Mузе

(Грч. Musai, лат. Musae - кћери највишег бога Зевса и богиње памћења Мнемосине, богиње уметности)

Било их је девет, а поједине су уметности расподелиле овако: Калиопа је била муза епског, Еутерпа лирског, а Ерата љубавног песништва, Талија комедије, Мелпомена трагедије, Терпсихора плеса, Клија историје, Уранија астрономије, Полихимнија химничког и хорског певања. Њихов број, као и подела њихових функција, последица су сразмерно дугог развоја. Најстарији аутори нису их тачно разликовали. Некад говоре само о седам муза, па о три или четири, а често само о Музи уопштено. Изузетно, међу њима су се истицале и друге музе, на пример Мелета ("Брижност"), Мнема ("Памћење") и Аеда ("Певање"). Платон им је додао и десету, песникињу Сапфу са острва Лезбос, али то је била само почаст придата првој познатој песникињи у историји грчке и светске поезије (из 7-6.в. п.н.е.). Музе, дакле, нису биле заштитнице свих уметничких врста, али су биле заштитнице двају подручја науке. Грци су, наиме, а након њих и Римљани, астрономију и историју убрајали међу уметности, док су вајарство и сликарство означавали у ширем смислу речју "тeкхне", умећем, тј. рукотворном или производном делатношћу (за рад Фидијин или Апелов нису имали другог израза осим онога који су употребљавали за рад ковача). Иако су поједини уметници поштовали пре свега музе своје струке, исказивали су поштовање и према "свих девет", а уз њих су их поштовали и остали људи. Без дела уметника, који су били штићеници муза, живот баш не би био нешто посебно вредан.
Грци и Римљани приказивали су музе као лепе жене, равне и најлепшим богињама. Приписивали су им склоност певању и плесу, чиме су увесељавале и богове и саме себе. Водитељ муза био је бог Аполон. Живеле су на Олимпу, али су се радо задржавале и код извора Хипокрене на шумовитом Хеликону (у Беотији), или код Касталијског извора на Парнасу (у Фокиди). Према људима су биле љубазне и сусретљиве, нарочито према својим миљеницима песницима, драматичарима, певачима и глумцима. За нанесену увреду и оне су се, свакако, светиле. Тако су на пример одузеле глас, слух и вид трачком певачу Тамиру јер се хвалисао да их је победио у неком такмичењу. Уживале су заштиту свих богова, уз изузетак бога Ареса. Зевс је тако усмртио трачког краља Пиренеја кад је хтео да их насиљем натера да му служе. "Срећан на свету је онај кога музе воле", казе се у тзв. Хомерским химнама.