СТРУЧЊАК

Фототонска олуја ударила је без упозорења, сручивши се на Брод иза скупине џиновских црвених звезда. Око је имало таман толико времена да упути опомену у последњем тренутку преко Говорника, када их је она захватила.
Било је то треће Говорниково путовање у дубоки свемир, а прва олуја светлосног притиска. Прожела га је изненадна плима страха у часу када се брод жестоко тргао, прихвативши силину ударног таласа, и заљуљао са стране на страну. А онда је страха нестало, да би његово место заузео снажан талас узбуђења.
Зашто би се бојао, упитао се он - зар није било ваљано обучен баш за ову врсту неприлика.
Управо је разговарао са Хранитељем када је олуја ударила, што га је нагнало да разговор нагло прекине. Надао се да је са Хранитељем све у реду. Било је то малишаново прво путовање у дубоки свемир.
Жицолике нити које су сачињавале претежан део говорниковог тела пружале су се кроз цео брод. Он је брзо повукао све изузев оних које су га спајале са Оком, Мотором и Зидовима. Сада је све било искључиво у њиховим рукама. Остали чланови посаде мораће сами да се старају о себи све док олуја не прође.
Око је приљубило своје дисколико тело уза зид, истуривши један орган за гледање изван брода. Да би усредсређеност била већа, остали органи за гледање сабрали су се и склупчали око његовог тела.
Посредством органа за гледање, Ока, Говорник је посматрао олују. Преводио је Окову оптичку слику на језик разумљив Мотору, који је проводио Брод кроз таласе, држећи се саопштеног му правца. У међувремену, Говорник је овај правац преводио у брзину за Зидове, који су се укрућивали када је требало да приме ударе.
Координација је била брза и сигурна: Око је мерило таласе, Говорник је преносио поруку Мотору и Зидовима, Мотор је држао чеони део Брода напред да би најлакше савлађивао таласе, а Зидови су се равнали према ударима.
Говорник је сметнуо с ума и последње примесе страха, удубљен у беспрекорно функционалан тимски рад. Није имао времена да размишља. Као Бродов комуникациони систем, морао је да преводи и преноси поруке највећом брзином, да координира обавештења и управља делање.
Олуја је престала после свега неколико минута.
"Добро", рече Говорник. "Да видимо има ли неке штете." Нити су му се умрсиле за време олује, али он их је брзо отпетљао и пружио кроз Брод, успоставивши везу са свим јединицама. "Мотор?"
"Са мном је све у реду", рече мотор. Застрашујуће стар, он је наквасио своје плоче за време олује, пригушивши атомске експлозије у стомаку. Није било такве олује која је могла изненадити једног искусног свемирца какав је био Мотор.
"Зидови?"
Зидови стадоше да се јављају један за другим, што је потрајало прилично дуго. Било их је готово хиљаду, танких и правоугаоних, који су сачињавали целокупну оплату Брода. Разуме се, ојачали су ивице током олује, од чега је цео брод стекао еластичност. Један или два, међутим, били су прилично гадно улубљени.
Доктор је саопштио да је добро. Ископчао је из главе везу са Говорником, искључивши се тако из везе, и упутио се да оправи улубљене Зидове. Саздан поглавито од руку, Доктор се држао за један Акумулатор током олује.
"Пожуримо мало", рече Говорник, присетивши се да су и даље суочени са проблемом одређења тренутног положаја. Успоставио је везу са четири Акумулатора. "Како сте?" упита он.
Није било одговора. Акумулатори су спавали. Држали су отворене пријемнике током олује и набокали су се енергије. Говорник цимну своје нити око њих, али они нису реаговали.
"Пусти мене", рече Хранитељ. Прилично се намучио пре но што је успео да причврсти своје усиснице за један Зид, али самоувереност му је била непољуљана. Он је био једини члан Посаде коме никад није била потребна Докторова пажња; тело му је поседовало способност да се без по муке само оправља.
Стао је да хитро гамиже по поду са десетак пипака, а онда је ритнуо најближи Акумулатор. Велика, купаста, складишна јединица отвори једно око, а затим га поново затвори. Хранитељ га поново шутну, али опет не доби одговор. Онда посегну према Акумулаторовом сигурносном вентилу и испусти мало енергије.
"Прекини", рече му Акумулатор.
"Пробуди се и поднеси извештај", рече му Говорник.
Акумулатори редом потврдише да је са њима све у реду, то је и свака будала могла да види. Били су причвршћени за под током олује.
Остатак инспекције ишао је брзо. Са Мислитељем је било све како треба, а Око је било још под утиском лепота минуле олује. Постојао је само један несрећни случај.
Гурач је био мртав. Будући двоножац, није поседовао стабилност осталих чланова Посаде. Олуја га је захватила насред пода, бацила га о један укрућени Зид и сломила му неколико важних костију. Доктор ту више ништа није могао да учини.
Неко време владала је тишина. Ситуација је увек бивала озбиљна када би настрадао неки део Брода. Број је представљао сарадничку јединицу и састојао се искључиво од Посаде. Губитак било ког члана значио је губитак за све остале.
Стање је сада било нарочито озбиљно. Управо су испоручили терет у једну луку неколико хиљада светлосних година од галактичког средишта. Никако се није могло установити где се тренутно налазе.
Око је допузало до једног Зида и истурило напоље орган за гледање. Зид га је пропустио, а онда се чврсто затворио око њега. Оков орган довољно се одмакао од Брода, тако да је могао да види читаву куглу звезда. Слика је прошла кроз Говорника и стигла до Мислитеља.
Мислитељ је лежао у једном углу просторије, сличан каквом великом, безобличном мехуру протоплазме. Ту су се налазила запретана сва сећања на његове претке који су такође путовали свемиром. Размотрио је слику, брзо је упоредио са осталима које су му се налазиле ускладиштене у ћелијама и рекао: "Нема галактичких планета у досегу."
Говорник је то аутоматски превео свима. Тога су се и бојали.
Уз помоћ Мислитеља Око је израчунало да су за неколико стотина светлосних година скренули са курса ка галактичкој периферији.
Сваки члан посаде знао је шта то значи. Без Гурача који би убрзао Брод до брзине вишеструко веће од светлосне, никада неће успети да се врате на полазиште. Повратак би, без Гурача, потрајао дуже него што износи животни век већине њих.
"Шта предлажеш?" упита Говорник Мислитеља.
Питање је, међутим, било одвећ неодређено за Мислитеља, који је најбоље поимао конкретне ствари. Затражио је да се питање преформулише.
"Шта би најбоље било да сада учинимо", упита Говорник, "како бисмо се вратили на неку галактичку планету?"
Мислитељу је било потребно неколико минута да размотри све могућности које су му биле ускладиштене у ћелијама. У међувремену, Доктор је закрпио зидове и сада је тражио да му се да нешто да поједе.
"Ускоро ћемо сви јести", рече Говорник, нервозно увијајући пипке. Иако је у овој Посади од њега био млађи само Хранитељ, на Говорниковим плећима лежала је велика одговорност. И даље су се налазили у стању узбуне; он је морао да координира информације и да руководи акцијама.
Један Зид је предложио да ударе бригу на весеље и да се поштено напију. Но, ово нереалистично решење било је сместа одбачено. Овакве мисли биле су, међутим, типичне за Зидове. Они су били добри радници и поуздани ослонци, али су се често држали онога 'лако ћемо'. Када се буду вратили на матични свет, по свој прилици да ће сву зараду страћити на пијанкама.
"Губитак Гурача онемогућава Броду да развије брзине веће од светлосне", поче Мислитељ без најаве. "Од најближе галактичке планете раздваја нас четири стотине пет светлосних година."
Говорник је то сместа превео кроз своје таласасто тело.
"Постоје две могућности за акцију. Прво, Брод може да се упути према најближој галактичкој планети на аутоматски погон из Мотора. За то би нам било потребно приближно две стотине година. Мотор би у то време можда још био жив, али то не би био случај ни са ким више.
Друго, треба лоцирати неку примитивну планету у овом подручју на којој се налазе латентни Гурачи. Затим ваља одабрати једног и увежбати га, а онда би он одгурао Брод до галактичке територије."
Мислитељ заћута, изложивши све могућности које је могао да пронађе у сећању предака.
Уследило је брзо гласање и била је изабрана друга могућност коју је предложио Мислитељ. У ствари, правог избора и није било. Ово је било једино решење које им је пружало какву-такву наду да се врате на матичне светове.
"У реду", рече Говорник. "Хајде сад да једемо. Мислим да смо сви то заслужили."
Тело мртвог Гурача убачено је у уста Мотора, који га је сместа прогутао, почевши одмах да претвара атоме у енергију. Мотор је представљао јединог члана посаде који је живео од атомске енергије.
Са осталима је било другачије. Хранитељ се одмах дао на посао, напојивши се енергијом из најближих Акумулатора. Затим је у себи претворио храну у супстанце које једе сваки члан. Телесна хемија му се мењала, преиначавала, прилагођавала, приправљајући различиту храну за Посаду.
Око је живело искључиво на једном, сложеном хлорофилном ланцу. Хранитељ му га је припремио, а затим је послужио Говорника његовим следовањем угљоводоника, па Зидове једињењем хлора. За Доктора је направио факсимил једне врсте силикатног воћа које је расло на Докторовој родној планети.
Коначно, храњење је завршено и Брод се вратио у нормално стање. Акумулатори су стајали наслагани у једном углу, поново блажено утонули у сан. Око је бацило поглед што је даље могло, подесивши орган вида за високо разлучен телескопски пријем. Чак ни у стању узбуне оно није могло обуздати песничко надахнуће. Објавило је свима да ради на новој наративној поеми, под насловом Периферни сјај. Како, међутим нико није хтео да је чује, Око ју је саопштило Мислитељу, који је ускладиштавао све одреда, било добро или рђаво, тачно или погрешно.
Мотор никада није спавао. Напуњен Гурачем до врха, потискивао је Брод брзином неколика пута већом од светлосне.
Зидови су расправљали међу собом о томе ко се највише нацврцао на последњем допусту.
Говорник је решио да себи мало угоди. Откачио се од Зидова и стао да се њише у ваздуху, док му је мало, округло тело висило на изукрштаној мрежи нити.
Закратко је помислио на Гурача. Било је то чудно. Гурач је био пријатељ свих осталих чланова Посаде, а сада су га сви заборавили. Али узрок томе није била равнодушност, већ чињеница да је Брод представљао јединицу. Губитак једног члана се жалио, али најважнија ствар је била да јединица није угрожена.
Брод је јурио кроз сунца на периферији.
Мислитељ је испружио трагалачку спиралу, израчунавши да вероватноћа проналажења планете са Гурачима износи четири према један. Недељу дана касније открили су планету са примитивним Зидовима. Спустивши се ниско, успели су да разаберу смежуране, правоугаоне друшкане како се чваре на сунцу, гамижу преко стена и истањују да се препусте лебдењу на лахору.
Све зидове на броду преплавила је плима носталгије. Ово их је тако подсетило на матични свет.
Са Зидовима на овој планети још није ступио у везу ниједан галактички тим, што значи да су они и даље били несвесни своје велике судбине прикључења великој галактичкој Заједници.
Постојало је мноштво мртвих светова у спирали, као и оних који су били премлади да би садржали живот. Пронашли су једну планету Говорника. Говорници су распрострли своје паучинасте комуникационе везе преко добре половине једног континента.
Говорник их сетно погледа, посредством Ока, на шта га обузе плима самосажаљења. Присетио се дома, породице, пријатеља. На ум му паде дрво које ће купити када се врати.
За тренутак, Говорник се упита шта ради овде, као део једног Брода у забитом углу Галаксије.
Али одмах одбаци црне мисли. Требало је да пронађу планету Гурача, само ако буду истрајни.
Бар се надао да је тако.
Док је Брод јурио неистраженом периферијом, наишли су на много јалових светова. Затим су у једном радиоактивном океану открили мноштво примитивних Мотора који су залудно пливали.
"Ово је богата територија", рече Хранитељ Говорнику. "Галактика би требало да пошаље овамо екипу за Контакт."
"Вероватно ће то учинити када се вратимо", узврати Говорник.
Били су добри пријатељи, изнад и преко уобичајеног пријатељства које је владало међу члановима Посаде. Узрок томе није била само чињеница да су били најмлађи на Броду, премда је и та околност имала утицаја. Обојица су вршила исти тип функција, што их је неизбежно зближило. Говорник је преводио језике; Хранитељ је претварао храну. Осим тога, донекле су и личили један на другога. Говорник се састојао из језгра из кога су се зрачно пружале нити, док је Хранитељ представљао такође језгро из кога су ницали пипци.
Говорник је сматрао да је Хранитељ најсвесније биће на Броду, одмах иза њега самог. Никако му није успевало да докучи како су се код неких чланова посаде уопште одвијали процеси свести.
Нова сунца, нове планете. Мотор је почињао да се прегрејава. Он се обично користио само за узлетање и слетање, као и за фино маневрисање унутар неког планетског система. Сада је, међутим, радио непрекидно већ недељама, како изнад тако и испод брзине светлости. Напор је почео да га опхрвава.
Уз Докторову помоћ Хранитељ му је монтирао систем за хлађење. Био је груб, али морао се њиме задовољити. Хранитељ је на нарочити начин устројио азотове, кисеоникове и водоникове атоме како би добио хладник система. Доктор је наложио дуг одмор за Мотор. Галантни стари пријашко не би могао да издржи ове напоре још ни пуних недељу дана.
Трагање се наставило, док је полет Посаде полако копнио. Свима је било јасно да су Гурачи прилично ретки у Галаксији, у поређењу са плодним Зидовима и Маторима.
Зидови су постајали оспичави од међузвездане прашине. Почели су да кукају како ће им бити потребна целокупна естетска обрада када се врате на матични свет. Говорник их је уверио да ће све трошкове сносити компанија.
Чак је и Око постало закрвављено од непрекидног буљења у свемир. Наишли су на нову планету. Њене особености достављене су Мислитељу, који се замислио над добијеним подацима.
Ближе и моћи ће да разаберу обличја: Гурачи! Примитивни Гурачи!
Повукли су Зум натраг у свемир да би сковали планове. Хранитељ је направио двадесет три различита опојна средства да прославе срећан догађај.
Наредна три дана Брод је био потпуно неупотребљив.
"Јесмо ли сви најзад спремни?" упита Говорник, помало заплићући језиком. Мамурлук му је још оптерећивао све нервне завршетке. Колико је само пића полокао! Мутно се сећао како је грлио Мотор и позвао га да поделе његово дрво када се врате натраг.
Сада је уздрхтао на ту помисао.
Ни осталим члановима Посаде није било баш најбоље. Зидови су допуштали да ваздух исцури у свемир; били су одвећ климави да би ваљано заптили процепе око рубова. Доктор се онесвестио.
Али најгоре је прошао Хранитељ. Будући да се његов систем могао прилагодити свакој врсти горива осим атомског, пробао је помало од свега што је зготовио, без обзира на то да ли је посреди био неуравнотежни јодин, чисти кисеоник или супернаелектрисани естер. Стварно је био у јадном стању. Његови пипци, који су се обично одликовали здравом бојом воде, сада су били прошарани наранџастим пругама. Систем му је радио махнито, чистећи се од свега, а Хранитељ је и те како тешко подносио ово чишћење.
Једини трезни били су Мислитељ и Мотор. Мислитељ уопште није пио, што није било типично за свемирце, али јесте за Мислитеља; Мотор није могао да пије.
Пажљиво су слушали док је Мислитељ излагао неке необичне чињенице. На основу слике површине планете, која је добијена посредством Ока, Мислитељ је установио присуство металних конструкција, што га је навело на узнемирујућу претпоставку да су ови Гурачи основали механичку цивилизацију.
"То је немогуће", рекоше глатко три Зида, са чим је претежан део Посаде био приправан да се сложи. Сав метал који су икада видели налазио се или закопан у тлу или је лежао разбацан у виду безвредних, оксидисаних комада.
"Хоћеш да кажеш да праве предмете од метала?" упита Говорник. "Од обичног, мртвог метала? Па шта од тога праве?"
"Ништа им не би успело", рече Хранитељ самоуверено. "Ствари би се стално распадале. То је зато што метал не зна када слаби."
Али ипак је изгледало тачно. Око је увећало слике и сви су могли да виде да су Гурачи успели да начине велике заклоне, возила и друге ствари од неживог материјала.
Разлог овоме није био непосредно очигледан, али призор је био прилично нелагодан. Но, оно најтеже је обављено. Пронађена је планета Гурача. Преостаје још сразмерно лак посао да се убеди неки локални житељ.
То не би требало да буде одвећ тешко. Говорник је знао да је сарадња камен-темељац Галаксије, чак и међу примитивним народима.
Посада је одлучила да се спусти на неко ненастањено подручје. Разуме се, није било разлога да се очекују непријатељства, али за успостављање кантакта са Расом био је задужен нарочити тим, док је њима био потребан само један појединац.
Изабрали су једно ретко настањено копнено подручје и спустили се на њега док се та страна планете налазила у тами. Готово одмах су успели да лоцирају једног усамљеног Гурача.
Око се прилагодило за гледање у тами и они почеше да прате Гурачеве покрете. После извесног времена он је лежао поред мале ватре. Мислитељ је објаснио да је то добро позната навика Гурача када се одмарају. Непосредно пред свануће Зидови се отворише и напоље изиђоше Хранитељ, Говорник и Доктор.
Хранитељ се испружи и потапша створење по рамену. Говорник га је пратио пипком за комуникацију.
Гурач отвори своје органе за гледање, затрепта њима, а онда начини кретњу органом за храњење. Затим скочи на ноге и поче да трчи. Три члана Посаде нађоше се у чуду. Гурач чак није ни сачекао да види шта су хтели од њега!
Говорник хитро сукну један пипак и ухвати за ногу Гурача, који је одмакао педесетак стопа. Гурач паде.
"Поступај благо према њему", рече Хранитељ. "Можда га је уплашио наш изглед." Пипци му се згрчише при помисли да би Гурача једно од најнеобичнијих створења у Галаксији, са својим умноженим органима могао да заплаши изглед неког другог бића.
Хранитељ и Доктор надвише се над палог Гурача; подигоше га и понеше у Брод.
Зидови се затворише за њима. Они пустише Гурача и стадоше да се припремају за разговор.
Истог часа, међутим, када је постао слободан, Гурач скочи на удове и појури према месту где су се Зидови заптили. Стао је махнито да удара по њима, док му је орган за једење био отворен, вибрирајући.
"Прекини с тим", рече Зид. Испупчио се и Гурач паде на под. Истог часа се, међутим, придигао и опет јурнуо напред.
"Зауставите га", рече Говорник. "Може да се повреди."
Један од Акумулатора пробудио се баш у добар час да се откотрља Гурачу међу ноге. Гурач се спотаче и паде, али поново устаде и појури даље. Говорник је имао нити свуда по Броду и он их на једном месту испружи, ухвативши Гурача ако паса. Гурач стаде да му кида пипке и Говорник га журно пусти.
"Укључи га у комуникациони систем!" викну Хранитељ. "Можда се можемо споразумети са њим!"
Говорник пружи један пипак према Гурачевој глави, махнувши њиме универзалном знаком комуницирања. Али Гурач није престајао необично да се понаша, трзајући се и скачући у страну. У руци је држао комад метала и њиме је махнито узмахивао.
"Шта мислиш да ће тиме да уради?" упита Хранитељ. Гурач је почео да кидише на бок Брода, ударајући по једном Зиду. Зид се нагонски укрути и метал пуче.
"Оставите га", рече Говорник. "Дајте му прилику да се смири."
Говорник размотри ситуацију са Мислитељем, али нису могли да одлуче шта да предузму око Гурача. Он није прихватао комуникацију. Сваки пут када би Говорник пружио једну од својих нити, Гурач би испољио све могуће знаке жестоке панике. Ту за сада није било пута.
Мислитељ је одбацио план да се на планети пронађе нови Гурач. Сматрао је да је понашање већ ухваћеног сасвим типично; ништа се не би десило ако би се срећа окушала са новим. Осим тога, тако би се већ умешали у посао тима за успостављање контакта: ако не буду кадри да комуницирају са овим Гурачем, неће то бити ни са једним другим на целој планети.
"Мислим да знам у чему је невоља", рече Око. Оно успуза на један Акумулатор: "Ови Гурачи су развили механичку цивилизацију. Размотримо само неке ствари. Користе се прстима, као и Доктор, да обликују метал. Користе органе за гледање, као и ја. А вероватно и мноштво других органа." Оно застаде да би направио ефекат.
"Овдашњи Гурачи постали су неспецијализовани!"
Неколико часова размишљали су о томе. Зидови су били мишљења да ниједно интелигентно биће не може да буде неспецијализавано. Тако нешто било је непознато у Галаксији. Па ипак, доказ се налазио пред њима: градови и возила Гурача... Као егземплар свих осталих, овај Гурач је био кадар за мноштво ствари.
Био је кадар за све остало осим за Гурање!
Мислитељ је пружио делимично објашњење. "Ово није примитивна планета. Сразмерно је стара и требало би да је укључена у Сарадњу већ много хиљада година. Будући да то није случај, Гурачи на њој лишени су свог права по рођењу. Њихова специјалност јесте Гурање, али није постојало ништа што би Гурали. И тако, природно, развили су девијантну културу."
"Можемо само да нагађамо шта је тачно ова култура. Али на основу расположивих чињеница постоје разлози за веровање да ови Гурачи нису склони... сарадњи."
Мислитељ се одликовао навиком да најузнемирујућије исказе изговори на најмирнији начин. "Сасвим је могуће", настави Мислитељ неумољиво, "да ови Гурачи неће хтети да имају никаква посла са нама. У том случају, наши изгледи да пронађемо неку другу планету Гурача износе један према приближно двеста осамдесет три."
"Не можемо бити сигурни да они нису вољни да сарађују", узврати Говорник, "све док са овим не успоставимо контакт." Изгледало му је готово немогуће да поверује како неко интелигентно биће може одбити да добровољно сарађује. "Али како то да учинимо?" упита Хранитељ. А онда је донета одлука. Доктор лагано крену према Гурачу, који стаде да узмиче пред њим. У међувремену, Говорник је протурио једну нит изван Брода, продужио је до извесне дужине, а затим је поново вратио унутра, иза Гурача.
Гурач се припио леђима уз један Зид а Говорник гурну нит кроз Гурачев ум, према одељку за комуникацију у средишту његовог мозга.
Гурач се сруши.
Када је дошао к себи, Хранитељ и Доктор морали су да га држе за удове, иначе би се отргао из комуникационе везе. Говорник је био у свом елементу, учећи Гурачев језик.
То није било одвећ тешко. Сви језици Гурача припадали су истој породици. Ни овај није био изузетак. Говорник је сразмерно лако регистровао довољно површинских мисли да би одгонетнуо општу схему.
Покушао је да успостави комуникацију са Гурачем.
Гурач је ћутао.
"Мислим да му је потребна храна", рече Хранитељ. Сметнули су с ума да су протекла већ два дана од како су довели Гурача на Брод. Хранитељ брзо зготови неколико стандардних узорака хране Гурача и понуди му их.
"Благи боже! Одрезак!" рече Гурач.
Чланови Посаде ускликнуше дуж Говорникових комуникационих водова. Гурач је изговорио прве речи!
Говорник испита речи и стаде да пребира по сећању. Знао је око две стотине језика Гурача и знатно више једноставних варијација. Установио је да овај Гурач говори својеврсну мешавину два друга језика Гурача. Када се Гурач најео, он се осврну око себе. Говорник му ухвати мисли и саопшти их Посади.
Гурач је на чудан начин посматрао Брод. Видео га је као раскош боја. Зидови су му изгледали таласасто. Пред њим се налазило нешто што је подсећало на џиновског паука, црно и зелено, са паучином која се вукла по целом Броду, улазећи у главе свих бића. Око је видео као необичну, бездлаку животињу, негде између одраног зеца и жуманца ма шта ове ствари представљале.
Говорник је био очаран новим перспективама које му је отварао Гурачев ум. Још никада није видео ствари на тај начин. И одиста, када му је Гурач помогао да мало промени оптику, Око је одиста представљало створење прилично смешног изгледа.
И коначно, дошло је до успостављања комуникације.
"Шта сте ви, до врага?" упита Гурач, знатно мирнији сада него претходна два дана. "Зашто сте ме ухватили? Јесам ли ја то шенуо, а?"
"Ниси", узврати Говорник, "ниси психотичан. Ми смо галактички трговачки брод. Олуја нас је одувала са курса и при том је погинуо наш Гурач."
"Добро, али какве све то везе има са мном?"
"Волели бисмо да се придружиш нашој Посади", рече Говорник, "да постанеш наш нови Гурач."
Гурач се замисли над овим објашњењем ситуације. Говорник је успевао да разабере противуречна осећања у Гурачевим мислима. Није био начисто да ли да прихвати ово као стварно стање ствари или не. Коначно, Гурач закључи да ипак није сишао с ума.
"Слушајте, момци", рече он. "Не знам ко сте ви, нити шта је смислено у свему овоме. Једино знам да морам напоље одавде. Налазим се на одсуству и ако се ускоро не вратим, војска ће постати веома љубопитљива."
Говорник затражи од Гурача да му подробније објасни шта значи 'војска' а онда то пренесе Мислитељу.
"Ови Гурачи предузимају међусобне окршаје", закључи Мислитељ.
"Али зашто?" упита Говорник, помисливши тужно како има основе да се поверује у тачност Мислитељевих речи; овај Гурач није баш испољио велику вољу за сарадњом.
"Волео бих да вам помогнем да се избавите, момци", рече Гурач, "али не знам одакле вам помисао да бих могао да гурам нешто овако велико. Била би потребна читава тенковска дивизија само да вас померимо."
"Одобраваш ли ти ратове?" упита Говорник, подстакнут Мислитељевом опаском.
"Нико не воли ратове бар не они који гину у њима."
"Па зашто их онда водите?"
Гурач начини покрет органом за једење, који уочи Око и одмах о томе обавести Мислитеља. "Па, у питању је убити или бити убијен. Па и ви, момци, знате шта је рат, зар не?"
"Ми немамо ратове", рече Говорник.
"Баш сте срећни", узврати Гурач смркнуто. "Ми их имамо. И то колико ти душа хоће."
"Разуме се", рече Говорник. Сада је имао пуно објашњење од Мислитеља. "Да ли би волео да их окончаш?"
"Наравно да бих."
"Онда пођи са нама. Буди наш Гурач."
Гурач се придиже и приђе једном Акумулатору. Сео је на њега и удвостручио крајеве својих горњих удова.
"Како бих ја то, до врага, могао да окончам ратове?" упита он. "Чак и када бих отишао до главешина и казао им..."
"Нећеш то морати да урадиш", рече Говорник.
"Довољно је само да пођеш са нама. Одгурај нас до базе. Галактика ће послати тим за успостављање Контакта и тако ће ваши ратови бити окончани."
"Хоћеш, врага", узврати Гурач. "Насукали сте се овде, а? Баш фино. Неће никаква чудовишта да освоје Земљу."
Збуњен, Говорник покуша да докучи значење последњег исказа. Да ли је он можда казао нешто погрешно? Да ли је могуће да га Гурач није разумео?
"Мислио сам да желиш да окончаш ратове", рече Говорник.
"Сигурно да желим. Али не желим да нас нико нагна на то. Ја нисам издајник. Ако треба, борићу се."
"Нико вас неће приморавати. Престаћете зато што више неће бити потребе за борбом."
"Знате ли ви зашто се ми боримо?"
"Па то је очигледно."
"Ма немој! Е баш бих волео ла чујем твоје објашњење."
"Ви, Гурачи, били сте одвојени од матице Галаксије", рече Говорник. "Одликовали сте се властитом посебношћу, гурањем, али нисте имали ништа да Гурате. Били сте, у ствари, лишени правог посла. Играли сте се стварима... металима, неживим предметима... али у томе нисте налазили право задовољство. Онемогућени да се посветите правом звању, борили сте се међусобно из чисте осујећености.
Но, када једном будете нашли своје место а склопу галактичке Сарадње... а уверавам те да је то важно место... ваше ће борбе престати. Зашто бисте се борили, што представља неприродно занимање, када можете да Гурате? Исто тако, окончаће се ваша механичка цивилизација, зато што ни за њом више неће бити потребе."
Гурач заврте главом на начин који је Говорник протумачио као израз збуњености. "Шта је то гурање?"
Говорник му објасни што је боље умео. Но, будући да тај задатак није улазио у његов делокруг, имао је само општу представу о томе шта ради Гурач.
"Хоћеш да кажеш да је то оно што би сваки Земљанин требало да ради?"
"Разуме се", рече Говорник. "То је ваша велика специјалност."
Гурач се замисли неколико минута. "Мислим да ви тражите психичара, менталисту или тако нешто. Никада не бих могао то да радим. Ја сам млађи архитекта. Осим тога... па, овај, тешко је објаснити."
Али Говорник је већ докучио Гурачеву мисао. Видео је Гурачеву женку у његовој свести. Не, две, три. Такође је разабрао осећање усамљености, отуђености. Гурача су испуњавале сумње. Плашио се.
"Када стигнемо до Галактике", рече Говорник, надајући се да је на правом путу, "срешћеш се са другим Гурачима. И женским. Сви ви Гурачи међусобно наликујете, тако да ћеш се спријатељити са њима. Што се тиче усамљености на Броду, ње напросто нема. Још не схваташ шта је то Сарадња. Нико није усамљен у оквиру Сарадње."
Гурач је и даље размишљао о тврдњи да има и других Гурача. Говорник није могао да разуме зашто га то толико збуњује. Па Галаксија је пуна Гурача, Хранитеља, Говорника и многих других врста, бескрајно дуплицираних.
"Не верујем да било ко може окончати све ратове", рече Гурач. "Откуд могу да знам да не лажеш?"
Говорник се осети као да је примио ударац у језгро. Мислитељ је несумњиво био у праву када је казао да ови Гурачи неће бити склони сарадњи. Хоће ли ово бити крај Говорникове каријере? Хоће ли он и остали чланови Посаде провести остатак живота у свемиру због глупости булументе Гурача?
Не, чак и при помисли на то, Говорнику је и даље било жао овог Гурача. То мора да је страшно, помисли он. Сумњичав, несигуран, неповерљив према свакоме. Ако ови Гурачи не буду пронашли своје место у Галаксији, они ће се међусобно истребити. Добрано су већ каснили са заузимањем места у склопу Сарадње.
"Шта да учиним да те убедим?" упита Говорник. У очајању, он отвори све водове према Гурачу.
Допустио му је да види доброћудну набуситост Мотора, нехајни хумор Зидова; показао му је песничке огледе Ока и Хранитељеву самоуверену пријазност. Отворио му је и властити ум и приказао Гурачу слику свог матичног света, своје породице, дрвета које је намеравао да купи када се врати.
Слике су испричале причу о свима њима, са различитих планета; одликовали су се различитим етикама, али спајала их је иста веза: галактичка Сарадња. Гурач је гледао у тишини.
После извесног времена, он затресе главом. Мисао која је пратила ову кретњу била је несигурна, слаба али негативна.
Говорник рече Зидовима да се отворе. Они то учинише, а Гурач се збуњено упиљи.
"Можеш да одеш," рече Говорник. "Само откачи комуникациону везу и слободно пођи."
"А шта ћете ви учинити?"
"Кренућемо у потрагу за новом планетом Гурача."
"Где? На Марс? На Венеру?"
"Не знамо. Преостаје нам само да се надамо да постоји још нека у овом подручју."
Гурач погледа према отвору, а затим поново управи пажњу на Посаду. Оклевао је, а на лицу му је стајала гримаса неодлучности.
"Је ли истинито све оно што сте ми показали?"
Никакав одговор није био потребан.
"У реду", рече Гурач изненада. "Поћи ћу. Можда сам вражја будала, али поћи ћу. Ако је тачно оно што ви тврдите, онда мора бити тако!"
Говорник разабра агонију Гурачеве одлуке и прекиде му везу са стварношћу. Сада је веровао да је у сну, где су одлуке лаке и неважне. "Постоји само једна мала потешкоћа", рече Гурач са примесом хистеричности у гласу. "Момци, враг ме однео ако знам како се Гура. Казали сте нешто о брзинама већим од светлости? Па ја чак не могу да претрчим ниједну миљу за један сат."
"Разуме се да можеш да Гураш", оспокоји га Говорник, надајући се да је у праву. Знао је какве су способности Гурача, премда, додуше, у овом случају...
"Само ти пробај."
"Важи", сложи се Гурач. "Вероватно ћу се тако пробудити из свега овога."
Брод је био заптивен за узлетање, док је Гурач разговарао сам са собом.
"Баш смешно", рече он, "мислио сам да ће мали излет у природу бити баш згодан да се проведе одсуство, кад оно, само ноћне море!"
Мотор подиже Брод у ваздух. Зидови су били заптивени, а Око их је водило са планете. "Налазимо се у свемиру сада", рече Говорник. Ослушкујући Гурача, надао се да му ум није о отказао. "Око и Мислитељ даће правац, ја ћу то пренети теби, а ти ћеш Гурати."
"Потпуно сте луди", промрмља Гурач. "Мора да сте наишли на погрешну планету. Хајде, кошмари, разиђите се већ једном!"
"Сада си у Сарадњи", рече Говорник очајно. "Ево ти правац. Гурај!"
Гурач за тренутак ништа није учинио. Лагано је израњао из маштарије, схватајући да, ипак, не сања. Осетио је Сарадњу. Око Мислитељу, Мислитељ Говорнику, Говорник Гурачу, а све то у сагласности са Зидовима и осталим елементима.
"Шта је ово?" упита Гурач. Искусио је јединство са Бродом, велику топлоту, блискост која се стиче једино у Сарадњи.
Он Гурну.
Ништа се није догодило.
"Покушај поново", замоли га Говорник.
Гурач стаде да пребира по властитом уму. Пронашао је дубок зденац сумње и страха. Зурећи у њега, угледао је своје изнурено лице.
Говорник му га осветли.
Гурачи су живели са својим сумњама и страховима столећима. Убијали су се због сумње, борили због страха.
Управо се ту налазио орган за Гурање!
Човек - стручњак - Гурач потпуно се стопио са Посадом, постао једно са њом, пружио менталне руке око рамена Мислитеља и Говорника.
Наједном, Брод сукну напред осмоструком брзином светлости, наставивши непрекидно да убрзава.