Eринијe

(Грч. Erinyes, лат. Furiae - богиње освете и проклетства, службенице бога подземног света Хада и његове жене Персефоне)

Њихово порекло није сасвим разјашњено. Хомер о њему не каже ништа. Родиле су се из првог крвног деликта на свету, из капи крви бога неба Урана, кога је ранио његов син Крон. Те капи крви су пале на богињу земље Геју и тако је оплодиле. Исхил их назива кћерима тамне ноћи Никте. Софокло кћерима бога тмине Скотоса и богиње земље Геје. Старији песници не наводе ни њихов број ни имена. Хомер на једном месту спомиње само једну Еринију, а другде неколико њих. Такође и Еурипид пише да их је било три, а каснији аутори наводе и њихова имена: Алекта, Тизифона и Мегера.
Главни задатак Еринија био је да прогоне починиоце злочина у којима је пала крв, као и оне који су насилно прекршили неотуђива човекова права. Прогониле су, дакле, убице, провалнике, кривоклетнике, бунтовнике и оне који су разарали породичне везе. Кажњавале су неправде, штитиле сиромашне, незаштићене људе, посебно странце без отаџбине, и сирочад. На земљу су долазиле из подземног света, заогрнуте густом маглом, која их је чинила невидљивима. Обилазиле су села и пусте крајеве трагајући за кривцима, а кад би их нашле, немилосрдно су их мучиле. Пред њима се није могло утећи, па чак ни у подземни свет, јер су и тамо имале једнаку моћ као на земљи. Пред њима је била немоћна и краљевска, свештеничка и свака друга власт. Чак и сами богови су морали да буду на опрезу пред њима.
Занимљиво је да су Ериније мрзели и богови и људи, иако праведни нису морали да их се боје. Можда је корен тога у чињеници да нико на свету не може чисте савести рећи да се никада ни о шта није огрешио. Или једноставно зато што су Ериније прогониле и оне који су злочин починили несвесно, или чак и против своје воље. Према неким ауторима, на злочин су и саме наводиле. Те њихове негативне особине очигледно су превладавале позитивне, слично као што људи грижу савести не могу да умире иако учине и понеко добро дело.
Осим тих страшних и непомирљивих Еринија грчки митови и легенде познавали су и помирљиве Ериније, које су се називале Еуменидама, тј. "Доброхотнима". Чини се да је то у вези с двоструком нарави тих богиња као утеловљења гриже савести, али је једнако могуће да су Ериније у давно доба имале пријатнију, блажу ћуд. Песници класичног доба објашњавају ту двоструку нарав Еринија њиховом способношћу да мењају обличје. Есхил, на пример, тиме што их је удобровољила богиња Атена, која је штитила прогоњеног Ореста. Упркос томе, у грчким митовима и култу каснијих времена превладало је прво поимање Еринија, оних погубних разаралачких и непомирљивих богиња. И злочиначке жене и оне из света легенди и из стварног света, такође су називане Еринијама, на пример Клитемнестра, Медеја и друге. Уосталом, њиховим латинским именом Фурије и данас се означавају јаросне и агресивне жене.