Никтa

(Грч. Nyks, лат. Nox - кћи првобитног Хаоса, богиња ноћи и отелотворење ноћи)

У мит је пре свега ушла по својим потомцима. С богом вечне таме Еребом родила је Етера, вечито светло, и ведри дан Хемеру, а после је на свет богова и људи донела мање угодна бића. Кад је титан Крон осакатио свог оца Урана и отео му власт, Никта је, обузета срџбом, сама од себе родила бога смрти Танатоса, кере, богиње насилне смрти, Ериду, богињу свађе, Апату, богињу обмане, бога сна и снова Хипноса, Немезу, богињу одмазде, и друге. Према неким предањима, њене кћери су биле и богиње освете Ериније и Хеспериде, чуварице Хериног дрвета са златним јабукама. Људима је Никта била више склона него њени потомци: смиривала је узбуркане страсти, доносила спокојство, а бодрила је и подстицала мисао. О Никти је иначе познато да је с олимпским боговима учествовала у борби против побуњених Гиганата.