Јолај

(Грч. Iolaos. лат. Iolaus, син Херкуловог полубрата Ификла и његове друге жене, Аутомедузе)

Помагао је Херкулу у борби с лернејском Хидром и убио џиновског рака који је Хидри притекао у помоћ. С јунаком Мелеагром учествовао је у лову на калидонског вепра, а с Јасоном у походу Аргонаута у Колхиду. Увек се понашао како доликује мушкарцу, а када је Херкул морао да иде по свету, у служби микенског краља Еуристеја, тешио му је жену. На крају се у њу заљубио, а Херкул му је жену великодушно препустио.
Након Херкуловог одласка с овог света Јолај се настанио у Атини и бранио Херкулове потомке који су се склонили код њега пред прогоном краља Еуристеја. Кад је Еуристеј кренуо против Атине да би му се изручили Херкулови потомци, Јолај је, упркос својој старости, пошао у рат раме уз раме с атинским краљем Демофонтом. Замолио је Херкуловог сина Хила да му позајми своја бојна кола и на њима је ударио на Еуристеја. У борби је схватио да више нема довољно снаге и у очајању због своје старачке слабости обратио се боговима да му бар на тренутак врате снагу и младост. Била је то прва молба којом се у целом свом јуначком животу обратио боговима и Хеба му је услишила. С неба се спустио таман облак и обавио Јолајева кола. Кад се облак разишао, на колима је стајао Јолај у цвету своје младићке лепоте и снаге. Лако је достигао Еуристеја, заробио га и довео у Атину. Захвалан због краткотрајно враћене младости и снаге којом је успео да освети патње и понижења Херкула и његове деце, Јолај је спокојан умро.