НОВИЦА СТЕВАНОВИЋ
КАРАЂОРЂЕВА РАТНА ЛУКАВСТВА

Поткупљене хаџије
Двострука замка и покретна заседа
Катастрофа у Кијевском потоку
Борба за власт над Београдом
Карађорђев изасланик код султана
Упад кроз отворену капију
Награда за рајалук
Мудрост Карађорђа
Бој на Мишару
"Крџалинка" прва опалила
Одбрана Делиграда
Припреме за поход на Београд
Погибија Васе Чарапића
Продор у Санџак
Гладни фрајкори

Поткупљене хаџије

Они су Карађорђа редовно обавештавали шта Турци говоре у хановима
Добивши почетком 1803. године писмо претеће садржине, у којем их турска влада упозорава да ће султан послати војску друге вере на њих уколико не престану с угњетавањем раје, београдске дахије су закључиле да би ту војску могли чинити Срби.
У исто време, један Немац, радећи у Земуну код трговца Драгомира, с којим је Карађорђе отпочео сарадњу о опремању устаничке војске, случајно је видео неки списак имена људи. Не оклевајући, кришом је успео да препише тридесетак имена, а потом је, за извесну своту новца, свој списак продао дахијама Кучук Алија и Мула Јусуфу, говорећи:
"Ево, ови и ови, потписали су и угодили да попале све ваше анове и анџије по њима да покољу, и да све касабе изгоре и поарају.
Спискови смрти
Без двоумљења, дахије су закључиле да им главна опасност прети од српских кнезова, буљубаша, односно од војника и официра Срба који су ратовали против Турака на страни аустријске војске. Помислили су да би они могли народ да побуне и воде, па су одлучили да их побију и тако народ обезглаве.
На списку за ликвидацију, који су сачинили дахије, међу првима се налазио Карађорђе. Знајући да му дахије раде о глави, он је смислио начин како да им се супротстави барем док не букне устанак . Запазио је да Турци, по доласку из Београда, готово по неком правилу, свраћају у ханове, у којима се обавештавају о ономе што их занима. Ту су чак налазили и водиче. Стога је одлучио да поткупи оближње ханџије: тополског субашу Ибрахима и Малог Ибрахима из села Бања, недалеко од Тополе. Шаљући курире Карађорђевој кући, они су га редовно обавештавали о томе ко је свратио у хан, о чему се говорило и какве су намере дахија.
Тако је било и јесени 1803. године, када су дахије послале у Тополу Хаџи-Климента из Београда, са седам Турака, да пронађу и убију Карађорђа. Климент је стигао у Ибрахимов хан у вечерњим часовима и одлучио да у њему преспава. питао је Ибрахима да ли је Карађорђе код куће. Ибрахиму је одмах било јасно о чему је реч.
Није му било први пут да се нађе у нарочитој улози, за коју је био добро плаћен, па му је одговорио да је Карађорђе дан раније отерао свиње у Остружницу, на скелу. После тога, док се Климентова дружина спремала да вечера, Ибрахим ј упутио курира Карађорђу да му пренесе шта је Клименту рекао.
Сутрадан, Климент је са својом дружином код Карађорђеве куће затекао само Јелену. На његово питање где јој је муж, одговорила је да је отерао свиње у Остружницу ради продаје. Док је трајао разговор, притајен недалеко од куће, Карађорђе ј пратио сваки покрет непријатеља.
Хаџи-Климент се потом, а својим војницима, вратио у Београд необављена посла. Узун-Мехмед је одлучио да чека. Претпостављао је да ће Карађорђе доћи кући да руча.
Као и сваког јутра, 24. јануара 1804. Крађорђе је већ био у подруму, недалеко од куће. Убрзо је пред кућом бануло тринаест Турака, које је предводио Узун-Мехмед, које је послао дахија Фочић да обезглаве српског вожда. Испред куће се затекла Јелена. Не сјахавши с коња Узун-Мехмед је распоредио војнике по дворишту и упитао Јелену да ли је Ђорђе код куће. Одговорила му је да је отишао у планину, али је Мехмед био неповерљив. Сјахао је с коња и ушао у кућу. Кад се уверио да је говорила истину, рекао је:
"Деда, млада, донеси нам ракије!"
Узун-Мехмед је одлучио да чека. претпостављао је да ће Карађорђе доћи кући да руча, па је наредио војницима да завежу коње у шљивику и да чекају. Сео је на ћилим, који је био пребачен преко пласта сена, и пушио. Један војник му је донео кафу.
Јелена се упутила за ракију. Затекла је мужа у подруму, све му испричала о Турцима који су га тражили у кући и чекали у шљивику, и додала:
"Богме, газда, зло изгледају Турци. Тринаест их је, грђи од грђега. Живота ми, не слуте на добро . Да Бог даде да на добро буде!"
Карађорђе је наточио још једну чашу ракије, искапио је и рекао:
"Којекуде, носи псима ракију, подај им нек лочу, па се онда затвори у кућу, и никога не пуштај, макар у њој изгорела!"
Карађорђе је дохватио са зида пушку дуге цеви и, проверавајући пиштоље за појасом и скривајући се од ока непријатеља, похитао путељком кроз шуму, ка оборима за свиње. Ту је затекао шест чобана. Наредио им је да испусте свиње из оборе, а затим им је прегледао оружје . Док су пунили пушке, Карађорђе им је говорио да ће напасти у шљивику Турке који нису слутили никакву опасност. Затим им је објаснио с које стране ће прићи и опколити их, и рекао да свако узме на нишан по једног Турчина. Требало је да опале истовремено после пуцња из његове пушке и да, потом, у јуришу, савладају преживеле.
Ево ме Узуне
Убрзо се Карађорђе са својим чобанима прикрао шљивику. Одмах је препознао Узун-Мехмеда, који је с Усеином седео на ћилиму. Пушили су мирно, ништа не слутећи. Остали Турци су седели и излежавали се. Дан је био као летњи, необичан за то доба године. Прикривши се довољно близу, Карађорђе је искочио испред Мехмеда и повикао:
"Ево, Узуне, главом Карађорђа!"
Испалио је пушку у његова прса. У исти час запуцале су и остале пушке. Шест Турака је лежало у локвама крви. Затим је Карађорђе из свег гласа командовао јуриш. Потегао је пиштољ и усмртио Усеина. Из другог пиштоља убио је још једног Турчина. Преживели Турци, збуњени и преплашени, поскакали су на коње завезане за шљиве. У међувремену, чобани су оборили на земљу још три Турчина, док су двојица, главом без обзира, јурнула у шуму у правцу Бање.
Карађорђе им је одмах био за петама, али су срећно стигли у хан и забарикадирали се. Пошто нису хтели да се предају, Карађорђе је наредио да се хан запали. Будући да је био у добрим односима с власником хана Малим Ибрахимом, одустао је од те намере. Ипак плашљиви Турци нису имали избора, па су се предали.