Хелена

(ГРч. Helene - кћи највишег бога Зевса и његове љубавнице Леде, најлепша од свих смртних жена)

Њена мајка Леда била је жена спартанског краља Тиндареја, с којим је имала двоје деце, кћер Клитемнестру и сина Кастора. Својом лепотом Леда је очарала и самог Зевса и имала с њим двоје деце, кћер Хелену и сина Полидеука. Тиндареј није имао ништа против Зевсовог уплитања у проширивање породице па је сопствену децу и пасторке одгајао подједнако. Са синовима није имао потешкоћа. Обојица су постали славни јунаци и доспели на небо где и данас сјаје као Близанци или Диоскури. Ни с Клитемнестром није било проблема, бар док се није удала. Затим ју је отац дао за микенског краља Агамемнона. С Хеленом је било горе.
Била је још млада девојка, а о њеној лепоти се већ надалеко причало, па је за њом чезнуо атински краљ Тезеј и отео је уз помоћ свог пријатеља Пиритоја. Ослободила су је браћа Кастор и Полидеук и вратила кући. Ускоро су се у Спарти појавили нови Хеленини просци. С временом су се тамо нашли сви ахејски краљеви и краљевски синови који су намеравали да се жене. Њихове свађе око Хелене довеле су Грчку готово на руб рата. Катастрофу је спречила домишљатост итачког краља Одисеја. Он је Тиндареју дао сасвим оригиналан савет: нека остави све династичке и политичке обзире по страни и дозволи Хелени да одабере мужа по сопственом укусу. Просци су се с тим сложили и заклетвом се обавезали да ће њен избор без поговора признати, да победника неће убити нити га на било који начин увредити, него ће му у свему бити од помоћи.
Срећним или несрећним случајем њен изабраник је био Агамемнонов брат Менелај. Након венчања родила им се кћи Хермиона, а кад је Тиндареј умро, Менелај је постао његов наследник на спартанском престолу. Све је било у најбољем реду, а ни Менелај ни Хелена нису слутили шта им судбина спрема.
У то време се у пећини кентаура славила свадба фтијског краља Пелеја с морском богињом Тетидом, на којој су учествовали сви богови. Једино није била позвана богиња свађе Ерида да им не би покварила забаву. Увређена, Ерида је из освете међу богиње Афродиту, Херу и Атену бацила златну јабуку на којој је писало "најлепшој". Богиње су одмах као једна посегнуле за јабуком јер је свака од њих, разумљиво, сматрала себе најлепшом. Због тога је међу њима избила свађа, у коју није желео да се уплиће ни сам Зевс. Желео је да има свој мир, па је наредио богу Хермесу да узме јабуку и одведе богиње на планину Иду недалеко од Троје, где живи пастир по имену Парис и да он реши тај спор.
Парис је био син тројанског краља Пријама. За то што је живео у планини, а не у краљевској палати, постојао је добар разлог. Пре Парисовог рођења, његова мајка је сањала да је родила горућу бакљу која је запалила Троју. Врач је сан протумачио тако да ће дечак којег ће краљица родити бити узрок пропасти Троје. Због тога је краљ Пријам наредио да се дете одмах после рођења однесе на Иду и тамо остави. Дечака је прихватила и дојила медведица, а затим га је нашао пастир Агелај и одгајао га као свог сина. О томе да је Парис краљев син знао је само Зевс.
Кад је Парис угледао Зевсовог гласника Хермеса, хтео је да побегне главом без обзира, али му је у истом тренутку пало на памет да ће га Хермес свакако стићи и тако је, савладавши страх, саслушао његову заповест. Парис је узео јабуку из Хермесових руку и почео да посматра богиње. Чинило му се да су све три подједнако лепе. Дуго је размишљао, а одлучио се онда кад су богиње утицале на њега на начин који људски закони и судови у основи не допуштају. Зевсова жена Хера обећала му је власт над целом Азијом, богиња рата Атена ратничку славу, а богиња љубави и лепоте Афродита најлепшу жену на свету. Парис је јабуку досудио Афродити.
Да постоји прелепа Хелена, Парис у том часу није знао, али је Афродита учинила да је што пре упозна. Путевима судбине Парис је убрзо доспео у Троју, где га је препознала његова сестра Касандра, славна чаробница и пророчица. Краљ Пријам, који је дуго жалио што је одбацио сина, примио га је с великом радошћу и увео у краљевску палату. Ту је Афродита саветовала Парису да сагради лађу и отплови у Спарту, познату по лепоти својих жена. Парис ју је послушао на велики бес Хере и Атене, које су, због своје повређене сујете, њему, као и читавој Троји, желеле све најгоре.
Краљ Менелај примио је Париса и његовог пријатеља Енеју, који га је пратио, како и доликује гостима из славне Троје. Приредио је у њихову част гозбу и представио их својој жени Хелени. Чим је Парис стао лицем у лице с најлепшом од свих смртних жена, заљубио се у њу на први поглед. И он се њој допао. Другог дана се Менелај извинио својим гостима јер је због неодложивог посла морао да оде на Крит. Пожелео им је пријатан боравак, а Хелени рекао да им у свему угоди. За то што је Хелена мужевљеве речи схватила поприлично широко, крива је богиња Афродита. Разбуктала је у Хелени такву љубав према Парису да је заборавила на свог мужа, кћер и отаџбину и с Парисом кришом отпловила у Троју.
Према томе, Хелена је с Парисом отишла добровољно. Друга верзија тврди да ју је Парис на то присилио, чак и насилно одвео. Није познато јесу ли отпловили право у Троју. Како се чини, пошли су најпре на свадбено путовање у Египат, затим су неко време провели у Сидону, а у Троју дошли после неколико година. Било како било, Хелена је нестала из Спарте, а с њом и краљева ризница.
Менелај, свакако, преко свега тога није могао да пређе као да се ништа није догодило. Отишао је у Микену свом брату Агамемнону и замолио га за помоћ. Агамемнон га је саветовао да с итачким краљем Одисејем пође у Троју и замоли тројанског краља Пријама да врати Хелену. Ако Пријам не буде вољан да исправи Парисов чин, нека му запрети ратом. Пријам је одбио Менелајеву молбу и Агамемнон је са претње прешао на дело. Замолио је за помоћ све ахејске краљеве који су некада Менелају обећали да ће му, као Хеленином мужу, у свему помоћи. Ту су помоћ обећали и остали ахејски владари. Сви су се одазвали лично или су послали своје синове, и довели војску свако према својим могућностима. Под Агамемноновим вођством кренула је најзад против Троје војска од сто хиљада Ахејаца.
Тако је због Хелене и Париса плануо дуготрајан и крвав тројански рат који се завршио уништењем Троје и погибијом најбољих ахејских јунака. Хелена је убрзо зажалила због свог чина који је и њеној старој и њеној новој отаџбини донео толике патње. Крај Пријам јој, додуше, никада ништа није пребацио, али је она знала да је цела Троја мрзи као повод рату и свака жена која је у рату изгубила мужа или сина дала јој је то на знање својим погледом. Уз све то, од љубави према Парису брзо се отрезнила. Био је леп и пазио је на свој изглед, али ни по чему другом није могао да се упореди са њеним првим мужем. Њена осећања према Парису у току рата су избледела и на крају се претворила у презир. У борби је често знао да се понаша као кукавица, а мушкарац који се не понаша онако како му доликује, у очима жена врло брзо губи свако достојанство.
Парис је у рату постигао и неке успехе, али ниједан својом храброшћу. Чак је убио и највећех ахејског јунака Ахила, али не у равноправној борби, него издајничком стрелом, одапетом с тројанских бедема, коју је усмерио бог Аполон. И сам је погинуо на сличан начин. Кад је шетао бедемима, погодила га је отровна стрела ахејског стрелца Филоктета и задала му смртну рану. Патећи од страховитих болова, Парис је напустио Троју и отишао на планину Иду да умре напуштен од свих. Његови другови пронашли су га тамо склупчаног у грмљу и приредили му скроман погреб. Хелена није пришла његовој ломачи. У међувремену је нашла утеху у друштву његовог брата, младог Дејфоба. С њим није дуго уживала. При заузимању Троје убио га је у његовим одајама краљ Менелај.
Поновни сусрет Хелене и Менелаја био је за њу неочекивано повољан. Менелај, наиме, никада није поверовао да би она добровољно отишла с Парисом, и био је уверен да је уништењем Троје своју жену ослободио дуготрајних патњи. Разуме се да га је Хелена подржала у том уверењу и није скривала безграничну радост што ју је напокон ослободио. С великим слављем се укрцала на Менелајеву лађу и отпловила с њим у Спарту.
Свој родни крај Хелена је угледала након пуних седам година лутања. Тик иза острва Лезбоса бура је распршила Менелајеве бродове, код рта Сунион изгубио је кормилара, пред ртом Малејом опет га је захватила бура и однела његову лађу чак до ушћа Нила. Хелена се тако опет нашла у Египту који је упознала на брачном путовању са Парисом. Годинама је лутала с Менелајем обалама Нила, Либијом, Феникијом и другим земљама, а нашла се и у Сидону. На крају се опет вратила у Египат, где је Менелај богатом жртвом боговима откупио сретну пловидбу у отаџбину. Пре њиховог одласка египатска краљица Полидамна дала је Хелени чудотворни лек направљен од пепела чаробних биљки. Ко би га попио у вину, заборавио би све бриге и невоље. Довољна је била једна чаша и Хелена је заборавила своје брачне невоље и несрећу у Троји, а Менелај муке које је због ње претрпео.
У Спарти, након повратка, Хелена је живела у срећи с Менелајем. Били су опет везани непомућеном љубављу до краја живота, а затим и после смрти јер су их богови обоје пренели у Елизијум, где проводе дане у вечном блаженству.