Персефона

(Грч. Persephone, Persephoneia, лат. Proserpina - кћи Зевса и богиње Деметре, жена Хада, бога подземног света)

У подземном царству имала је исти положај као и Зевсова жена Хера на светлом Олимпу. Била је Хадова сувладарка над душама мртвих и боговима подземног света. Љубоморно је пазила да ниједан од умрлих не побегне из њеног краљевства и да сваки смртник на време доспе у њега. Била је неумољива као и сам Хад. Није волела ни људе ни богове, а како су симпатије или антипатије обично узајамне, ни богови ни људи нису њу волели.
Персефона је постала Хадова жена против своје воље. Пре тога је била сусретљива и мила. Живела је у друштву нимфа на нисејским ливадама, проводила време у игри и песми, брала цвеће и забављала се сличним девојачким забавама. Кад је једном приликом у шетњи убрала нарцис, цвет смрти, отворила се под њом земља и из дубина је изашао бог Хад. Савладао ју је у трен ока и дословце с њом пропао у земљу. Успела је још само да крикне у очајању, али њена мајка Деметра, која је одмах дотрчала, није од ње нашла ни трага. Десет дана је лутала несрећна мајка без јела и пића, узалуд тражећи Персефону на земљи. На крају јој је свевидећи краљ Хелиос открио шта се догодило. Деметра је затим отишла на Олимп и обасула Зевса прекорима: без његовог знања Хад ипак не би починио такву подлост. Зато нека се одмах побрине да јој се кћер врати. Зевс је послао гласника Хермеса у подземни свет да пренесе Деметрин захтев. Али било је већ касно: Хад се у међувремену оженио Персефоном и дао јој да поједе језгро нара, симбола брака, а кад је неко нешто у подземљу појео, није више могао да се врати на горњи свет. Након дугих преговора Зевс је постигао компромисно решење: Деметра је пристала на то да Персефона трећину године живи у подземном свету, а Хад се сложио да она остатак године борави на горњем свету и живи са својом мајком. Тако је и било.
Од тада Персефона с пролећа долази на земљу, а Деметра, радосна због њеног повратка, даје растињу снагу плодности па је цела природа поздравља зеленилом и цвећем. Кад се поткрај јесени Персефона враћа у царство мртвих, цела природа, а с њом и Деметра, тугује и облачи се у жалобну одећу.
Персефона, која је у најстаријим митовима била строга и неумољива, с временом је добила блажи лик. Често су је звали Кора (тј. девојка, кћи), а њен однос према мајци био је пун љубави. Према млађим митовима, била је присутна када је њена мајка Деметра даровала прво житно зрно сину елеузинског краља, Триптолему, и научила га да узгаја житарице. У подземном свету њено срце је гануто један једини пут: када ју је песмом о љубави према својој жени Еуридики, која је несрећно изгубила живот, расплакао Орфеј. Иначе, одиграла је улогу споредне јунакиње чудновате згоде. У подземље је сишао Пиритој, краљ Лапита, и затражио од Хада да му препусти Персефону јер би се он њом оженио. Хад га је због тога осудио на вечиту непомичност (а с њим и његовог пријатеља Тезеја који му је помагао; ипак, Хад је затим дозволио Херкулу да ослободи Тезеја). За разлику од традиционалне верзије потоњих времена Персефона је била сматрана мајком бога Загреја, односно женом бога Јакха. Оба бога су била изједначена с богом Бакхом или Дионисом.