Деметра

(Грч. Demeter, лат. Ceres - кћи титана Крона и његове жене Реје, богиња плодности земље и пољопривреде)

Кад се родила стигла ју је иста судбина као и њене сестре Хестију и Херу и брата Хада и Посејдона: њен отац Крон ју је, у страху од могуће побуне, прогутао. Али Деметра је, као божанско биће и даље живела у његовој утроби и дочекала дан кад ју је ослободио Зевс, њен најмлађи брат, који је измакао судбини своје сабраће тако што га је мајка кришом родила и сакрила на Криту. Кад је Зевс свргнуо Крона и прогласио се највишим богом, узео је Деметру на Олимп и при подели функција међу боговима поверио јој бригу за плодност земље. Да та плодност не би била узалудна, Деметра је научила људе да обрађују земљу и постала тако не само оснивачица земљорадње већ и новог начина живота у сталним насеобинама, који је заменио дотадашње номадско сточарство и лов. Дала је људима законе којих су морали да се придржавају у новим животним околностима.
Иако је Деметра даровала спокојан и тих живот, сама дуго није успела да постигне такав живот. Са не тако значајним богом, или полубогом, Јасионом имала је сина Плута, који је постао бог богатства и узрок њеног великог бола. Кад је, наиме, Зевс дознао за Плутово рођење, убио је Јасиона муњом јер је пре тога узалуд настојао да задобије Деметрину наклоност. Након тога Деметра није одолела Зевсовом наваљивању и родила му је кћер Персефону, која је након кратке радости својој мајци нанела нову патњу и бол.
Кад се Персефона играла са нимфама на цветним ливадама Нисе, отворила се пред њом земља, из понора се појавио бог подземног света Хад, шчепао је и нестао са њом у бездану. Деметра је чула очајни крик своје кћери и полетела у помоћ, али од Персефоне више није било ни трага. Девет дана је Деметра лутала светом без јела и пића, тражећи кћерку, док јој на крају Хелиос, свезнајући бог сунца, није открио тајну Персефониног нестанка. На то је несрећна мајка пошла на Олимп и одлучно затражила од Зевса да као највиши бог предузме нешто у вези с Хадовим насилним чином и врати јој кћер. Али Зевс није могао да учини готово ништа јер се Хад у међувремену био оженио Персефоном и да јој да проба зрна од језгра шипка, а кад је неко у подземном свету нешто окусио, није више могао да се врати на земљу. Деметра је на то напустила Олимп, затворила се у свој храм у Елеузини и на свет послала неплодност која је имала катастрофалне последице не само за људе него и за богове. Људи су, наиме, престали да поштују богове и нису им више приносили жртве. Кад је такво стање постало неиздрживо, Зевс га је решио компромисом. Присилио је Хада на обавезу да две трећине године пусти Персефону на свет, где ће живети са својом мајком, а Деметра је опет морала да пристане на то да Персефона трећину године живи са својим мужем у подземном свету. Тако се и догодило: кад сељак с јесени положи семе у земљу, Персефона одлази у царство мртвих, а растужена Деметра природи одузима плодност. Али кад се у пролеће њена кћи опет врати на земљу, мајка је поздравља цвећем и зеленилом, у које се природа поново облачи.
Први човек ког је Деметра подучила како да узгаја биље био је Триптолем, син елеузинског краља Келеја. Деметра је то учинила из захвалности што су је Триптолемови родитељи у њеној дубокој тузи за Персефоном лепо примили у својој палати, иако нису ни слутили да угошћују богињу.
Даровала је Триптолему зрневље жита и научила га како да оре земљу. По њеној наредби Триптолем је ширио своје умеће по целом свету. Другом Келејевом сину, Демофонту, Деметра је намеравала да дарује бесмртност, али кад је његова мајка Метанира затекла богињу како кали дечака над ватром, ужаснута је крикнула, а престрашена Деметра га је испустила у ватру и Демофонт је изгорео. Након Деметриног одласка, краљ Келеј је дао да се у њену част у Елеузини сагради величанствено светилиште, које је после тога постало средиште њеног култа.