Феникс

(Грч. Phoiniks, лат. Phoenix - име двојице јунака и једне птице из грчких митова)

Први од тих јунака био је син сидонског краља Агенора, који се са својом браћом Кадмом и Киликом запутио у потрагу за својом несталом сестром Еуропом, али га је то заморило па се настанио у земљи на источним обалама Средоземног мора, која је по њему добила име Феникија. По неким митовима, Феникс је Агеронов отац.
Други Феникс био је син краља Аминтора из беотијског града Елеона. У митовима се с њим сусрећемо као са старим, искусним и мудрим човеком. У младости је напустио своју отаџбину да не би убио оца који је хтео да му отме вереницу. Уточиште је нашао код фтијског краља Пелеја и после постао васпитач његовог сина Ахила, највећег јунака у ахејској војсци под Тројом. Био је и члан изасланства које је добило задатак да помири Ахила са врховним заповедником ахејске војске Агамемноном. Међу Ахилом и Агамемноном је избио спор око заробљене Брисеиде, због чега је Ахил одбио да учествује у борбама. Додуше, Ахил је изасланство примио достојно и с поштовањем, али није удовољио његовој молби.
Птица Феникс доспела је у грчке и римске митове из Египта. Тамо се звала "боину" (чапља), а како је боравила уз мочваре, стари Египћани су сматрали да је рођена из воде, на коју су гледали као на прапочетни елемент, и то сама од себе, слично као што се само од себе, према њиховим схватањима, родило и сунце. Повезивањем тих елемената настало је веровање да је та птица једно од отелотворења сунца које након владања светом умире и увек се изнова рађа, појављујући се у бљештавој светлости зоре. У сложеним египатским схватањима власт сунца (а тако и краља, чак и умрлог) обнављала се у тридесетогодишњим циклусима, који су симболизовали људски век. Из боинуа развио се Феникс Грка и Римљана. Сматрали су га птицом која је имала чудесну моћ да се сваких пет стотина година у свом гнезду спали, а из пепела устаје подмлађена за нови живот. Тако је постала симбол ускрснућа, које су преузели хришћани.