Кад се родила, снашла ју је иста судбина као и њену старију браћу. Отац Кронос прогутао ју је не би ли се ослободио могућег побуњеника против своје власти. Као божанско биће Хера је и даље живела у његовој утроби све до дана кад је браћу ослободио најмлађи међу њима, Зевс, који је избегао судбину остале Кроносове деце тако што га је мајка Реја родила потајно и сакрила на Криту. Кад је Зевс повео борбу против Кроноса, богиња Тетија однела је Херу на крај света, чак Океану. Зевс ју је тамо срео после своје победе. Будући да му се свиђала, одвео је на Олимп и с њом склопио брак. То што је Хера била његова сестра није била препрека браку. Бракови крвних сродника међу боговима нису били ништа необично. Тако је Хера постала највиша богиња и краљица неба.
У савету богова Хери су припале дужности заштитнице брака. Посебно се бринула за светост и нераскидивост брачне везе, слала мужевима потомство и помагала мајкама при породу. Као Зевсова жена била је његова савладарка онолико колико је то дозвољавала подређеност жене у античким митовима (који тако одражавају положај жене у античком свету). Зевс се с њом често саветовао и поверавао јој своје мисли за које остали богови нису знали. Њеним молбама редовно је и спремно удовољавао већ због тога што се, када би јој се супротставио, с њим свађала, а такве су га свађе у најмању руку умарале. Али кад је било потребно, енергично би јој давао на знање колико далеко сме да иде. Кад је, на пример, тврдокорно прогонила његовог сина Херкула, ког је имао с овоземаљском женом Алкменом, издало га је стрпљење, везао је ланцима и обесио између неба и земље. Иначе је поштовао, исказивао јој све могуће почасти и захтевао да је и остали богови поштују.
Хера је улогу заштитнице брака схватала врло строго и живела тако да својом брачном верношћу буде узор свим богињама и смртним женама. Управо због тога никако није могла да поднесе да њен муж непрекидно нарушава светост брачне заједнице. Зевс је, наиме, био велики женскарош и није било наочитије богиње коју би он пустио на миру. Имао је бројне љубавнице и међу овоземаљским женама, а с њима и бројну децу. Кад би Хера дознала за неку од његових љубавних пустоловина, направила би му такву сцену да се тресао Олимп, а на земљи беснела олуја. На крају би се супружници помирили и на Олимпу се славила божанска гозба. Хера је Зевсу дала три потомка: бога рата Ареса, божанског ковача и оружара Хефеста и Хебу, богињу вечне младости (њу је према неким митовима родила сама од себе, слично као Зевс Атену). Њена кћи била је, наводно, и заштитница порођаја, богиња Илтија. Према Хесиоду, имала ју је са Зевсом, а према неким другим ауторима, и њу је родила сама од себе, а према трећима, то је било само Херино име као заштитнице порођаја. При вршењу своје божанске функције на олимпским гозбама Хера је седела на златном престолу поред самог Зевса. Њено оружје биле су магле, громови и олује. Могла је и да мења људско обличје. Често се уплитала у живот митских јунака, упорно је прогонила Зевсове потомке које је имао са смртним женама, а у тројанском рату била је непријатељ бранилаца Троје.
Од биљака посвећен јој је био шипак, симбол плодности, од птица - кукавица (у коју се, наводно, претворио Зевс кад је први пут хтео да дође код ње), паун (чије су округле шаре на репу биле симбол звезданог неба) и ждрал.