Средишња копча
Кћи која се могла звати Ниферуре
Законачио је у најближем хотелу, ујутру изнајмио нови стан на вересију и негде предвече отишао да обиђе кафане у којима је провео део претходне ноћи. Нигде није било ни трага од његовог поклона увијеног у златну хартију. Тада се сетио девојке у продавници женскога рубља. У првој папирници купио је загасито плаву кесу посуту звездама и ставио у њу синоћ украдену спаваћицу. Отишао је потом у продавницу женскога рубља и рекао девојци пружајући поклон:
- Дошао сам, госпођице, да се извиним. Јуче сам вас обмануо и то није лепо. Ја немам жену и нисам хтео да купим спаваћицу. Хтео сам вас да видим у спаваћици. Толико вам је лепо стајала, да ноћас нисам могао да заспим. Једва сам чекао да се отворе радње и купио сам вам на поклон исту такву.
- Није иста таква - одговори девојка и насмеја се - ова је број 3.
На те речи младић се скљока у наслоњачу. Био је раскринкан. Најзад рече очајним гласом:
- Да вас нешто узгред упитам.... Нисам ли овде код вас заборавио синоћ један пакетић увијен у златну хартију?
- Пакетић увијен у златну хартију? С машницом?
- Да, да!
- Нисте га овде заборавили - одговори девојка одлучно - ја бих га нашла и знала бих, као што увек знамо и вратимо кад купци нешто забораве код нас... Али сада ја вас нешто да упитам. Шта радите када се за Бадње вече осетите усамљени? Има ли начина да се неосетно ишчезне са овога света?
Он ју је запањено гледао. Трепавице су јој закачињале обрве и тамо правиле неред. Из очију јој се видело да је вечност несиметрична. Упитао је:
- Да ли сте ви једном имали ћерку? Давно. Пре много, много година.
- Мислите пре четири хиљаде година? Можда јесам. Али сада је немам. И зато сам сама о празницима. Хоћете да дођете на Бадње вече код мене да је причувате?
- Кога?
- Па ту ћерку, коју немам. Ево вам моје адресе.
- Врло радо - рекао је младић, пољубио продавачицу у ухо и кренуо. На вратима је застао и додао :
- Ја јој знам име.
- Коме?
- Па тој ћерки коју немате. Звала се Ниферуре.