Персеј

(Син највишег бога Зевса и Данаје, кћери Акрисија, краља Арга)

Био је један од ретких митских јунака који није имао ниједну лошу особину. Тиме је предњачио чак и у односу на Херкула (који је с времена на време дозвољавао да га понесе бес, а често се и опијао) или Ахила, који је интересе војске стављао испред својих. Персеј је по лепоти био раван боговима, истицао се снагом и спретношћу, био је храбар и у свему успешан.
Родио се под необичним околностима. Његов деда Акрисије сазнао је за пророчанство да ће погинути од руке свог унука. Да би избегао ту судбину, саградио је својој кћери Данаји подземну одају од камена и бронзе и у њу је затворио, како би спречио њен додир с људима. Али Зевс га је надмудрио. Будући да му се Данаја свидела, допро је до ње кроз кров у капима златне кише. Након одређеног времена родила је сина, коме је дала име Персеј. Његово божанско порекло уопште није крила, али упркос томе Акрисије је одлучио да се ослободи Персеја. Наредио је да се направи велика шкриња, затворио је у њу Данају и Персеја, лично је заковао и уз помоћ слугу бацио у море.
Зевсовом сину није било суђено да се удави: таласи су однели шкрињу далеко према острву Серифу. Тамо ју је уловио рибар Диктије, брат тамошњег краља Полидекта. Довео је Данају и Персеја у краљевску палату и Полидект их је лепо примио. Прелепу жену у коју се заљубио и највиши од богова ниједан смртник неће презрети. Данаји и њеном сину Полидект је пружио гостопримство и окружио их бригом и пажњом, чак и већом него што је Данаји било угодно. Тиме, разуме се, није стекао њену наклоност, на крају га је омрзла па није хтела ни да чује за сина којег он је он желео да му роди. После годину дана узалудног завођења Полидект је покушао да је добије силом. Али Персеј је тада већ имао довољно снаге да одбрани своју мајку.
Краљ је схватио да мора да се ослободи Персеја ако жели да постигне свој циљ. Није се усудио да против њега иступи отворено јер се бојао највишег бога, али после дугог размишљања пала му је на ум сјајна замисао. Изразио је пред Персејем сумњу у његово божанско порекло и позвао младића да о њему пружи доказе неким изузетним делом. Кад је Персеј на то пристао, дао му је задатак да убије одвратну Горгону Медузу и донесе му њену главу.
То је заиста био изузетан задатак који је превазилазио људске снаге. Прво, било је познато да се свако ко погледа Медузу, крилату неман с дугим очњацима, и змијама уместо праменова косе, одмах скамени, а као друго, нико није знао где Медуза са својим двема сестрама заправо живи. Ту су Персеју могли да помогну само богови, а како је био храбар (а уз то и син њиховог владара), одмах су му притекли у помоћ. Бог Хермес му је дао закривљен чаробни мач, чији ударци никад не промашују циљ, а богиња Атена блистав челични штит у коме се све одражавало као у огледалу. Тако наоружан Персеј је кренуо на пут.
Путовао је с једнаком сигурношћу као и одлучношћу. Прошао је многа краљевства, упознао многе народе и савладао многе препреке које људима на путу постављају разбојници и владари. Најзад је дошао у суморну земљу у којој су живеле старице Греје, сестре Горгона, које су знале како се до Горгона може стићи. Греја је било три, а све три су имале само једно око и један зуб. Кад је једна имала то око, друге две су биле слепе, и та која је видела морала је да их води. Персеј је чекао тренутак кад су око предавале једна другој, кад ниједна није видела, одузео им га је и, запретивши да га неће вратити, присилио Греје да му покажу пут до Горгона. Тај пут је водио кроз гај у коме су живеле добронамерне нимфе и оне су Персеју дале три корисна дара: шлем Хада, владара подземног света, који је човека чинио невидљивим, сандале с крилима, помоћу којих је могао да лети и чаробну торбу која се смањивала и повећавала зависно од тога шта се у њу стављало. Персеј је обуо сандале и са свим својим наоружањем полетео према западу где је било острво Горгона.
Такав лет је био и у митска времена нешто фантастично, и већ би сам по себи Персеју осигурао вечну славу. Његов опис је узбуђивао антички свет и више од онога што је уследило. Персеј је угледао Горгоне са велике висине. Све три лежале су на трбуху, покривене својим бљештавим крилима, и спавале на обали мора. Две од њих биле су бесмртне, а само је једна, Медуза, била смртна. Али како је препознати међу осталима? Персеј је подигао свој сјајни штит гледајући у њега као у огледало. Није смео да погледа право у њих јер би се свако, чим би се према њему окренуле лицем, претворио у камен. Док је размишљао коју да нападне, крај њега се појавио бог Хермес и показао на крајњу која је лежала најближе мору.
Морао је да искористи тренутак када су Горгоне спавале. Змије на Медузиној глави су осетила приближавање непријатеља и почеле да сикћу. Али Персеј се није уплашио ни кад су се ускомешале и пробудиле Медузу. Пре него што је стигла да отвори очи, севнуо је његов мач и једним ударцем јој је одрубио главу. Муњевитом брзином је бацио Медузину главу у чаробну торбу и узлетео у висине. Из Медузиног тела шикнуо је млаз црне крви, а из ње су изронили див Хрисаор и крилати коњ Пегаз. У том тренутку су за Персејем полетеле и две бесмртне Горгоне да освете смрт своје сестре, али нису га стигле јер је невидљив, са Хадовим шлемом на глави, нестао изнад пространог мора према истоку где је лежало острво Сериф.
Крилате сандале нису могле да доведу Персеја на циљ, посебно без одмора. Стигао је до северозападне обале Африке, где је живео титан Атлас. Због побуне против богова био је осуђен да вечно носи небески свод. Атлас је био неповерљив према странцима јер је знао за пророчанство да ће једном доћи Зевсов син који ће му донети несрећу. Кад му се Персеј представио као Зевсов син и победник над Медузом, Атлас га је уместо поздрава окривио да лаже и отерао га погрдним речима. Персеј није дозволио да га вређа, скренувши поглед извадио је из торбе Медузину главу као доказ своје победе. Атлас се, чим је угледао, претворио у камену гору. Тако окамењен лежи широко протегнут између Марока и Туниса све до дана данашњег.
Када се Персеј одморио, обуо је сандале и наставио пут. У ужареном ваздуху северне Африке торба је пропустила крв која је текла из Медузине главе. Чим су њене тешке капи дотакле земљу, излегле су се из њих змије отровнице, које су се временом толико намножиле да су у целој земљи уништиле живот и претвориле је у пешћану пустињу. Али кад се то догодило, Персеј је већ био далеко, на самом крају тада познатог света - у Етиопији.
У тој земљи је владао краљ Кефеј и Персеј је одлучио да га посети. Кад је летео изнад обале на којој се налазила краљевска палата, угледао је невероватан призор: на стени крај мора била је прикована прелепа девојка. Персеј је долетео до ње, сазнао да се зове Андромеда и да је кћи краља Кефеја и његове жене, краљице Касиопеје. Прикована је да би својим животом откупила отаџбину од морске немани коју је у земљу њеног оца послао бог мора Посејдон да се освети јер је њена мајка својом хвалисавошћу увредила морске нимфе. Тек што је то рекла, из мора је изронила огромна неман. Девојка је крикнула тражећи погледом оца и мајку, и они су ужаснути дотрчали да се од ње опросте. У том тренутку Персеј је потегао свој чаробни закривљани мач и узвикнуо да ће је спасити ако девојку добије за жену. Родитељи и девојка су на то радосно пристали иако су сумњали да ће успети. Персеј је узлетео и окомио се на неман, слично као на Медузу. Након тешке борбе смртно ју је ранио, а када се неман довукла до обале не би ли на измаку снаге растргла Андромеду, Персеј ју је докрајчио.
Тако се Персејева посета краљу Кефеју завршила свадбеном свечаношћу. Весеље је владало не само у палати него и у целој ослобођеној земљи. Кад је гозба била на врхунцу, одјекнули су кроз дворану кораци наоружаних мушкараца и кроз отворена врата упао је одред војника које је водио бивши Андромедин вереник Финеј. Оштро се окомио на Персеја, назвао га крадљивцем невесте и позвао краља да му преда Андромеду. Кефеј је стао на Персејеву страну: млади јунак није украо девојку, него ју је стекао у борби кад се Финеј ње већ био одрекао. Финеј није био вољан да размењује аргументе већ је на Персеја бацио копље, али га је оно промашило и забило се у зид. Персеј га је ишчупао и бацио на Финеја, али је овај одскочио у страну па је копље погодило једног његовог пратиоца. У дворани се разбуктала немилосрдна борба. Финеј је био надмоћан јер је био наоружан, а сватови су на свечаност дошли ненаоружани. У најкритичнијем часу Персеј је позвао пријатеље да окрену поглед и извукао из торбе Медузину главу. Наоружани људи почели су један за другим да се претварају у стене. На крају се и Финеј претворио у камени кип.
Након свадбе Персеј се с Андромедом запутио на Сериф, где је стигао у правом тренутку. Полидект је већ чекао војнике да му доведу Данају кад напусти Зевсов храм у којем је пред њим потражила уточиште. Али уместо Данаје на вратима се појавио њен син. Краљ није веровао својим очима. Био је уверен да је Персеј погинуо у борби с Горгонама. Кад му је млади јунак рекао да је по његовој заповести убио Медузу, Полидект је праснуо у смех и назвао га хвалисавцем и лажљивцем. "Кад не верујеш, краљу, ето доказа!" узвикнуо је Персеј и из торбе извукао Медузину главу. Полидект ју је погледао и претворио се у камен.
Будући да Персеј није тежио владавини над Серифом, препустио ју је Полидектовом брату Диктију и вратио се с мајком и женом у родни Арг. Његов деда Акрисије је пред њим побегао бојећи се испуњења старог пророчанства и тако је Персеј преузео власт. Шлем који га је чинио невидљивим вратио је Хаду, крилате сандале Хермесу, а чаробну торбу нимфама. Медузину главу поклонио је богињи Атени, која ју је причврстила на свој оклоп.
Персеј је у Аргу дуго владао, срећно и у миру. Кад се Акрисије уверио да му од Дајаниног сина не прети опасност, вратио се у Арг. Али није успео да умакне судбини. На свечаним спортским играма, Персејев диск, који је млади јунак бацио свом снагом, променио је смер, ударио Акрисија у главу и на месту га усмртио. У дубокој тузи због смрти свог деде, Персеј је одлучио да напусти Арг, уступивши га свом пријатељу Мегапенту, који је заузврат њему препустио Тиринт. У његовој близини Персеј је саградио градове Мидеју и Микену, чије рушевине и данас владају долинама Арга.
Персеј и Андромеда су се после смрти претворили вољом богова у сјајна сазвежђа, која се могу видети голим оком. Алкеј, њихов најстарији син, постао је краљ у Тиринту и отац краљај Амфитриона. Њихови синови Електрион и Стенел постали су краљеви у Микени. Храбри мушкарци су били и њихови синови Местор и Елије, а и њихов зет Перијер, за којег су удали своју кћер Горгофону. Подједнако храбар је био и њен други муж Ебал, а најславнији унук Персеја и Андромеде био је Херкул.