Гиганти

(Грч. Gigantes, лат. Gigantes - наказни дугокоси дивови, синови богиње земље Геје, рођени из капљица крви бога Урана)

Будући да су били потомци богова старијих од олимпских и будући да су били неизмерно јаки, нису признавали власт највишег бога Зевса, иако је за свет била боља његова него Кронова власт. Богиња земље Геја, која није могла да опрости Зевсу што је свргнуо њеног сина Крона с престола, наговорила је гиганте на побуну. Њих није требало посебно наговарати, а кад су од Геје добили чаробну биљку која их је чинила нерањивима од оружја богова, дигли су се из родне Палене (на полуострву Халкидикију) и напали Олимп. Распламсала се жестока борба и богови су се нашли у шкрипцу. Највиши бог Зевс обратио се за помоћ људима: послао је богињу Атену да доведе његовог овоземаљског сина Херкула. Кад је Геја за то дознала, настојала је да својим синовима набави биљку која би их штитила и од оружја људи, али није успела да је пронађе, јер је Зевс забранио богу сунца Хелиосу, па чак и богињи месеца Селени, да на свет проспу своје светло, а сам је лично почупао и уништио сваку такву биљку. Херкулов долазак запечатио је судбину гиганата. Међутим они се нису предавали и, уместо да моле за милост, изабрали су смрт у борби. Први је погинуо Алкионеј, најјачи гигант. Херкул га је ранио отровном стрелом, а затим у двобоју избацио преко границе Палене, јер је знао да је у родној земљи Алкионеј бесмртан. Херкулов успех је дао боговима нову снагу. Хефест је на гиганта Клитија бацио планину ужареног гвожђа, а Атена на ошамућеног Енкелада острво Сицилију; Посејдон је комадом земље који је отргнуо од острва Коса оборио у море гиганта Полибота и тако је настало острво Нисир. Остале гиганте Зевс је с Олимпа оборио муњама, а затим их је Херкул ошамућене побио.