Хермес

(Грч. Hermes, лат. Mercurius - син Зевса и Плејаде Маје, гласник богова и пратилац мртвих у подземни свет, бог трговаца, проналазача, ходочасника и путника, атлета, варалица и лопова)


Био је најспретнији, најсналажљивији и најлукавији од свих олимпских богова, а своје способности је доказао већ првог дана свог живота. Родио се ујутро (у пећини под гором Киленом у Аркадији), пре подне побегао из колевке, у подне пронашао лиру и научио да на њој свира, поподне је богу Аполону украо стадо од педесет крава (и увукао их за реп у пећину како би за собом оставиле супротан траг), увече се вратио као да се ништа није догодило, омотао се пеленама и уснуо с најневинијим смешком на уснама. Када је Аполон дошао да га казни, тако му се спретно извињавао и тако дрско лагао (истог дана је научио и да говори и да лаже) па је Аполон одлучио да га одведе пред самог Зевса. Подвизи његовог најмлађег сина су Зевса одушевили, али му је реда ради заповедио да Аполону врати његово стадо. Хермесу то, није било по вољи и уместо одговора почео је да свира на лири тако лепо да је Аполон пожелео да је има и предложио Хермесу да задржи украдне краве. Хермес је на то пристао, а Аполон је том заменом био толико задовољан да му је дао и златан штап уз добар савет: нека оде на гору Парнас и нека код тамошњих свештеница научи да врача. Хермес га је послушао и тамо се савршено припремио за своју будућу улогу на Олимпу.
На Олимп се, међутим, није вратио тако лако. То му је бранила мајка која је била само нижа богиња и сматрала је да је друштво богова за њега одвише узвишено. Због тога је Хермес остао на земљи, чувао стада аркадијских сточара и кратио себи време разним изумима. Да надокнади лиру коју је препустио Аполону, изумео је пастирску фрулу, а да се не би замарао дотадашњим начином паљења ватре, изумео је кресиво. После тога и бројеве, мере и писмо. Најзад му је живот на земљи омрзнуо па је замолио мајку да га пусти на Олимп. Боље је живети међу боговима у палатама, окружен изобиљем, него у мраку пећине, у сиромашној Аркадији. Кад је Маја напоменула да га богови можда неће примити међу себе, Хермес је изјавио да ће у том случају скупити групу разбојника и постати им вођа. Тај је аргумент звучао Маји уверљиво и није јој остало друго него да му дозволи да иде на Олимп.
Богови су га примили изнад очекивања срдачно. О његовим подвизима већ су доста чули, а осим тога био је син самог Зевса. На Олимпу је одмах добио високу дужност. Зевс га је именовао својим гласником. Сличну функцију је, додуше, имала и богиња дуге Ирида, али ју је Хермес брзо надмашио. Док је Ирида само оглашавала Зевсове заповести, он их је спроводио у дело. Ускоро је проширио своју клијентелу и на остале богове и постао не само њихов гласник него и саветник. Најрадије је, свакако, радио за Зевса, који му је поверавао посебно осетљиве и замршене случајеве. Хермес их је увек поуздано и успешно извршавао. Спасио је, на пример, Зевсовог сина Диониса, ког је орхоменски краљ Атамант хтео да убије у наступу лудила. Убио је стооког пастира Арга, који је по заповести љубоморне Хере чувао Зевсову љубавницу Ију. Ослободио је бога рата Ареса из гвоздене бачве, у коју су га затворили гиганти Алоади, и довео на Олимп бога Хефеста. Помогао је и бројним јунацима: Персеју у борби с Горгоном Медузом, Херкулу у време његове службе код микенског краља Еуристеја, Орфеју у одважном подухвату, силаску у подземни свет и повратку на земљу, Одисеју у његовим дуготрајним лутањима на повратку из освојене Троје кући у Итаку. По Зевсовој заповести вратио је у живот младог Пелопа, кад га је убио његов отац Тантал.
Као што је пружао помоћ јунацима, пружао ју је и обичним смртницима када су га за то молили. Пастирима је чувао благо, водио је и штитио путнике, давао снагу борцима и брзину тркачима, помагао трговцима у стицању добитка, и уопсте свим амбициозним људима на путу до успеха. Једини од богова није се устезао да помаже варалицама и злочинцима, наравно под условом да су свој посао обављали лукаво и паметно. Глупи и лењи људи нису имали шта да очекују од Хермеса. Једино су се такви на њега и жалили.
Због мноштва задатака које је морао да обавља и због непрекидне заузетости Хермес као да није имао времена да се ожени. То свакако не значи да није оставио потомке. С лепом Полимелом, из пратње богиње Артемиде, имао је сина Еудора, који је у тројанском рату био један од вођа Ахилових Мирмидонаца; с нимфом Карментом имао је сина Еуандра, који је напустио родну Аркадију, иселио се у Италију и настанио на римском брежуљку Палатину. С Херсом, кћерком првог атинског краља Кекропа, имао је сина Кефала, а с Афродитом, богињом лепоте и љубави, сина Хермафродита. Према неким ауторима његов син је био и коринтски краљ Сизиф, а према другима Силен, Сатир и Пан. Од осталих његових синова познати су Аутолик, прослављена варалица и злочинац, и Дафнис, оснивач новог песничког жанра, пастирских песама.

Hermes