домами Кокан' од оваца.
Кад ујутру освану недјеља,
Ал' ето ти Кокан' од оваца,
За њим каса деветеро паса,
Заврг'о се дреновом батином,
О батини јанџик од магарца
И у њему два печена јарца,
Пропао му перчин кроз калпака,
За перчином до два грма трња,
За свакијем навиљак сијена,
Пропали му прсти кроз опанке
И обадва гуза кроз чакшире,
Испало му маче кроз рамаче
Само му је маче од три оке,
курац му се до кољена креће,
Од кољена баш нимало неће!
Како дође, у коло се вата
Баш до своје газдарице Маре
И још до ње двије другарице.
Једна вели: "Да му гаће дамо!"
Друга вели: "Немој, да глодамо!"
Онда вели газдарица Мара:
"Бога, тебе, Кокан-челебија,
Ја сам теби вруштук оставила
Тамо доље ниже кукуруза
Кајгана је од шездесет јаја
И погача од тридесет ока
Сркни, кусни док ти ручак дође!"
И отиде Кокане чобане,
Сркну, кусну док му ручак дође.
Опет дође, у коло се вата
Баш до своје газдарице Маре,
Испало му маче кроз рамаче,
Курчина се до кољена креће,
Од кољена баш нимало неће.
Онда вели газдарица Мара:
"Бога теби, Какан-челебија,
Идем сјутра јадна на коваче
Да сакујем оклопе на пичку,
Па ми ништа учинити нећеш!"
Онда вели Какан-челебија:
"А да чујеш, газдарице Маро,
Идем и ја сјутра у планину
Да помузем иљаду оваца,
И намузем двадест чабреница
И попијем уз курчево здравље
Разбићу ти окове на пички!'
И ту Кокан пође се женити,
Па испроси до двије дјевојке,
Испросио Мару и Смиљану,
Па поведе Мару на самару,
А Смиљану на голу риђану,
Онда вели Мара са самара:
"Ој, Бога ти, да мој мили куме,
Издигни ми дупе из самара
Да потпрднем роду на пооду,
Стару бабу у бијелу браду,
Мојој мајци у сирну чабрицу,
Милу брацу у купусну кацу,
Јер су мене снаје потвориле
Да сам им се у бунар посрала!
Н'јесам, куме, живота ми мога,
Већ се посра ја више бунара
Сврака дође, кљуни, куме, говно,
Дођ'те прасе, чушни, куме, говно,
Дође псето, лапи, куме, говно,
Пола га се у бунар превали!"
А кад прде и попрде Мара,
Искочише птице из самара,
Свака птица свата ударила,
А крстина кума по прсима.
Онда вели Кокан-челебија;
"Ал' си, јадна Маро, остарила,
Избројила дане и године!"
Онда вели Мара на самару:
"О, Бога ти, Кокан-челебија,
Како сам ти јадна остарила
Седамдесет и седам година,
Ето мени, богме, више нема!
Ако ли ти мени не вјерујеш,
Ти упитај Смиљане дјевојке,
Која ми је била на бабина;
Ако ли ми, не вјерујеш, војло,
Изједи ми из гузице говно!"

359. БАБА ТОДОРИНА
Поранила баба Тодира
Међ' чобане да вуне попроси.
Намера је беше намерила
На некаква Звекана чобана.
Кад је Звекан бабу опазио,
Он је на њу вашке напујкао.
Ал' се маша баба међ' гузане
Па откида брабоњак од гуза,
Те удара кују Звеканову,
Како је је лако ударила,
Није куја ни репам винула.
Љуто куне Звекане чобане:
"Бог т' убио, баба Тодира,
Гди ми уби кучку од штенаца!"
Ал' беседи баба Тодорина:
"Мол' се Бога, Звекане чобане,
Што сам синоћ бару прегазила
Те су мени одмекли брабоњци,
А и сам се не би наносио главе!'

360. МУСКЕТ КАПЕТАН И УДБИНСКИ ДИЗДАР
Па изводе на нове таване,
Обратио јој навише табане,
А оде је у дут раздвајати,
И угна јој клине у пуклине
Кад растави, нигда не састави!

ДОДАТАК
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ

361. ЛЕПО ДРУШТВО
Састало се лепо друштво да се разговара,
Млади момци и девојке којим' нема пара
курац, кура, курчекања и мало курченце,
пичка, пизда, пиздурина и две мале пице,
Дебели кум храни курац, пиздурина кума,
Два девера два кицоса, пица и китица,
Они седе за асталом, пак проводе шалу,

362. РАДА ТУРСКИ РОБ
"Море, Раде, како ти је?"
Пита неко турског роба,
Одговара; "Добро ми је
До данашњег јоште доба,
Јошт при зоре првим свјету
Стакнем огањ а разарим,
Да ћехаји Мехемету
Баш из Моке каву варим.
После каве на кољени
Дам му чибук с ћилибаром,
Оком, руком мане л' мени,
Агам свим и тефдердаром.
Потом рукам прекрштеним
На ћехају гледајући,
Вратом, кичмом савијеном,
Стојим указ чекајући.
,Вар дјот, Раде!' кад ми рекне,
Одма му се ја наврнем,
Клекнем, за мном и он клекне,
Шчепа ме да не посрнем.
Ђот умаштен кад издере,
Пешкир, ибрик, леген пружим
Да с' обрише кад с' опере
Четир' паре ја заслужим.
А да ропство мен' засладим,
Јад ме роба не сатаре,
Кадуну ја прву градим,
И по четир' добијем паре.
Зазове л' ме друга була,
Одалиска или каде,
Био б' курвин син и хула
Да не примим што ми с' даде.
Шербетом ме свака поји,
Рани мсаним и пилавом,
А по четир' паре браја.
Да тек нећу платит' главом?"
"О, не бој се, Раде роде,
И Турци су просвјештени,
С робљем јер се они своде,
А кроз прсте гледе жени!"

363. ЗЛАТНО РУНО'
(по пољском)
Сви за пицом алцу људи
Као за млеком мушичице,
Свак се доба сваког труди
За комадић миле пице.
Све нам бриге, туге слади,
Радости је вртлог, чаша;
Милују њу стари, млади.
Сва и прођа браћа наша.
Пица нашу ћуд измени,
Упокори поноснога;
Почитује њу и цени
Свак од цара до простога.
Уплив има у дружбину,
Љубву, сродство, пријатељство;
Управљати зна судбину
И укрочит' гонитељство.
Пица, гдигод хоће, бави,
А, гди неће, оскарбљава;
Највећој је повод слави,
Велможами управљава.
Ког у суду држи страну,
Цјело ће се извинити
Ходатајства њена брану,
Заштитник њен прав ће бити.
На достојанство, чин не вире,
Мудрог она лудим прави,
С богатог јар свлачи, здире
Да на голог метне, оправи.
Пица златно руно бјаше,
Што колхидски цар острожни
У Лавиринт забрајаше
Не да б' украст' било можно.
Јасон туста због ње поднео
Море сиње пребродивши,
Победу је рад ње однео
Кћер и цара преваривши.
Благородни, сви гледајте
Бруцаву и рујну пицу,
Пак ју себи представљајте
Људског рода као родицу.
Цар, војници, поглавари,
Па по земљи сви што ходу,
Величају тој у ствари
Дол из ког се људи роду.

ВУК ВРЦЕВИЂ
364. МЛАДИ МОМЦИ И БАКА'
Збор зборили млади момци
Један љетни дан
Чија пизда понајбоља
С курцем на мегдан:
Ал' у баке јошт пријаке,
Те јошт мирише;
Ал' у младе удовице,
Која уздише,
Ал' у цуре вруће крви
Скоро бодене
Ал' у младе девојчице
Јошт недозреле.
Зачула их стара бака
Иза ломине,
Па истрча пред момцима
На сред пољане:
"У баке је зачађала,
Сасвим презрела,
А у младе дјевојчице
Јошт недозрела,
А с дјевојком вруће крви
Свак је на јаде,
Ал' у младе удовице
Курац насладе!"

365. ЛУДА
Једна била лу-лу-луда,
Није знала што су му-му-муда
Мука јесте велика
Кад ко гледа с далека
С очима.
И-и-игла
И ножицу ди-ди-дигла,
Дигла весло да плови
И мрежицу да лови
Рибицу.

ЈОВАН НИКОЛИЋ
366. ВИСОКА ПЛАНИНА
Ој кецело, висака планино,
Испод тебе ладна вода тече!
И ја стадо да коња напојим,
Коњ приниче, упаде му глава
И да било на коњу бисага,
Пропаде ми коњ и бисаге;
Већ бисаге о брег ударише,
Те мом коњу глава заминула.

НЕПОЗНАТИ
367. БУЛА И КАЛУЂЕР
Игра була и калуђер;
Була бурму изгубила,
Нашао бурму црн калудјер.
Ал' говари бела була:
"Дај ми, кале, моју бурму!"
Ал' говори црн калудјер:
"Дођи, було, у недељу,
У недељу, у ћелију!'
Узе кала за ножицу,
Повали је на асару
Она мисли играће се;
Диже кала беле скуте
Она мисли шатор пење;
Диже кала беле ноге
Она мисли играће се;
Дреши кала пртен-гаће
Она мисли дариваће.
Конец дјело краси.

348. ОПЕТ ПОП И ПОПАДИЈА
Али грми, ал' се земља тресе,
Ал' удара маре у брегове,
Али вјетар са сеницом млати
Ал' пуцају на Скадар лубарде?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Ни удара море у брегаве,
Нити вјетар са сеницом млати
Нит' пуцају на Скадар лубарде,
Но се попо с попадијом кара:
"Казуј, посе, коме си је дала;
Казуј, посе, што ти даше мита?" --
"Сувише ми свиле и кадифе,
И сувише гроша и дуката
Ја сам свилу на те покројила,
С грошима сам тебе ђаконила,
С дукатима тебе запопила!"
"Љуби, посе, кога си љубила,
Не би ли ме протом учинила!"

349. БУЛЕ И ВУК ИЗ ГОРИЦЕ
Подигле се буле на копање,
Понијеле питу и погачу
И бачвицу муселеза вина,
Слатко пиле, пак су и поспале.
Привуче се из горице Вуче,
Свакој були по двапут затуче.
Кад се буле од сна разабрале,
Ал' говори беговица млада:
"Ај, кадуне, моје другарице,
И прије смо муселеза пиле,
Ал' нам лису мокре гаће биле!
Да вадимо из бачвице дугу,
Да мјеримо насе црне пице!'
Оне ваде дугу из каблице
Свакој були пица од две дуге,
Беговици од три до четири!

350. ДИОБА
Шетале су три кадуне
Уз поље, низ поље:
Једно ми је попадија
Попова, попова,
А друго је кнегињица
Кнежева, кнежева,
А тређа је старјешине
Од села, од села.
Курац пољем налазиле
Весело, весело,
Стадоше га дијелити
Натроје, натроје:
Првој даше оглавину
Од њега, од њега;
Друга узе средњи комад
Поголем, потолем;
Трећој даше сав окрајак
С чесама, с чесама
Нек' се знаде старјешинство
Старијем, старијем!

 

почетак
врх странице