Питија

(Грч Pythia, лат. Pythia - свештеница у Аполоновом храму у Делфима, којој је било поверено објављивање пророчанстава)

Питија није име одређене особе, него појединачна титула свештенице, чијим је посредовањем Аполон објављивао Зевсову вољу људима који су то молили и принели му одговарајућу жртву. Питију знамо и из митова и из историје. Била је то старија жена и док је врачала седела је на троношцу изнад дубоке пукотине у стени, из које су се дизала опојна испарења. Питија се, у екстази, оглашавала несувислим крицима које су свештеници бележили и обликовали у одговоре. Оно што ће Аполон, по Зевсовој вољи, објавити устима Питије, зависило је, дакле, од делфских свештеника. С обзиром на опште веровање да су божанског порекла, ти су одговори имали велико значење, а при службеним питањима владара и влада и знатну политичку тежину. Иако звучи чудно, одговори су неретко били врло озбиљни јер су их свештеници формулисали на основу доброг познавања прилика. Били су у могућности да добију детаљне информације од путника из свих грчких, а и суседних земаља, који су стизали у Делфе. Штавише, могуће је закључити да су на политику грчких држава често утицали онако како су желели, најчешће у интересу свегрчког споразумевања и сарадње. Ако су били у недоумици, без устезања би своје одговоре формулисали двозначно. Сећање на то задржало се до данас у пословици: "Говори као Питија".
Митови увек говоре само о једној Питији. У архајским и класичним временима у Делфима су, због великог интересовања, деловале две па и три Питије истовремено. У време хеленизма, кад је политичко значење пророчанстава осетно пало, а питања постављали једино појединци, делфском пророчишту је била довољна и једна Питија. Последња вест о њој потиче из времена цара Јулијана (361-363. г.н.е) тј. готово пола века после проглешења хришћанства службеном религијом Римског Царства. Живела је као убога старица у рушевинама Аполоновог храма.
Иако је у грчком свету било више пророчишта, делфско их је све надмашивало славом и, наводно, поузданошћу. Тамо су по савет одлазили митски јунаци као што су Херкул и Едип, питања су упућивали владари свих грчких држава, међу којима Солон и Александар Велики, на Делфе су се позивали утемељитељ или обновитељ, Олимпијских игара, Ифит, војсковођа Темистокло и филозоф Сократ. За делфска пророчанства су занимање исказивали и многи владари страних држава.
Митски јунаци су Питијине речи тумачили углавном правилно. Смртницима то, због људске несавршености, често није полазило за руком. Међу најпознатија Питијина пророчанства убраја се пророчанство лидијском краљу Крезу који ју је упитао за исход планираног рата који је наумио да поведе против Персијанаца. Питија је одговорила: "Ако Крез прекорачи реку Халис, уништиће велику државу". Краљ се на то самоуверено упустио у ратни поход, а пророчанство Питије се испунило: претрпео је пораз од персијског краља Кира и тако уништио сопствену државу.
Питијино име се изводи од старог имена Делфа, које је на грчком гласило "Пyтхо". То име је било повезано с именом змаја Питона. Пукотина у стени над којом је Питија врачала, током археолошких истраживања, која (с прекидима) трају од 1838. године, још увек није пронађена.