Продор у Санџак

Карађорђе је средином 1809. заузео Нову Варош
Препад гласом: "Побегоше Турци!" Док је пећки Нуман-паша задовољно трљао руке опколивши, средином маја 1809. године, Карађорђа на Сјеничкој висоравни, изненада је, с леђа и на турском језику, зачуо повике: "Побегоше Турци! Побегоше Турци!" Општу пометњу и расуло у редовима своје војске, који су намах настали, Нуман-паша није могао да спречи...
Битка за Сјеницу
Желећи да онемогући Карађорђев продор у Црну Гору, јер је са 8.000 војника и 10 топова био предузео офанзиву и већ заузео Сјеницу, пећки Нуман-паша је, средином маја 1809. мобилисао 20.000 војника и, ратобора и осветољубив, пошао Вожду у сусрет.
У то време Карађорђе се налазио код Нове Вароши, коју је, после краће артиљеријске припреме, на јуриш заузео. Том приликом је, како бележи Константин Н. Ненадовић, погинуло 600 Турака. У граду је, затим, као посаду, оставио 600 Срба и одмах се вратио на повољније положаје, у Сјеницу, да би одатле наставио продор у сусрет Црногорцима.
Сазнавши да му је за леђима пећки Нуман-паша, Карађорђе је наумио да га се ослободи и настави продор ка Никшићу и Пријепољу. Карађорђе се, потом, изненада срео са Нуман-пашом на Сјеничкој висоравни, тачније на Суводолу. Турска коњица се одмах развила и пошла да га опколи а српски вожд је припремио топове за дејство и пешадију устројио у каре.
Заокупљен мишљу да се што пре обрчауна с Карађорђем и његовом невеликом војском, Нуман-паша није ни приметио српску коњицу, под командом војводе Вула Илића, који је, извиђајући, био одмакао испред Карађорђа и притајио се у шуми. Док се командант турске војске бавио опкољавањем 5.000 српских војника и њиховог врховног команданта, унапред се радујући лакој и брзој победи, изненада му је силовито, ударио с леђа војвода Вуле Илић, који је, да би још више збунио Турке, викао из свег гласа на турском језику: "Побегоше Турци! Побегоше Турци!", уносећи и тиме забуну и пометњу у редове непријатељеве војске.
Тренутак забуне непријатеља искористио је Карађорђе, који је развио војску за напад. Нуман-паша, не знајући шта се све збило и не могавши да обузда војнике, командовао је одступање, што је допринело још већим губицима. Погинуло је око 3.000 Турака, а Срба - 70. Нуман-паша се повукао ка Новом Пазару.
Карађорђе је продужио офанзиву ка Црној Гори, и то у два правца: оним према Никшићу, продрли су војвода Вујица Вулићевић и Чолак-Анте Сименовић и сусрели се с црногорском војском; а други је водио преко Колашина, пут Васојевића и Кукутинаца, тгде је у жестоком боју погинуло 1.000 војника паше Скопљака и 30 Срба и Црногораца. у том боју погинуо је и чувени црногорски јунак Јован Шибалија, кога је владика Петар Петровић Његош био послао у сусрет Карађорђу.
Лукави сераскер Рушид-паша, командант 30.000 царских војника, почетком септембра 1810. први пут је применио обилазни маневар у боју код Јасике, али је Карађорђе прозрео његове намере и главнину војске извукао на припремљене положаје у Варваринском пољу...
У намери да изманеврише јаку српску делиградску одбрану на моравском операцијском правцу, сераскер Рушид-паша је наумио да са 30.000 војника из Ниша, преко Крушевца, дође до Западне Мораве. Требало је да форсира реку код села Јасике и да њеном левом обалом настави продор у Шумадију и даље - ка Београду.
Процењујући сераскерове намере, Карађорђе је посео мостобран на левој обали Западне Мораве, добро се утврдио и одатле пружао грчевит отпор. Знајући да је код Делиграда, ради обмањивања, оставио само незнатне снаге и да му је главнина сконцентрисана код Јасике, српски вожд је предвиђао да ће му овде, за одлучујући бој с многобројним непријатељем, бити потребна помоћ.
Одлучивши да к себи позове војводу Петра Добрњца, Вожд му је писао: "Да дођеш са целим народом што је код тебе, или да склониш (наговориш, прим.аутора) Русе да они пошаљу које одељење од своје војске. Или једно, или друго! А брже боље на коње! Јер кад пропадне све амо, шта ће нам онда Кладово помоћи. Не чекај друга писма, него одма час пре полази па потрчи и даљу и ноћу. Сад до тога стоји све!"
Помоћ 3.000 Руса
Седам дана је Рушид-паша безуспешно покушавао да јаким фронталним нападима форсира Мораву код села Јасика (недалеко од српских утврђења и положаја у Варваринском пољу) и потисне Карађорђа ка унутрашњости Шумадије. На крају се досетио да и ту примени тактички принцип - обилазни маневар, упућујући војнике узводно од Јасике да пређу Мораву, нападну српске борце с леђа и онемогуће им повлачење ка Варварину.
Међутим, Карађорђе је већ био донео одлуку да, као следећу одбрамбену линију, поседне раније припремљене положаје у Варваринском пољу, које лежи одмах на излазу из теснаца (пута) низ обале Западне Мораве. У исто време кад је Рушид-паша упутио део војске у обилазни напад, Карађорђу су у помоћ стигли руски војници, које је одмах укључио у борбу за заштиту организованог повлачења Срба ка Варварину.