Дедал

(Грч. Daidalos, лат. Daedalus - највећи грчки вајар, сликар, градитељ и изумитељ, син атинског уметника Еупалама)

Дедал је један од највећих хероја грчких митова. Он је први човек који се са земље уздигао на крилима израђеним људском руком, а затим се на њу успешно спустио. Његов проналазак крила било је нешто тако изузетно да је засенио све што је Дедал до тада изумео, између осталог полугу и сврдло. Његов успешни лет бацио је у заборав готово сва остала његова дела - уосталом нипошто на штету његове славе.
Према грчким митовима, односно њиховим сачуваним верзијама из новијег времена, Дедал није био у свему позитиван јунак. Сваки смртник истовремено је и добар и зао, иако не подједнако, а ни највећа генијалност не искључује људске слабости. То важи и за Дедала. Његове статуе су биле као живе, коњи су рзали пред његовим сликама као да у њима виде живе припаднике своје врсте, а људи су га поштовали готово као бога. Али кад је Дедал приметио да је његов нећак Талос још надаренији од њега, није хтео да се с тим помири и суновратио је Талоса са стрме стене атинског Акропоља. Неко га је видео док је укопавао његов леш, па га је атински народни суд, упркос Дедаловој уметности и његовим заслугама, осудио на смрт.
Али богови штите уметнике и опраштају им чак и кад крше темељне људске законе.Тако су и Дедалу помогли да се ослободи из тамнице и омогућили му да са сином Икаром стигне на Крит. Тамо му је уточиште пружио краљ Минос, који се управо био вратио с ратног похода против Атине. И није му само пружио уточиште него је наручио и неколико послова примерених Дедаловим способностима.
Миносова жена Пасифаја је, док је краљ био одсутан, починила прељубу са светим белим биком и родила чудовиште, пола бика - пола човека. Минос је то са својом женом рашчистио по кратком поступку, али њеном несрећном потомку није хтео да нашкоди. Дете, најзад, није криво за пад своје мајке. Али Минос је одлучио да сакрије Минотаура од људских погледа и језика, а решење тог проблема поверио је Дедалу. Након темељног проучавања краљевог захтева Дедал је предложио да се у главном граду Кнососу сагради огромна грађевина, Лавиринт. Минотаур ће моћи мирно да живи у његовом средишту, напоље неће моћи, а свако ко уђе унутра, неће наћи излаз. Минос се сагласио и Дедал је своју намеру спровео у дело. Саградио је грађевину која је постала једно од седам чуда света.
Минос је великодушно наградио Дедала, дао му нови посао, па још један, а кад је Дедал све завршио, предложио је нешто што бисмо данас назвали доживотном пензијом. Хтео је да се тако осигура да Дедал неће открити тајну Лавиринта или саградити сличну грађевину. Али Дедал је, уместо сигурности коју пружа добра пензија, давао предност слободи и одбио је краљеву понуду. Краљ му је узвратио забраном да напусти Крит.
Обала је била под јаком стражом, на мору су господарили Миносови бродови. Дедал је с Икаром дуго размишљао како да побегну с Крита, а онда му је пала на ум велика замисао: Минос може да затвори све морске и копнене путеве, ваздушно пространство остаје слободно - одлетеће с острва као птице. То је у оно време била доста смела мисао. Пре њега ниједан смртник није летео. Некада је то неко покушао у Месопотамији, али Дедал за то није знао. Још генијалнији је био начин на који је Дедал своју замисао спровео у стварност. Од птичјег перја израдио је два пара крила, слепивши поједина пера воском, а затим се, праћен Икаром, одважно винуо у висине. Циљ му је била Атина.
У митовима је смер Дедаловог и Икаровог лета тачно назначен. Из Кнососа полетели су на север према острву Паросу, а затим нагло скренули на североисток. Дедал је, по свој прилици, тек тада постао свестан онога што је у туђини потиснула чежња за отаџбином: у Атини га је чекала смртна казна. Али ускоро се догодило нешто горе него што је, бар за оца, губитак сопственог живота. Упркос Дедаловом упозорењу Икар је, у свом младеначком одушевљењу, узлетео превисоко, сунце је растопило восак којим су била слепљена пера његових крила, младић се сурвао у море и удавио. Несрећни Дедал променио је тада смер лета и попут лептира одлетео за светлом Сунца на западу. После хиљаду километара лета срећно је долетео на Сицилију и тамо затражио уточиште код краља Кокала.
Кокал је примио Дедала у службу, а Дедал му је заузврат саградио величанствену палату коју је украсио статуама и сликама. Минос је дознао за Дедалов боравак на Сицилији и од Кокала затражио да му изручи Дедала као бегунца. Кокал се није усуђивао да одбије Миносов захтев јер је критска морнарица тада била најјача на свету, али није намеравао да га испуни. Предложио је да се настали спор реши дипломатским путем. Минос се запути на Сицилију, а да би његови аргументи добили на тежини, повео је као пратњу целокупну своју ратну морнарицу. Дедал је затражио од престрашеног Кокала да му да одрешене руке. У краљевој купаоници вешто је монтирао тајни цевовод, загрејао воду у котловима, и кад је Минос, по свом обичају, дошао увече да се окупа, пустио је на њега кипућу воду. Кокал је крио убиство критског краља, али су Атињани ипак дознали за Дедалов чин. Из захвалности што их је ослободио смртног непријатеља опростили су му раније почињен злочин и помиловали га. Дедал се вратио у свој родни град у коме је, након много година, испуњених радом на његовом проширењу и украшавању, умро срећан и спокојан.