Нарцис

(Грч. Narkissos, лат. Narcissus - син речног бога Кефиса и нимфе Лириопе)

Био је то врло леп и бојажљив младић, који је највише волео самотна лутања шумама. Због тога што је избегавао друштво својих другова и другарица нимфе су га сматрале самољубивим и уображеним. Њихов подсмех још га је више утврдио у уверењу да је усамљеном човеку најлепше, па је својим понашањем изазвао њихово отворено непријатељство. Одлучиле су да му се освете. Погодна прилика им се пружила кад је Нарцис презрео љубав нимфе Ехо, која је због тога умрла од туге, па је од ње остао само глас. Нимфе су затражиле од богиње Афродите да казни Нарциса јер он, наводно, презире њене дарове. Афродита је на то навела Нарциса да се заљуби у самог себе, тачније у своју слику коју је угледао на мирној површини шумског језера. Према једној верзији, тако се дуго надвијао над језером, дивећи се себи, док није у њега пао и утопио се. Према другој, умро је од те испразне и узалудне љубави.
Кад су нимфе дознале за Нарцисову смрт, сажалиле су се над њиме па су пошле да га траже како би га достојно покопале. Међутим, његово тело нису нашле: претворило се у мирисни цвет са шест жуто-белих латица, како тврди Овидије у Метаморфозама.
Цвет у који се претворио Нарцис до дана данашњег носи његово име. У старовековној Спарти нарцис је био омиљени орнамент, а у другим грчким покрајинама цвет смрти. Језеро у ком се Нарцис утопио налазило се на обронцима Хеликона, у близини Теспије. Његово име је ушло и у научну терминологију, као ознака патолошког самољубља, загледаности у себе, "нарцизма".