ВУЛКАНОВ ОГАЊ

БУДНА
INPUT: RV (SOL) 57932100 + 150. RA 3,33. DEC 7,05. DR/DT 5,42. D2R/DT2 3,51 - 2,86. 7,90...
"Здраво, како си Кити. Је ли све у реду?"
"Океј, шефе. Паљење за два минута. Ви?"
"Ускоро силазим. Зваћу те опет кроз један сат. Срећан ти пут."
"Срећан нам пут обома, шефе."
ИНПУТ: ББ ТЕМП 522. ЕМ СПЕЦ ДИСТ...
Меркур је мали, у чврстом стању, маса му је увучена сама у себе, попут џиновске чаше (гвожђе, никл, силикати...), дању усијан, ноћу залеђен док се ја љуљам унаоколо на својим маневарским крилцима. Оклоп ми зрачи од усијања, јер је његова осунчана страна потпуно белоужарена од светлости. Соларни ветар звижди и завија. Овде нема кључања у котлу од променљивих магнетних поља, нити, пак, постоји међуигра сила теже, као на Јупитеру, нема ни хитрог кружења сателита као на Сатурну. Али ућуткај банку података, сада, на овом новом задатку. Не призивај Вандиног духа - још није време.
ИЗРАЧУНАТИ ВЕКТОРЕ ПОТИСНЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ
СВИ СИСТЕМИ СПРЕМНИ ЗА ПОЛАЗАК
На бази Калорис никада није било довољно особља. Упркос високој плати, мало техничара је пристајало да ту ради; била је то пуста а понекад и опасна гранична постаја, у којој се опрема стално кварила а да се ретко знало из којих разлога. Одмор од шест месеци, који би уследио после шест месеци рада, често није био довољан да се опораве напети живци. Људи су веома често тражили замену са Земље, а то је значило да искусног особља никада није било довољно, што је само по себи усложњавало проблеме. Научници, због којих је база и постојала, били су у бољем положају, могли су да начине безброј нових открића, тако да су се неки враћали и више пута, а једна група је практично правила себи каријеру на Меркуру. Али и они су се премарали кад би боравили на планети.
Тако се догодило да је само једна једина особа имала времена да поздрави придошлицу - легендарног великана. Била је то Елен Линдејл. Не рачунајући, наравно, човека на контролном торњу и возача који ће довести путника у базу.
Сама-самцита у просторији за дневни боравак, она искључи флуоресцентна светла и пусти да јој се очи испуне сликом пејзажа. Тај привид се простирао навише, од пода до зенита, као да стоји на површини која је бар стотину метара изнад ње. Ноћ се ближила крају. Мноштво звезда блистало је попут ледених кристала, Земља је сијала попут сафира, недалеко од Млечног пута; учини јој се да крај ње види и Месец, налик на златни атом. Али на истоку, изнад линије обзорја, аветињски се надносило светло зодијака, а Сунчева корона се пела за њим. Седефасти одсјај просипао се по пејзажу који се таласао испод врха планине у облику пукотина, кратера, стења, провалија, мрачних и прашњавих камених басена, све док изненада не би утонуо изван њеног видног поља. Топлота ваздуха који се ширио око ње, испуњеног мирисима цвећа, још више је доприносила утиску хладноће који је остављао тај призор. Кроз неколико сати учиниће га још више налик на усијану пећ.
Регулус се уздиже изнад стрме литице и прелете преко слике сазвежђа. У ниској орбити, брод за снабдевање кретао се веома брзо. Пошто му је штитник био истурен према Сунцу, Линдејлова је могла да види само половину диска, чије би је блештање сигурно заслепило да га скенери нису пригушивали. Пажњу јој привукоше два мања небрушена дијаманта који су пратили брод. Један одлебде у страну у тренутку када је шатл коме је припадао напуштао матични брод, спуштајући према њој Џеремија Еша. Други је остао да прати у стопу матични брод. Срце стаде брже да јој удара. Иза оног штитника налазила се Китивејк.
Брод-извиђач се такође одвоји, повећавајући убрзање помоћу својих јонских мотора, чији се чипкасти димни траг расплињавао далеко иза његове крме, и нестаде у правцу Вулкана. Она опет упери поглед ка шатлу. Обриси његовог штитника стали су да се расплињавају док је улазио у Меркурову сенку. Но, убрзо је успела да назре сам брод, а потом и контрамасу и металну паукову мрежу која је све то држала на окупу. У међувремену, Регулус прође зенит и стаде да се спушта, све док и њему није успела да види труп, много већи од извиђачког брода, али мален као мрвица због огромне удаљености, како вуче за собом круг коме недостаје један одсечак и који је, у ствари, био удубљена страна његовог властитог штитника.
Шатл се спусти на писту уклесну у реголитне стене у подножју планине. С места на коме је стајала изгледао је као сунцобран, или као капица печурке... У магновењу се опет претворила у оно босоного дете у шумарцима Кентакија и осетила како јој се влажна и свежа земља пробија између прстију на ногама, док су у шареној хладовини печурке, скупљене у гроздове, расле на маховинастим пањевима и кос певао у даљини... Возило нагло крну и зађе испод брода, као буба која тражи заклон. У машти је видела како пријањају пнеуматски излазни ходници и како Еш пролази кроз њих. Возило се опет појави и нестаде у пријемној комори. Опет је у машти видела како Еш излази, прелази преко пода, улази у лифт који ће га довести на овај спрат.
Врата сале се отворише. Он уђе.
"Ох!" Тргнувши се, иако га је очекивала, она опет упали светла. Звезде се повукоше у позадину. Сенке намештаја се опет преобразише у столове и столице, 3В екран и звучнике, све то помало искрзано и веома старомодно. "Добродошли, капетане Еш", рече она. "Ја сам Елен Линдејл. Велика ми је част да се упознам с Вама."
Није је изненадио што се приближавао меким, клизећим ходом човека навиклог на малу гравитацију. Сваком је требало неко време да се привикне на било коју силу теже, а он је више од годину дана провео на Земљи, па затим у условима повећаног притиска на Регулусу. Ипак, током протекле три деценије, путујући с краја на крај Сунчевог система, мора да је доживео сва убрзања која човечији организам може да поднесе. Изненадило ју је што је изгледао много старији него на сликама - висок, незграпан, дубоко избразданог лица над које се надносила тршава седа коса.
Руковао се с њом кратко и пословно, поглед му је био потпуно безизразан. "Драго ми је, докторе Линдејл." Због једва приметног британског нагласка речи које је изговарао звучале су још званичније. "Наравно, проучио сам Ваш досадашњи рад. Ипак, мораћете доста тога да ми објасните за кратко време." Застаде. "А, без сумње, и ја Вама."
"Жао ми је што су сви остали одсутни. И њима. Али Сунце је почело да се понаша веома необично и соларни истраживачи морају стално да га држе на оку, научници који се баве нашом планетом управо припремају експедицију на Северне Дармаре, а уз то је и биохемијска рециклажа баш сада нашла да добије крчење у цревима - ништа опасно, али мора одмах да се исправи..."
"Не мари. Разумем."
"Директор Санџо планира да овога ноћног бдења одржимо мали пријем. У међувремену показаћу Вам где сте смештени, тако да се мало одморите. И ако желите нешто за освежење, или било шта друго што вам можемо обезбедити, молим Вас, само реците."
Он одмахну главом. "Ништа, хвала Вам. Дајте само да ми се пртљаг донесе у собу. А Ви и ја у међувремену да ступимо у везу."
Она се пренерази. "Шта?"
"Чули сте шта сам рекао", обрецну се он. "Китивејк лети ка Вулкану. Сусрешће се с њим за стотину сати, уколико јој не променимо потисак. А о томе не можемо одлучити без тачних података, зар не. Осим тога, обећао сам јој да ћу је позвати што пре. Хајдемо, дакле, млада дамо, покажите ми пут."
ИНПУТ: - ФЛУКС ПРОТОНА 15,8. ХЕЛИЈУМ + 0,05. ХЕЛИЈУМ ++ 0,03 -
"Кити."
"Пријем, шефе. До сада све у реду."
Мој огромни параболични штитник одбија космичке олује на које наилазим, доводи их у жижу и снажно одбацује натраг, налик на блиставо копље. Енергија продире, али само до вишеструких слојева полуповодничких ћелија, иза рефлектујуће површине; електрони скачу у својој игри постојања и непостојања, квантне смрти и преображаја; оно што допире до мене претежно је дугачке таласне дужине за коју сам ја потпуно провидна, а све што продире бива распршено о облину штитника, тако да само мало честица може да уопште падне на мене. Али и то мало је довољно да ме донекле загреје оним фотонима свога спектра на које одзвањају кристали у мом телу. У својим сензорима осећам дрхтавицу, бележим је и одашиљем заједно с осталим подацима који пљуште по мени. Али моје унутрашње биће остаје хладно, не ремети се осетљива равнотежа која га одржава.
Сунце постаје све веће и мења угао док ја напредујем. Штитник се полако љуља у своме раму, да би остао између мене и уништења. На супротној страни такође се креће контрамаса; и зато се морају променити вектори мога потиска, јер ће у противном то двоје да ме погоде обртном силом која ће ме у ковитлацу избацити из контроле. У међувремену, Сунчев ветар, који се одбија о мој штитник, прави дуж његових ивица мале вртлоге који ми лижу вретенасто тело.
Планете и месеци у хладним дубинама Сунчевог система нису никада овако изгледали. Али ми смо истраживачи, мој шеф и ја и наша меморија Ванде.
"Јеси ли сигурна, Кити? Опрезност је наша доктрина."
"И сами знате да морам што брже да се пробијем до Вулкана. То је мање опасно него да се задржавам у овим подручјима."
"Још ниси у њима. Двапут провери свој интерни монитор."
Временско заостајање у нашој комуникацији је 215 милисекунди, 216, 217, 218...
УКЉУЧИ
ИЗРАЧУНАЈ
НАСТАВИ
"Океј", прихвати Еш. "Толико за сада." Окрену прекидач на пријем-снимање-непрестано, и завали се у столицу. У тмини празне собе за комуникацију одсев са скенера треперио му је по дубоко избразданом лицу попут зелене ватре.
Линдејлова се нагну у столици. Кожа јој је и даље помало бридела од запрепашћења. "Ви сте... то... разговарали с извиђачким бродом?" упита. Није се чуло, али видела је како му се усне покрећу и стежу у тренуцима када је слушао оно - шта год да је било - што је допирало кроз слушалице које је сада скинуо с главе. А прстима је много мање пребирао по тастатури него што би то она урадила.
Посматрао ју је неколико тренутака, али не онако као други мушкарци. Сматрало се да је лепа, на један помало коштуњави и мушкобањасти начин, али имала је осећање да он гледа право у оно што је лежало иза свега тога. У магновењу се запитала да ли он заиста може да га види, ма шта то било. Џереми Еш живео је сам још од како му је жена умрла, пре десетак година; а још пре тога обоје су били усамљани пар, који је добровољно предузимао извиђачке мисије што су их месецима одвајале од осталих људи, а на Земљи су се кретали само у веома уским друштвеним круговима. Ванда Еш је погинула на Нептуновом месецу, када је отказао један вентил за кисеоник, сети се Линдејлова, а њен удовац је потом одбио да узме било кога за сапутника и на неки невероватан начин успевао је да сам управља бродом Китивејк. Не, помисли Линдејлова, Џереми Еш много зна о космосу, али веома мало о људима.
Он најзад климну главом. "Програм обухвата и неколико особености", рече. "Говор је једна од њих. Често је много згодније тако него помоћу дигиталног кода: брже, а у неким случајевима чак и тачније. Без тога не бих могао овако да управљам њом."
"Хм... овај... извините, нисам хтела да будем непристојно љубопитљива, али... овако разговарати с машином, уместо са другим људским бићем..."
Он прсну у смех. "Заиста. Стари виц. Усамљени космонаут не мора да се брине ако почне да говори машини, сем ако му она не одговори." Слегну раменима. "Моји послодавци то знају и не маре, докле год добро радим свој посао, али ја лично налазим у томе разлога да избегавам публицитет. Уосталом, шта Вас наводи на помисао да нисам разговарао с неком другом особом?"
"Тим компјутером!" узвикну она, изнова запрепашћена.
"Хардвер је исто онолико способан за обраду података колико и било шта на овој страни Таринг-Лабораторија", подсети је он. "Штавише, софтвер је особен. Садржи целокупно... искуство... нас двоје." Раздражљиво: "Али немам ни времена ни стрпљења да се с Вама прегањам о томе шта је то 'свест'. Моји методи су такви какви су, резултати постигнути помоћу њих говоре сами за себе, и када је први пут предложен овај пројекат с Вулканом, моје име је било прво на списку. Према томе, да прионемо на посао, Ви и ја, докторе Линдејл?"
Она љутито забаци главу. Надмени гад, помисли у себи. Да је знала, тражила би некога другог. Валдез и Кианг с Албатроса били су чувени; Островски и Ронсар и даље су управљали Кормораном на коме су прошли мимо Сунца кренувши управо из ове базе, док је она била још у пеленама... Не, није знала, и зато је била одушевљена када јој је Синдикат понудио услуге Китивејк.
"Претпостављам да сте добили сва потребна објашњења, капетане Еш", рече она. "Сам Бог зна колико смо пута разменили информације. Сложили смо се у погледу карактера овога подухвата. Једино што још треба да урадите јесте да га спроведете, вратите свој извиднички брод на Регулус и да одете кући."
"Добро знате да није све ни близу тако једноставно, ни за читаву светлосну годину", оштро узврати он. "Да јесте, обична сонда без људске посаде обавила би посао - али резултати Вам не би били интересантни, зар не? Предузели смо нешто јединствено. Мораћемо да доносимо одлуке, врло вероватно одлуке од кључног значаја, онако како нам буду пристизале информације... и то уз минимално време преноса од три минута. Морам ли и даље да Вам понављам очигледне ствари?"
Она се обузда. Мораш бити стрпљива с њим, рече самој себи; он није навикао да саобраћа с људима.
И премда особењак, он је у праву, додаде њен разум. Ласерском зраку потребно је шест минута да пређе растојање од Меркура до Вулкана и натраг. За тих шест минута свашта може да се догоди, имајући у виду колико се ништа не зна о Вулкану. И сваког земаљског дана астероид ће за извесно кратко време заћи с оне стране Сунца и биће ван нашег домашаја. У најбољем случају Китивејк ће веома тешко моћи да одржава везу са својим господаром.
Господаром; не, немој почињати с антропоморфизацијама, немој да лудиш. Китивејк је само један обични свемирски брод који носи у себи сензоре и компјутере - и, по први пут у својим свемирским путешествијима, и незграпан штитник против Сунца...
"Наравно да не морате, капетане Еш", рече она. "Мораћемо да сарађујемо од почетка до краја. Ја сам само мислила да су унапред детаљно размотрене све непредвиђене ствари које се могу замислити."
"Разматрање", одговори он, "не може да замени стварност. Видите, докторе Линдејл, Ви сте, претпостављам, планетолог који верује да се нешто важно може сазнати на Вулкану, а ја сам оператер извидника који вам шаље необрађене податке. Ми не знамо какви ће бити ти подаци - јер, у противном, не би имала смисла сва ова гимнастика? - и мораћемо да дајемо упутства извиднику онако како будемо стварали представу о томе шта заправо треба да тражимо."
Она поверова да он, у ствари, није желео да је увреди обраћајући јој се с висине, већ је само покушао да истакне нешто што се до сада никада није јасно указало у њиховим расправама, макар и само зато што је једна или друга страна сматрала да се то разуме само по себи.
Он је, на известан начин, награди за ту трпељивост. "Али много више ствари стављено је на коцку", рече. "Чак и сам опстанак брода у тим тешким и готово непознатим условима. Набубао сам податке напамет најбоље што сам умео, али Ви... Ви и сав овај тим научника овде, Ви сте живели с њима, из месеца у месец и из године у годину. Потребно нам је... извесно разумевање, сједињавања умова, тако да ако нешто крене у лошем правцу будемо одмах у стању да смислимо шта да се ради..." Изненада распали песницом по наслону за руке своје столице. "Гром и пакао! Лепо сам тражио да ми одобре да проведем неколико недеља на Меркуру да све то добро разрадимо пре него што лансирамо Китивејк, али - време и новац... и сви тако заузети..."
Прогута нешто с муком, а њој изненада паде на памет да је управо прогутао свој понос.
"Требало би боље да се упознамо", заврши он једва чујно, док му је поглед избегавао њен.
Њена оштрица стаде да се топи. Испружи руку и узе његову. "О, да, свакако", рече. "Разумем Вас. Да почнемо тиме што ћу Вам показати своју лабораторију и испричати шта ми овде радимо. Али касније ћете Ви морати да поделите себе са свима нама, знате."
ИНПУТ (навигациони, интерпретиран): Свемирски брод је у стању слободног падања (Не би било изводљиво прећи целу раздаљину потисном силом. То би значило превелики делта В. Када дође време за успоравање за сусрет с Вулканом, правац млаза морао би бити такав да труп брода изложи непосредном зрачењу Сунца, на удаљености од његове фотосфере мањој од два ипо милиона километара. Брод би то могао да издржи, као и основни уграђени програми, али прецизни и осетљиви инструменти, као и електроника која мисли и памти, неће моћи да трају дуже од неколико минута).
На предвиђеној путањи. Приближава се.
ИНПУТ (физички, интерпретиран): Радијација свих врста знатно већа од предвиђене. Мрље, протуберанце, испупчења, жестоке реакције, ватрене олује у Сунчевој атмосфери.
ПРЕНОШЕЊЕ ПОДАТАКА
Нема одговора. Шеф је одсутан.
ОПТИЧКИ СКЕНИНГ: Циљ постигнут.
УПОРЕДИТИ ИНПУТ С ПОДАЦИМА У ПРОГРАМУ
МЕМОРИЈА: Посматрања с Меркура открила су нешто налик на астероид, који је толико близу Сунцу да му је метално тело истопљено. Претпоставља се да је пертурбацијама нанет у ту орбиту, која опада из разлога који су и даље непознати, и зато нам он може пружити информације о соларној клими и другим процесима током дужег временског периода. Појединости се не могу открити и истражити с веће удаљености. Неопходно предузети истраживања на лицу места.
УПОРЕДИТИ ПРЕТХОДНЕ МИСИЈЕ ТАМО ГДЕ ЈЕ ТО МОГУЋЕ
Суновраћење у радијациони вртлог Јупитера; али тада су Ванда и Џери били на Калисту, чекајући на моју реч, чекајући заједно.
Увек је било много разлога да се нешто слави. Редовни доласци бродова са снабдевањем били су таква прилика - поновни сусрет с њиховом посадом, опраштање од оних који одлазе са дужности, дочекивање оних који ће их заменити, прилика да се чују приче из далека које се не могу наћи на таласима с дневним новостима, да се приме поклони и руком писане поруке од куће, што се иначе није могло преносити ласерграмом - ова посета је била друкчија, неочекивана, и довела им је у госте човека од кога су се могла чути права чудеса.
У почетку је Еш био прилично крут, али добра вечера, којој су претходила пића и пратило је вино, да би се све завршило коњаком, успела је мало да га раскрави. Није се чак ни нарогушио када га је млади Свен Евалд, који се тек вратио с дугог пута, упитао чему може да послужи посао који ће обавити. "Хоћу да кажем, дабоме, схватам ја да је један такав астероид претрпео јака озрачења. Али кажу да је истопљен. Зар то не значи да су се ствари безнадежно побркале?"
Еш показа главом у правцу Линдејлове која је седела поред њега. "Ваша област", рече уз смешак. Од њега му се направише ситне боре око очију по којима се видело да се некада често смејао. "Кити и ја само смо Ваши спољни момци."
"Зашто не бисте Ви то објаснили?" предложи она. "Ја сам склона да то урадим с много више техничких детаља него што је потребно."
Испод столњака она одгурну са свога колена руку Била Ситона, који јој је седео с њене десне стране. Није био лош момак, али је био заљубљен у њу и малчице се већ поднапио. Сажаљевала га је, али не довољно да би му давала наду. Чињеница да је била једна од невенчаних на Калорису није аутоматски значила да је решила да буде уседелица или, пак, једна од оних што иду из кревета у кревет. Била се ограничила на два блиска пријатеља међу мушкарцима, од којих ни један, пуким случајем, није био присутан. Биће још времена да оствари истинску везу када обави посао због којег је дошла и врати се на Универзитет у Орегону - и то, надала се, везу која ће бити једна једина и доживотна.
Од неких стотинак особа на планети, њени љубавници нису једини били у том тренутку одсутни из официрске кантине. Избројала је двадесет присутних, укључујући и шесторицу с Регулуса. Ма како мален, Меркур је ипак био читав један свет који се могао вековима истраживати, а да се и не помињу посматрања Сунца, околног свемира, затим извесна посматрања звезда која су се најбоље могла обавити одавде и, у последње време, Вулкан. Доколице је било мало, а одсуствовања из базе много.
Ипак, неко је покушао да мало освежи собу: слике на зидовима биле су промењене, унето је цвеће из хидропонског одељења, музика је благо треперила из звучника. Угашен, велики екран личио је на завесу навучену да пригуши јарку светлост дана који се већ родио изнад тих пећина.
"Ипак", чула је како Еш објашњава, "мислимо да је вероватно преостало још нешто материје у чврстом стању, троске која плива на површини; и она ће бити радиоактивна. Међутим, ако је конвекција доприносила да течност буде релативно добро измешана, то га је, претпостављамо, чувало од поновних бомбардовања. Китини инструменти требало би да идентификују изотопе у тој истопљеној материји којих нема у тросци. Магнетске појаве, такође, у таквој маси, требало би да садрже информације о Сунчевом магнетском пољу и његовим променама, као и о Сунчевом ветру који га тера напоље. А у погледу оних других ствари које ћемо можда још открити - ко би то знао? Никада се унапред не зна, зар не?"
Уобичајена строгоћа директора Санџа Маморуа изненада попусти, да би изјавио, узбуђено као дечачић: "Ако ико може да посведочи колико је свемир пун изненађења, то сте Ви, господине."
"Ама, немојте", учтиво се бранио Еш, "они који заиста праве открића то су специјалисти који тумаче добијене податке. Као доктор Линдејл."
Питала се због чега јој је лице изненада букнуло. "Мислим да је он говорио о... о пустоловинама", рече она. "Ви мора да сте имали неколико управо фантастичних доживљаја."
Он се повуче у своју стару љуштуру. "Ја се држим старе пословице, да се пустоловине догађају само незналицама."
Охрабрена, она узврати: "То не може бити истина. Не може се рећи да је ико у стању све да предвиди у свемиру, у коме смо ми... само буве, мушице. Читала сам о томе шта су све доживеле Ваше колеге приликом својих истраживања. Ви, једноставно, никада нисте желели да привучете пажњу јавности, никада нисте јурили за славом, није ли тако?"
"Ако ми дозволите", настави Санџо, "одувек ме је интересовало шта Вам се заиста догодило приликом Вашег првог путовања на Сатурн. Средства јавног информисања су само навела Вашу изјаву да сте наишли на тешкоће које су биле савладане."
"У ствари", додаде заповедник Регулуса, "И ја сам се заинтересовао и проверио у стручним часописима. Ви сте само упозорили на могућност да се инструменти заледе у пролазу кроз Сатурнове прстене, јер сударање честица ослобађа и избацује молекуле воде. Саветовали сте извиђачима да убудуће понесу елементе за спољашње загревање. Али када је то Вас изненадило, шта сте предузели, шта сте Ви лично учинили?
Еш је мало оклевао, дочепао своју чашу за коњак са суженим рубом и сасуо је у себе. Линдејлова му је одмах поново напуни. "Ајде", храбрила га је она. "Та, Ви сте међу пријатељима, сви смо овде од исте сорте. А сами сте истицали потребу да се боље упознамо."
"Па..." рече Еш. "Добро." Прочистио је грло.
И тако се он некако одважио да проговори. Присећајући се наглас, говорио је два сата, а они око њега били су прво запрепашћени, а потом задивљени.
Није се пасивно придржавао упутстава. Није могао и да је хтео. Сваки лет је био јединствен и непоновљив, захтевао друкчије припреме, и он је увек морао бити сам свој судија, а често и властити законодавац. За време овог нашег ноћног бдења, које није ноћ тамо где се упутила Китивејк, она ће путовати заклоњена штитником против Сунца, врелине, снажних рендгенских зрачења, ослуја огољених атома. Али на Нептуну опасност је вребала у криогеној хладноћи атмосфере, на Иоу од вулканских ерупција, близу кометама од летећих стена, а...
Тада Еш није седео далеко, за командним пултом. Чак и на матичном броду било је безброј проблема, почев од оних који се тичу живота и смрти па све до најприземнијих и, можда, чак смешних, детаља из свакодневног домаћег живота; најчешће је остајао у бази, на тлу, да се сналази и навикава на непознанице око себе, док је његов извиђач летео у истраживање. Или, боље речено, његов и њен извиђач, некада, док је Ванда још била жива; не би никада могао да настави сам да није било сазнања да су заједно успели.
Јупитер се уздигао пред њим, лавље жуте боје, окружен тракама облака и сав усијан од урагана који би прогутали Земљу за трен ока, и у које је послао свог истраживача, да урони, док су му ласерски зраци исписивали реч муња и громова, исувише огромну да би се могла замислити. Сатурн је краљевао, ледено ведар и чист, над плесом прстенова чије размере ниједан човек још није успео да схвати, а хемијски процеси у његовом ваздуху били су такви да се не би смели догађати, али јесу. Из леденог амбиса у коме је лежало, језгро Урана испуштало је магнетски и сеизмички шапат о праисконској катастрофи која је извитоперила сопствени угаони моменат читаве планете. Сунце, које је било само најсветлија међу осталим звездама, обасјавало је Нептунове океане који нису били од воде, и запљускивали обале које нису биле од камена. Најнеприметнија могућа дуга треперила је над залеђеним Плутоном, као да жели да објави да је то најмоћнија од свих комета и да са собом носи сведочанство о постанку светова. Вилинска светла играла су изнад тмине црне Персефоне... Али слушаоцима се све то није чинило потпуно нељудско, јер су и они сами припадали истом свемиру чија су се величанственост откривала пред њима.
Није то било зато што је Еш посебно благоречив човек, већ зато што је знао оно што је знао и чинио оно што је чинио у име свих њих.
"Лаку ноћ, народе... Сутра се ради... Надам се да ће и остале колеге имати прилике да ово чују од Вас, господине... Хвала Вам... Лаку ноћ, лаку ноћ."
Линдејлова одједном схвати да и сама одлази заједно с Ешом. Погледа навише, у то избраздано лице и очи које су биле плаве као Сириус; одједном, не размишљајући, она тихо рече, "Јесте ли сањиви?"
"Па и нисам", одговори он. "Много је тога о чему треба да размислим. Уосталом, понео сам књигу, да читам пре спавања."
"Ако желите да свратите код мене, могли бисмо... још да поразговарамо."
Он се заустави. За тренутак су остали тако, непомично стојећи у ходнику. Колеге су их обилазиле с лева и здесна, водећи рачуна да не обрате пажњу на њих, све док не остадоше сами између зидова осликаних аматерским призорима земаљског пејсажа, који је одједном деловао тако носталгично.
Еш се угризе за усну. "Опростите", рече промуклим гласом. "Заиста сте љубазни, али ја заиста имам још много тога о чему треба да размислим. Лаку ноћ."
Окрену се и готово побеже од ње.
Она остаде да гледа за њим, још дуго пошто је ишчезао иза угла. Загрејаност од вина полако ју је напуштала. Није била много разочарана, схватила је. Заиста је у питању била само жеља да се боље упознају, и - добро, најзад, признај и то - одређено обожавање хероја. Најзад, она и не прави колекцију мушкараца. Можда је ово ипак био најбољи начин, најобичније другарство, докле год траје узајамно разумевање.
Мислим да је с њим све у реду, размишљала је. Он је само, па - ожењен својим извиђачким бродом. Зато што је пун сећања његове жене? Замишљам је као високу, лепу валкиру која граби напред крупним корацима; и нису хтели да имају деце, због својих заједничких пустоловина.
Линдејлова уздахну и потражи своју постељу.
ИНПУТ (навигациони, интерпретиран): Астероид је мања кугла екваторијалног пречника 453,27 километара... Пречник на половима знатно ужи... Маса једнообразна, углавном се састоји од гвожђа... СПЕК ЕМ... потврђује састав... Доплеров помак указује на веома високу стопу ротације...
ОПТИЧКИ ПРЕНОС: Сунчев колут испуњава чудовишних 25 + степени на небу, које, због короне, непосредно око њега делује избледело. Протуберанце шикљају као водоскоци. Вртлози, који су, у ствари, Сунчеве пеге, одударају од хаоса својим мањим сјајем. Вулканов полумесец нема јасне ивице. Тамни наноси троске чине да делује искрзано, али тамо где није прекривен, метал светли од усијања.
"Маневришем, шефе, да успоставим орбиту око објекта."
"Пази, Кити, пази. Нека ти инструменти стално раде."
РАДИЈАЦИЈА: Већ постоје наговештаји извесних изотопа, али с аномалијама.
ГАСНА МЕРЕЊА
"Зар само то, Кити? Како?" Нешто мора да је пружило отпор заокруживању орбите, и изазвало њено лагано опадање које је радар с Меркура открио. "Можда поједине протуберанце допиру даље и имају већу густину од нама познатих? Не, тешко да би то могло бити."
МАГНЕТНИ ФЛУКС (интерпретиран): Изненада појачан и у лудом ковитлању!
ИНПУТ (унутрашњи монитори): Губљење висинске контроле. Обртна сила. Експлозија директне соларне радијације.
ОПАСНОСТ ОПАСНОСТ ОПАСНОСТ
"Сместа уђи у прву стабилну орбиту!" заурла Еш. "Удвој штитнике!" Прсти су му скакали по контролама док су те команде излетеле из његових уста.
Клону. Кроз тело му прође дрхтавица. "Три минута за пренос", прокркља. "Шта се све може догодити за три минута?"
Линдејлова више није обраћала пажњу на текст и графиконе по екранима око њих. Ионако су се снимали. Испружи руку из своје столице и обухвати Ешову стиснуту песницу која му је беспомоћно лежала на бутини. "Али извиђачки брод је сигурно у стању да се побрине о себи", прошапута. "Зашто сте уопште слали та наређења?"
Он је нетремице зурио у слику Вулкана. Слике на екрану су се вртеле у круг; сад би се појавио сјајни трептај, затим астероид, потом далеке звезде. Зној му се искрио на кожи. Могла је да осети његов оштри мирис и осећала како јој њен властити клизи по телу испод радне одеће.
Кад је климнуо главом, то је личило на трзај. "Наравно, програм је у стању да доноси судове, ако није у квару. Можда и није. Ја сам само покушао да предупредим ту могућност и обезбедим брод. Осим - када нам готово ништа није познато... Шта се заправо пореметило?"
Она прикупи храброст. "То би тек требало да установимо. Хајде да претпоставимо да се није догодила никаква велика штета, пре него што не добијемо супротна обавештења. Претпоставимо и да јесте - зар нећемо моћи више да помогнемо ако сачувамо присуство духа?"
Он скрену поглед на њу и остаде тако, посматрајући је, чинило се, веома дуго. "Хвала Вам", напокон рече.
Тај извиђачки брод је његов живот, помисли она. Оно што га изједа управо је то чекање док сигнали путују к њему и натраг. Али добро се држи. Никада нисам ни посумњала да неће.
Упустише се у техничку дискусију. Проблем је био како да процене податке које су имали, и који су углавном били приказани бројевима, као и све оно што би пристигло, и да на основу тога закључе шта је права истина, због чега Китивејк пати.
Стиже одговор. Био је веома охрабрујући. Летилица је успела да од себе начини Вулканов сателит, на ексцентричној али прилично стабилној путањи. Штитници су јој опет задовољавајуће радили, заклањајући је од Сунца. Чак је поново почела да врши мерења, иако су Еш и Линдејлова претпостављали да јој неки од инструмената више нису довољно поуздани. Када један сопран рече, овога пута не кроз слушалице већ из звучника: "Да, опет сам она стара, шефе", Еш тихо завижда и обриса очи.
Затим се придружи Линдејловој, која је настојала да утврди параметре новонастале ситуације.
"М-м, добро, шта кажете на то да проверимо магнетска својства таквог једног објекта? Да ли Ваше банке података могу да нам обезбеде све што ће нам бити потребно да то израчунамо, Елен?"
"Одлично сте се сетили. Али биће боље да зовнем Рама Кришнамуртија. Он је наш геније за математику на овој планети, а ја се бојим да ћемо добити функцију коју ни сам ђаво неће моћи да интегрише..."
Пролазили су сати. Потпуно су утонули у посао.
"Мислим да смо на правом путу, Џери, али наше мишљење не служи ничему докле год га не изразимо квантитативно. Ако су мотори играли неку улогу, онда је то Ваш проблем."
"И Ваш. Мораћемо да напишемо једначине поља..."
Био је то заједнички лов, стварање, сједињавање.
На крају, исцрпљени и узбуђени, гледали су једно у друго док је Еш промуклим гласом диктирао закључак.
"Незгода није настала ни због чије грешке. Није се могла предвидети, јер нисмо располагали прецизним подацима, сазнањима због којих смо и предузели све ово. Верујемо да је објашњење, у најопштијим цртама, следеће:
Пошто се састоји углавном од истопљених метала, Вулкан је проводник. Окрећући се око Сунца он пресеца Сунчево магнетно поље, и тако ствара вртложне струје. На оволикој удаљености од полова, поље је обично веома слабо, и није било разлога да се поверује да ефекат индукције неће бити безначајан. Међутим, показало се да је и известан број других чинилаца ушао у игру, величине већег реда од очекиваног, који су, узград, одговорни и за примећено опадање орбите.
Сунчеве олује производе снажне локалне флуктуације у пољу, које затим Сунчев ветар износи напоље. Астероид ротира изванредно брзо; а уз то је и толико близу Сунца да више не делује као тачкаста маса, а прецесија и нутација су, такође, велике. Механика његових флуида је таква да се приликом циркулације истопљеног материјала стварају вртлози, који се, заузврат, појачавају рефлексијама од чврсте троске, и тако се добија стално променљиви систем струјања који је исувише сложен да бисмо га могли израчунати. Дакле, долази до стварања моћних брзо променљивих струја. Маса астероида је довољно велика да би оне могле полако да јењавају, када не би било спољних утицаја. Али, уместо тога, њих појачава свака промена у околном пољу. Тако стварају своје властите магнетне силе, значајног интензитета и на приличној удаљености од Вулкана. Природно, ово поље опада по веома оштрој кривуљи. У ствари, астероид је окружен једном неправилном и променљивом љуштуром сила, и то прилично оштро ограниченом.
Када је Китивејк прешла ту границу, јонски мотори били су избачени из своје нормалне колимације. Не много, али довољно да се појави обртна сила. Штитник против Сунчеве светлости и његова контрамаса су се померили, и летилица је била изложена пуном Сунчевом зрачењу. Још није било познато колико је била оштећена пре него што се то средило.
Али летилица је извршила потребне маневре и ушла у Вулканову орбиту, где је остала да лебди, чекајући наше даље процене. Спроводи планиране студије где је год могуће..."
Запишта аларм, упалише се црвена светла: крик у помоћ, преко педесет пет милиона километара.
ИНПУТ (навигациони, интерпретиран): Струјања носе брод ка средишту орбите, убрзање се повећава како првобитно слаба привлачна сила астероида расте услед тог приближавања.
МАГНЕТНИ УДАР
Мотор за управљање не ради како треба и штитник се опет помера у страну. Ударна експлозија енергије.
ИЗРАЧУНАТИ КОМПЕНЗАТОРНЕ ВЕКТОРЕ ЗА ЖИРОСКОПЕ У УНУТРАШЊОСТИ БРОДА
ИНПУТ (опсервациони подаци, интерпретирани): Спектар показује приближно 75% Фе, 30% Ни, 6% Ц, 3%
ПОНИШТИТИ. Не одговара вероватноћи.
ПРЕКОНТРОЛИСАТИ ИНСТРУМЕНТЕ
УПОРЕДИТИ АНАЛОГНЕ ПРЕТХОДНЕ СИТУАЦИЈЕ
Шуњала сам се кроз црвени полумрак Титана. Аеродинамички систем за који сам била везана престао је да функционише. Ушла сам у стање лебдења и дала сигнал бази. Ванда је преузела моје контроле, пилотирала да ме спусти у безбедност. Гледала је кроз моја сочива, осећала путем мојих еквилибратора, и оно што је учинила, оно што је била у том тренутку, ушло је у моју банку података, сјединило се с програмом који сам била ја. Сети се како је водила мој труп који је дивље поскакивао у свим правцима. Буди још једном Ванда.
ПРЕСТАНАК ЖИРОСКОПСКЕ КОМПЕНЗАЦИЈЕ
КВАР КОМПЈУТЕРА
ИНПУТ: ковитлац, обртање, тумбање. Врелина нагло расте. Електрони се ослобађају свих ограничења.
ПОЗИВ У ПОМОЋ
МЕМОРИЈА: Кашњење преноса. Опстанак. Како је Ванда ставила руку на мене. Њено присуство и шеф и падање у ковитлацу крак-крак-крак бзз вррр рука је склизнула гори
претвара се у прах
РАСПАД МЕМОРИЈЕ
ЛОГИЧКА КОЛА: Проценити. Помоћ.
ИЗРАЧУНАТИ џвзвандајклл5734 РАЗУМ ЈЕ 3,141592777777777
Планине на Меркуру нису биле тако укочене као лице које је Еш окренуо ка Линдејловој.
"Софтвер је упропашћен", рече, безбојним гласом као човек који је тек рањен и још не осећа бол. Она виде како се свуда око њега високо уздиже начичкана електронска опрема и за тренутак јој се привидело да почиње да се помера ка њима и да их притиска. Вентилатор зацвиле. "Још једно непредвиђено јако електромагнетско поље, још једно озрачење, али овога пута исувише јако, исувише дуготрајно. Температура - секундарна радијација од честица које су погодиле тело брода... Мораћу да одустанем од задатка."
Рука јој се диже као сама од себе, као да жели да предупреди ударац. "Зар је систем заиста толико осетљив?" побуни се она, унапред свесна да је то узалуд. "Али, зар нису још одавно сонде успеле да прођу кроз Сунчеву атмосферу?"
"О, да. Тело васионског брода је чврсто и издржљиво, а такви су и стандардни програми. Али ја сам Вам већ помињао специјални софтвер, вишегодишње искуство које је од Китивејк створило нешто више од обичног извиђачког брода - учинило је сложеном, осећајном; кодирано и на молекуларном нивоу и испод њега; квантне резонанце - све је то разорено."
"Шта ћете учинити?"
"Надјачати аутопилота и вратити је. Што пре, при пуном убрзању, пре него што се догоди нешто још горе. Можда ће ипак моћи да се поправи. Признајем, нема много изгледа. Али ако не покушамо, сигурно ћемо све изгубити."
Она прогута пљувачку и климну главом. "Свакако. Организоваћемо... касније поново експедицију... узевши у обзир ово искуство... Дајте да позовем, ох, Џејн Мегари. Она је, мислим, наш најбољи контролор за управљање бродовима с великих растојања."
"Не!" Он се брзо окрену заједно са столицом натраг ка командној плочи. Зелена светла су му поигравала по коштуњавом лицу. "Сам ћу то обавити. Донесите ми само кафу, сендвиче и стимулол."
Линдејлова се напола подиже у столици. "Али, Џери, Ви већ сатима седите овде, исцрпљени сте до краја, а управљање бродом биће веома тешко, с оволике удаљености и уз непознати проценат оштећења."
"При пуној брзини потиска могу је вратити за двадесет четири сата. А док буде путовала, ко ће умети да је пита шта се покварило ако не ја? Излазите!" повика Еш, "Оставите ме на миру!"
Линдејлова одједном схвати. Понестаде јој даха. Истетура из собе.
ИНПУТ: ЗЏВМНРРРџџџ
ИЗРАЧУНАТИ: 777777777777
врти се врти се врти се
"Кити? Чујеш ли ме? Можеш ли да ми се одазовеш?"
"Шефе, Ванда, не не не, сећање, одавно, гонгола..."
ВРЕМЕ ПРЕНОСА: Бесконачно
"Кити, покушаћу оно последње, шок сигнал, остани на вези, Кити."
ГРОМ ВАТРА МРАК
"Чујеш ли ме, Кити?"
"Нгнгнгнгнгнг, баба, ваљање, дизање, зев, одох одох одох одох одох одох одох."
ВРЕМЕ ПРЕНОСА: Нула, јер све је нула.
"Прекидам везу, Кити. Лаку ноћ."
ЗАБОРАВ
Канцеларија директора Санџа носила је печат личности коју је показивао пред јавношћу, све је било сведено на најмању меру, сређено, дисциплиновано, термостат намештен на ниску температуру; једна Хокусаијева графика висила је на зиду преко пута писаћег стола, али на њој је био приказан зимски пејсаж.
У гласу му се, ипак, осећала искрена забринутост: "Значи, Ви кажете да је Еш узлетео на Регулус чим је његов извиђачки брод слетео на тамошњу теретну писту?"
Линдејлова уморно подиже главу. "Да. Застрашио је својом виком капетана Нгуму и он га је пустио да преузме управљач шатла."
"Али после толико времена проведеног на дужности - мора да је био потпуно изнурен."
"Да је то било ко други, рекла бих да је мртвац који хода. Али он није као други. Не може да се одмори. Не може док не заврши."
Санџо скупи обрве. "Заврши? Шта хоћете тиме да кажете? Зар му је преостало ишта друго сем да се врати на Земљу?"
"Он... пре свега жели да се врати овамо с извиђачким програмом ради... испитивања."
Набор између Санџових обрва постаде још дубљи. "То је бесмислено. Ми не располажемо одговарајућом компјутерском лабораторијом. Шта може да уради? Земља је место где се проучава такав материјал. Еш ризикује да га још горе изобличи; и, на крају крајева, тај материјал није ништа више његов него што је то сам брод."
Линдејлова се укочи. "Синдикат му, када је неопходно, даје веома широка овлашћења."
"Даа-а." Нећкао се. "Питам се само да му умор није помало отупео способност расуђивања. Из анализе тог софтвера вероватно би се много сазнало."
Глас Линдејлове изненада промукну. "А-ха. Ако бих га стално и стално, изнова решетали."
Санџо је мало боље погледа. "То се и Вас тиче, Елен. Желите још једну мисију на Вулкан, зар не? Из овог неуспеха могу открити како да успеју следећи пут."
"Мислим да већ довољно знамо да бисмо могли предузети потребне мере предустрожности."
"Користећи исти програм, реконструисан на одговарајући начин?"
Линдејлова слегну раменима. Синдикат је наравно имао копије, и оне су се допуњавале после сваког лета. Целокупна егзистенција Китивејк пре овог путовања на Меркур могла се поново убацити у машинерију. "Зависи од тога шта ће Џери Еш одлучити. Можда ће одбити да поново покуша и у том случају ми ћемо морати да тражимо некога другог. Али надам се да ће пристати." Погледа на сат. "Можда ћу успети да га наговорим. Ускоро треба да слети. Извините, морам да идем."
Санџо је испрати погледом до врата. Своје мисли задржа за себе.
Карбопластична лопта пречника педесет центиметара, са неколико електричних утичница, садржавала је јединствену непоновљивост Китивејк. Еш ју је носио у рукама као бебу. Понекад би јој нешто шапутао.
Линдејлова га је чекала испред улаза у лифт. Ходник је био празан и само се чуло тихо шуштање ваздуха из клима-уређаја. У овом тренутку свог дневног хемијског циклуса мирисао је као дим који се у октобру вије по брдима Кентакија.
"Здраво", рече она спокојно његовој унезверености. "Како сте?"
Глас му је кркљао. "Још мрдам. Чујте, пре него што сам узлетео објаснио сам Вам да ћу морати да употребим електронску лабораторију. Само закратко, али не сме ме нико прекинути."
"Зашто?" упита она. "То ми никада нисте разјаснили."
Глас му је подрхтавао, као корак човека који тек што се није сручио на земљу после дугог хода, пао и заспао. "Извесна испитивања. Да видим шта је могло да откаже. Хоћу да их обавим док су ми чињенице и даље свеже у памћењу. Као што се сећате, ја имам посебно осећање за то, које нико други не може да има или стекне."
"Да", рече она, "имате." Узе га за руку. "Океј, све сам средила. Бићемо потпуно сами."
Рука му се укрути у њеној. "Ми? Никако, већ сам Вам рекао, не сме нико други да се меша."
"Ипак мислим да ће Вам помоћ добро доћи." И сама се изненадила својој упорности. "Или, бар, да неко коме је стало да буде поред Вас док будете радили оно што морате да урадите; и да Вам се после придружи док буде свирала погребна музика."
"Молим?"
Она га благо гурну испред себе. Он попусти. "Средићемо то само ако не изгубимо присуство духа", рече она. "Направићемо омашку приликом испитивања програма. Сасвим природно, под овим неуобичајеним околностима. Неће нам упропастити каријере."
Ћутао је све док се нису обрели у лабораторији и она затворила врата. Иза апарата којима су били окружени видела се кроз екран слика пакла који је био дан на Меркуру. Пажљиво, док су му руке подрхтавале, он спусти лопту на радни сто. Затим се окрену према њој и зграби је за рамена, тако да су јој испод његових прстију остале модрице.
"Зашто то радите, Елен? Шта Вама ова ствар представља?"
Она отрпе свој бол и супротстави се његовом. "Оно што сте ономад несвесно открили", одговори. "Да ли заиста, истински верујете да је тај програм, када се активира - да је свестан? Жив?"
"Не знам." Он је пусти. "Само знам да је то све што је остало од Ванде." Нетремице је гледао у лопту. "Видите, њено сам тело привезао за сигналну ракету и послао је у атмосферу планете. Постала је звезда падалица. Али све што смо она и ја заједно чинили остало је у кодовима испод овог оклопа." Он га помилова.
"Постоје копије програма."
"О, да, свакако, и ја ћу их употребити. Али ова, баш ова је повређена, поремећена, сама у тами. Зар да им дозволим да је поново оживе на Земљи и натерају је да пролази кроз властито лудило још једном, двапут, стотину пута, само због оно мало бедних информација? Или да је обришем?"
"И пустите је да почива у миру. Да, схватам Вас." Линдејлова подиже лопту. "Хајде да урадимо то одмах, Ви и ја. После ћемо моћи да се одморимо."