Пето поглавље

Како се примицала зима, Моли је постајала све неугоднија. Свако јутро је каснила на посао оправдавајући се да је заспала, и упркос одличном апетиту жалила се на некакве тајанствене болове. Бежала је од посла изговарајући се на све могуће начине и одлазила на појилиште где би се задржавала, луцкасто проматрајући своју слику у води. Али кружиле су гласине да се ради о нечем озбиљнијем. Једног дана, док је Моли радосно шетала двориштем, жваћући сено и машући весело репом, приђе јој Кловер.
“Моли”, рече, “морам да те питам нешто врло озбиљно. Јутрос сам те видела како гледаш преко живице која дели Животињску фарму од Фоксвуда. Један надничар господина Пилкингтона стајао је са друге стране живице. Додуше, ја сам стајала на приличној удаљености, али сам готово сигурна да сам видела да ти је нешто говорио, а ти си му допустила да те милује. Шта то значи, Моли?”
“Није! Нисам била! То није истина!” заплака Моли, те се поче пропињати и копкати тло.
“Моли! Погледај ми у лице. Можеш ли ми дати часну реч да те тај човек није мазио?”
“То није истина!” понови Моли, али није могла погледати Кловер у лице, и следећег часа подбрусивши копита одгалопира у поље.
Једна мисао проструји Кловериним мозгом. Не говорећи ништа другима, оде до Моллиене стаје и копитом разгрну сламу. Испод сламе била је скривена омања гомила шећера у коцки и неколико смотуљака врпци различитих боја.
Три дана касније Моли је нестала. Неколико тедана није се знало где се налази, а онда су голубови донели вест да су је видели на другом крају Вилингдона. Била је упрегнута у отмену црвено-црну двоколицу која је стајала испред крчме. Један дебељко црвена лица, у карираним јахаћим панталонама доколеницама, који је изгледао као крчмар, гладио ју је по њушци и хранио шећером. Била је истимарена и у гриву су јој биле уплетене гримизне траке. Према ономе што су рекли голубови, изгледала је задовољна. Ниједна животиња више никада није споменула Моли.
Наступио је јануар, оштар и хладан. Земља се сврднула попут гвожђи није се могло радити у пољу. У великој суши одржавали су се бројни састанци, а свиње су планирале посао за следеће годишње доба. Прихваћено је да ће свиње, које су очигледно биле паметније од осталих животиња, одлучивати о свим питањима на Фарми, иако ће њихове одлуке гласањем морати одобрити већина. Тај договор би добро функционисао да није било неслагања између Сноубола и Наполеона. Њих двојица се нису слагала ни у ком питању и уживала су да један другоме противречје. Ако би један предложио да се више површина засеје јечмом, други би тражио да то свакако буде зоб, а ако је један тврдио да је то и то поље најбоље за купус, други би уверавао да је то поље неплодно и да ту може успевати само коров. Сваки је имао своје сљедбенике, а неки пут расправе су биле жестоке. На седницама Сноубол би често бриљантним говорима придобио већину, али Наполеон је био бољи у кортеширању у паузама. Посебно је имао успеха међу овцама. Од њега су овце научиле да и у сезони и изван ње блеје “Четири ноге добре, две ноге лоше”, и често су тиме прекидале седницу. Приметило се да су врло често са “Четири ноге добре, две ноге лоше” упадале у кључним тренуцима Сноуболових говора. Сноубол је био пажљиво проучио неке старе бројеве Фармера и узгајивача стоке што их је нашао у кући и планирао је многе новине и побољшања. Учено је говорио о наводњавању поља, силосима, троски, а израдио је и сложену схему како да све животиње свој измет избацују изравно у поље, сваког дана на друго место, и тако уштеде посао око превоза. Наполеон није износио своје планове, али је мирно говорио како Сноуболови планови не воде никуда, и чинило се по свему као да чека своју прилику. Али од свих њихових расправа ниједна није била тако жестока као она око ветрењаче.
На великом пашњаку, недалеко од домаћинских зграда, налазио се мали брежуљак који је био највиша тачка на Фарми. Пошто је испитао земљиште, Сноубол је тврдио да је то право место за ветрењачу која би могла покретати динамо и опскрбљивати Фарму електричном енергијом. Тако би се осветљивале, а зими и грејале стаје. Електрична енергија користила би се и за циркуларну пилу, косилицу, стројеве за резање репе и прераду млека. Животиње које никада прије нису чуле нешто слично (јер је фарма била старомодна и имала само најпримитивније оруђе), слушале су запањено кад је Сноубол дочаравао слике фантастичних стројева који ће обављати њихов посао, док ће оне у миру пасти или читањем и разговором унапређивати свој дух.
У неколико недеља Сноубол је завршио планове за ветрењачу. Техничка решења потицала су углавном из три књиге, које су некад припадале господину Џонсу. Хиљаду корисних ствари које можете направити у кући, Сагради сам и Све о електрицитету за почетнике. За израђивање планова Сноубол је користио стају која је некада служила као инкубатор и имала гладак дрвени под погодан за цртање. Књиге је држао отворене помоћу каменчића, папцима је стегнуо комадић креде и узбудено поцикујући брзо се кретао амо-тамо, вукући линију за линијом. Поступно су планови прерасли у сложен сплет полуга и зупчаника који је прекривао преко пола пода; друге животиње нису ништа од тога разумеле, али су цртежи на њих оставили дубок утисак. Бар једном дневно све су, долазиле да погледају Сноуболове цртарије. Долазиле су чак и кокошке и патке, пазећи да не разгазе ознаке кредом. Само се Наполеон држао по страни. Од самог почетка био је против ветрењаче. Изненада се појави да погледа планове. Озбиљно је шетао у круг пажљиво гледајући сваки детаљ; загроктао би једанпут, двапут, а онда одмеравао искоса; потом је неочекивано дигао ногу, помокрио се на планове и без речи изашао.
Ветрењача је направила дубок раздор на Фарми. Сноубол није порицао да ће изградња бити врло тежак посао. Мораће се разбијати стене и потом камен уграђивати у зидове, а биће потребно направити крила за ветрењачу, набавити динамо и каблове. Сноубол није рекао како ће то набавити, али је тврдио да се све то може решити за годину дана. А када све буде готово, рече, толико ће се уштедети на радном времену да ће требати радити свега три дана недељно. Наполеон је, с друге стране, доказивао да је у овом тренутку најпотребније повећати производњу хране, јер ће, уколико буду трошили време на ветрењачу, сви помрети од глади. Животиње су се поделиле у две странке с паролама “Гласај за Сноубола и тродневну радну недељу” и “Гласај за Наполеона и пуне јасле”. Бенџамин је био једина животиња која се није придружила ниједној странци. Није веровао да ће бити више хране ни да ће ветрењача скратити радно време. С ветрењачом или без ње, рекао је, живот ће тећи даље као и до сада — значи, лоше.
Поред размирица око ветрењаче, наметнуло се питање обране фарме. Било је потпуно јасно да успркос поразу у Битки код стаје за краве, људи могу још одлучније покушати да заузму фарму и врате господина Џонса. Сада су за то имали разлог више јер се вест о поразу проширила по читавом крају, а животиње на суседним фармама постале су непослушније него икада. Као и обично Сноубол и Наполеон нису се слагали. Према Наполеоновом мишљењу, животиње су требале да набаве ватрено оружје и да науче њиме руковати. Према Сноуболову, требало је на суседне фарме послати што више голубова и подстицати животиње на побуну. Један је доказивао да ће се, уколико се не буду могли одбранити, суочити с поразом, а други је тврдио да неће бити ни потребе за одбраном дође ли свуда до побуне. Животиње су саслушале Наполеона, а затим Сноубола, али се нису могле одлучити ко је у праву; заправо су се увек слагале с оним који је у датом тренутку говорио.
Коначно је дошао и дан када је Сноубол завршио своје планове. На седници следеће недеље требало је гласањем одлучити хоће ли започети са радовима или не. Кад су се животиње окупиле у великој суши, Сноубол устаде и, повремено прекидан блејањем оваца, изнесе разлоге због којих се залаже за изградњу ветрењаче. Онда устаде Наполеон да одговори. Врло мирно рече да је изградња ветрењаче глупост и да он никоме не саветује да гласа за њу, а након тога одмах је сео; говорио је једва тридесетак секунди и чинило се да је потпуно незаинтересован за утисак који је оставио. На то Сноубол скочи на ноге и, вичући према овцама које су поново почеле блејати, ватрено позиваше на изградњу ветрењаче. До тада су симпатије животиња биле подједнаке, али Сноуболова речитост их на трен занесе. Одушевљено је изнео визију Животињске фарме, када се животиње једном ослободе најгорег посла. Машта му се сада винула много даље од електричне косилице и строја за резање репе. Електрицитет, рече, може покретати вршилице, плугове, дрљаче, ваљке, жетелице и самовезачице. Поред тога, свака стаја ће имати своје осветљење, топлу и хладну воду, те електрично грејање. Кад је завршио говор није било сумње ко ће добити гласове. Али баш у том тренутку устане Наполеон, на чудан начин, искоса, погледа Сноубола и, зарокће тако како га још никад нису чули.
У том часу зачу се страшан лавеж и девет огромних паса с меденим огрлицама похрли у сушу. Устремише се право на Сноубола, који се на време измакну да избегне њихове разјапљене чељусти. За трен истрча из суше, а они за њим. Сувише изненађене и престрашене да би проговориле, све животиње похрлише према излазу да посматрају потеру. Сноубол је грабио преко великог пашњака према путу. Трчао је како само свиња може трчати, али пси су му били за петама. Изненада се оклизну, и чинило се да ће га стићи. Али се подиже и потрча брже него икада. Пси му се, међутим, поново приближише. Један шкљоцну и чељустима покусавајући га дохвати за реп, али Сноубол измакну у прави час а затим прикупи сву своју снагу и свега неколико центиметара испред гонилаца клизну кроз рупу у живици да га више никад не виде.
Животиње су тихо и престрашено одмилеле до суше. И пси су убрзо дотрчали. У први мах нито се није могао досетити откуда су се уопће појавила та створења, али проблем је ускоро био решен: то су била штенад коју је Наполеон одвојио од мајке и приватно одгојио. Иако још нису били потпуно одрасли, били су огромни, дивљег изгледа, попут вукова. Држали су се Наполеона. Примећено је да машу реповима на исти начин као што су некад пси махали господину Џонсу. Наполеон се, заједно са псима који су га следили, попне на узвишени подијум, с којег је Мајор својевремено одржао свој говор и објави да се од сада укидају Седнице недељом ујутро. Оне су биле потпуно сувишне, рекао је, и значиле су само губитак времена. Убудуће сва питања која се односе на рад на Фарми решаваће, под његовим председањем, специјални комитет свиња, који ће се састајати засебно а после другима преносити своје одлуке. Животиње ће се ипак окупљати недељом да поздраве заставу, отпевају “Животиње Енглеске” и приме распоред за следећу недељу; међутим, више неће бити дискусија. Успркос шоку који је изазвао Сноуболов прогон, животиње је ово саопштење запрепастило. Неке би од њих чак протестовале, да су могле наћи ваљане разлоге. На известан начин растужио се и Боксер. Спустио је уши, неколико пута затресао гривом и упорно покушавао средити своје мисли; али на крају није знао што би рекао. Међутим, неке свиње су биле присебније. Четири млада крмка из првог реда, својевремено одређена за товљење, роктањем су изразила своје неслагање; сва четири су скочила на ноге и почела говорити у исто време. Али пси око Наполеона почеше одмах потмуло, претећи режати и крмци су ућутали и сели. Овце су почеле снажно блејати: “Четири ноге добре, две ноге лоше!”, што је по трајало четврт сата и онемогућило сваки разговор.
После су послали Сквилера да другима на Фарми објасни нове прилике.
“Другови”, рекао је Сквилер, “верујем да свака присутна животиња схвата жртву коју је учинио друг Наполеон преузимајући на себе и овај задатак. Немојте, другови, мислити да је руковођење уживање. Управо обрнуто, то је озбиљна и тешка одговорност. Нико од друга Наполеона није чвршћи у вери да су све животиње једнаке. Он би био пресретан да вам може допустити да сами одлучујете. Али, понекад бисте могли донети криве одлуке, другови, и где бисте се онда нашли? Претпоставимо да сте одлучили следити Сноубола и његова булажњења о ветрењачама — Сноубола, који, како то сад знамо, није био ништа бољи од злочинца.”
“Он се храбро борио у Бици код стаје за краве”, добаци неко.
“Храброст није довољна”, одговори Сквилер. “Оданост и послушност су важнији. А што се тиче Битке код стаје за краве, верујем да ће доћи време кад ћемо открити да је Сноуболова улога у њој умногоме прецењена. Дисциплина, другови, гвоздена дисциплина! То је парола дана. Само један криви корак и непријатељ ће бити овде. Другови, ваљда не желите да се Џонс врати?”
Још једном на тај се аргумент није могло одговорити. Било је сигурно да животиње не желе повратак Џонса; ако би дискусије недељом ујутро могле придонети његовом повратку, онда је с њима требало престати. Боксер, који је у међувремену био поразмислио, изразио је опште расположење речима: “Ако тако каже друг Наполеон, то мора бити тачно.” И од тада је свом начелу “Радићу више”, додао и гесло “Наполеон је увек у праву”.
Време се пролепшало и почело је пролећно орање. Стаја у којој је Сноубол цртао своје планове била је затворена и претпостављало се да су планови избрисани. Сваке недеље, у десет сати ујутро, животиње су се окупљале у великој суши да приме распоред за следећу седмицу. Лобања старог Мајора, сада већ гола кост, ископана је у воћњаку и постављена на постоље у подножју јарбола за заставу, поред пушке. Од животиња се тражило да након подизања заставе, пре него што пређу у сушу, одају почаст лобањи. Више нису седиле заједно, као некада. Наполеон, Сквилер и крмак по имену Минимус (Минимус), који је имао изузетан дар за писање песама и попевки, седели су у првом реду повишеног подијума; деветоро младих паса направило је око њих полукруг, а иза њих су биле остале свиње. Друге животиње седеле су насупрот њима, у главном делу суше. Наполеон је осорним, војничким начином читао распоред дужности за следећу седмицу, и пошто би једанпут отпевале “Животиње Енглеске”, животиње би се разишле.
Три седмице након Сноуболовог изгона, животиње је прилично изненадило Наполеоново обавештење да ће се ветрењача ипак градити. Наполеон није објаснио зашто се предомислио, већ је само упозорио животиње да ће тај ванредни задатак захтевати врло напоран рад; можда ће чак бити потребно смањити оброке. Планови су, међутим, потпуно припремљени, све до најситнијих појединости. На њима је последње три седмице радио посебан комитет свиња. Градња ветрењаче и разни поправци трајаће, уз остала потребна побољшања, отприлике две године. То вече Сквилер је приватно објаснио другим животињама да Наполеон у суштини никад није био против изградње ветрењаче. Напротив, управо се он на почетку за њу залагао, а план који је Сноубол нацртао на поду инкубатора заправо је украден из Наполеонових бележака. Ветрењача је, у ствари, била Наполеонова замисао. Зашто је онда, упита неко, тако оштро говорио против ње? Сквилер је изгледао врло препредено. То је, рече, била лукавост друга Наполеона. Он се само привидно супротстављао ветрењачи, то је једноставно био маневар да се отараси Сноубола, који је био опасан тип и лоше утицао на друге. Сада, кад више нема Сноубола, план се може провести без његовог уплитања. То је било, рече Сквилер, нешто што се зове тактика. Много пута је поновио: “Тактика, другови, тактика!”, гегајући се у круг, вртећи репом и весело се смејући. Животиње нису тачно знале што значи та реч, али Сквилер је говорио тако уверљиво, а три пса која су била с њим режала су тако застрашујуће, да су прихватиле објашњење без даљег испитивања.