Медуза

(Грч. Medusa, лат. Medusa - једна од трију Горгона, наказних кћери морског бога Форкија и његове жене Кете)

За разлику од својих сестара, била је смртна, али иначе им је по свему била слична, својим исцереним лицем, пригњеченим носом, наказним животињским зубима, металним крилима и змијама отровницама уместо косе. Угледавши је, човек би се од грозе једноставно скаменио. Према неким изворима, Медуза је некада била прелепа и имала пуно просаца. Најлепше на њој била је њена бујна, таласаста коса. Међутим, када је у Атенином храму обешчастио Посејдон, да би је казнила, Атена је њену косу претворила у змије.
Убио ју је јунак Персеј када јој се приближио ношен крилатим сандалама и под чаробном кацигом која га је штитила од Медузиног погледа. Напао ју је с висине, при чему ју је у свом штиту посматрао као у огледалу, и чаробним закривљеним мачем одрубио јој главу. Из тела умируће Медузе изашли су див Хрисаор и крилати коњ Пегаз. Из крви која је капала из торбе у којој је Персеј однео њену главу излегле су се змије отровнице. Персеј је три пута искористио Медузину главу као страховито оружје којим је своје противнике претворио у камен: први пут кад га је увредио див Атлас, други пут када га је напао одбијени просац његове жене Андромеде, Финеј и трећи пут кад се осветио серифском краљу Полидекту за насиље према његовој мајци Данаји. Након тога предао је Медузину главу богињи Атени, која ју је причврстила на свој оклоп. Медузину главу носио је на свом непробојном штиту и највиши бог Зевс. Угледајући се на њега, сликом Медузине главе украшавали су своје штитове и оклопе многи митски и историјски јунаци старе Грчке и Рима.
Осим Хрисаора и Пегаза оставила је, према неким античким ауторима, још једног потомка: с богом Хефестом имала је, наводно, чудовишног дива Кака.