Симеон Милутиновић Сарајлија (1791-1847)

Историја Црне Горе [1835]

према штампаном издању Цветигоре, Цетиње 1997.

Eлектронско идање по благослову Митрополита Црногорско-приморског Aмфилохија приредили и објавили 22. maja 2000: Александар Раковић, Зоран Стефановић, Ненад Петровић, Mилан Стојић i Маринко Лугоња.

[1] У календару црногорском "Грлица" ту исту кћер Лазареву именују Деспином, а у Ранкеовој историји она се назива Марија, овдје је по усменом предању Јелена, а овај дио историје Црне Горе се заснива и ослања на предање.
[2] Ком је данас острво, а онда је можда још био међу отокама, јер Језеро и данас расте и одузима земљу.
[3] Гора, планина, тако се зове. Камивал се зове свака она стране или плеће које му драго планине са које се баци камен у вис, и она страна на коју се превали назива се камивал.
[4] Оно писмо што "Грлица" напомиње на стр. 61 није овдје на очи и у руке дошло.
[5] За Вавилу се не зна одакле је био родом и мјестом.
[6] Ни овом Герману се не зна мјесто рођења.
[7] Ни овоме се не зна мјесто рођења.
[8] Ни Никодиму се не зна мјесто рођења.
[9] Овај Мардарија је из села Корнета из љешанске околине.
[10] Пахомије је из села Зачира из ријечке околине.
[11] Овај Руфим први је родом из Црмнице из Бољевића
[12] А овај је из Његуша, из села које се зове Вењи Крај.
[13] Василије је одакле је и Руфим Други.
[14] Висарион је из племена цетињскога, из села Бајица, из братства Бориловића.
[15] Гора у Ријечкој нахији испод Цетиња.
[16] Он је био родом из Очинића, у цетињском крају, и само се за њега зна колико је владиковао- три године.
[17] За њега и његове насљеднике историја казује нешто више него за напријед именоване има више података, а и то је било касније. Ја бих био рад да опишем за свакојега од њих и дан рођења и дан смрти, али ништа више нијесам знао него што сам овдје изнио.
[18] Овај се поп звао Бошко Љешкопољац, али су га прозвали и Хаџијом, јер је жудио да пође на ћабу а није могао и што је побожно живио и Богу служио. Послије овога догађаја он се покалуђерио и назвао се Јов. Али овдје му пјесник све уједно именује како би му се указали важност и достојанство.
[19] Де мјесто ђе, и то баш из устах Црногораца чувено.
[20] Поше што и пођоше - по црногорски.
[21] Напомена: у исто вријеме и по истим изасланицима послате су двије овакве грамате у Црну Гору, које су у свему сагласне, осим што је једна адресована на митрополита Данила а друга брату му кнезу Луки. Осим тога, чудно је да на овим граматама није потписан нико, а на коферти је велики печат државног грба Русије.
[22] То је чисто по изговору пјевца.
[23] Војвода од Бјелицах.
[24] Ка - кад
[25] село
[26] ријека
[27] ријеку
[28] Доше, исто што и дођоше.
[29] То су села.
[30] Обоје су брда.
[31] Даниловом оцу је име било Стефан, а простонародно Сћепац, Шћепац.
[32] жена
[33] То је огртач, врста јапунџета.
[34] У Црној Гори мач и меч, дан и ден.