Икар

(Грч. Ikaros, лат. Icarus - син атинског уметника и изумитеља Дедала, жртва првог човековог лета)

Икар се убраја међу најпознатије јунаке грчких митова. Ток његовог лета и удес којим се завршио опште су познати. Његов отац Дедал саградио је критском краљу Миносу грађевину Лавиринт за неман Минотаура. Краљ Минос забранио је након тога Дедалу да напусти Крит, како не би издао тајну грађевине, или негде другде саградио сличну. Кад Дедал није могао да побегне с Крита морем, одлучио је да побегне небом. Од птичјег перја конструисао је крила за себе и сина и полетео с њим са Крита. Али Икар није послушао Дедалово наређење да не лети сувише високо. Иза острва Пароса Икар је узлетео до такве висине да је Сунце растопило восак којим је перје његових крила било залепљено, сурвао се у море и удавио. Море у коме је младић изгубио живот названо је по њему Икарским. Тако се звало за време Хомера, а тако се зове и данас.
Нема сумње да је Икар погинуо својом кривицом, али да ли је стварно кривица уздићи се у висине до којих се нико пре није уздигао? Човечанство је на то питање одговорило једнозначно. У нашој свести Икаров пад није остао као симбол слома и кривице, него симбол трагичне судбине човека који се осмелио да постигне оно о чему су други само сањали.
Астрономи су Икаровим именом назвали мали астероид који сваких деветнаест година пролази близу Земље. Вероватност да ће тај Икар пасти на Земљу мања је од један према милијарду.