Aтлас

(Грч. Atlas, лат. Atlas - див који на својим раменима држи небески свод, син титана Јапета и океаниде Климене)

По њему се назива стеновити предео дуг две хиљаде километара у северозападној Африци у који се Атлас претворио после смрти; затим, океан који оплакује западне обале његове некадашње земље; географски или звездани атлас; једна од највећих мрља на источном делу планете Меркур; острво које је настало у машти филозофа Платона, а који су многи истраживачи узалуд тражили (неки често и "откривали"), назван Атлантис или Атлантида.
Атлас је учествовао у неуспелој побуни титана против олимпских богова. Као један од поражених, Атлас, према Зевсовој пресуди, мора за казну заувек да носи велику тежину небеског свода, односно стубова на којима почива. Само једном му се пружила прилика да се ослободи терета, кад је у његову земљу дошао Херкул да микенском краљу Еуристеју донесе златне јабуке са стабла које су чувале Атласове кћери Хеспериде. Атлас се сусретљиво понудио да сам убере јабуке ако Херкул уместо њега придржи за то време небески свод. Херкул је знао да јабуке чува несавладив змај који никад не спава и зато је прихватио Атласов предлог. Атлас је донео јабуке и опет се љубазно понудио да их однесе у Микену. Свакако, за Херкула је то било очигледно лукавство. Наоко је прихватио љубазну понуду, али је замолио титана да на тренутак придржи небески свод док он себи од траве направи подлогу за раме јер га огроман терет болно притиска. Кад га је Атлас одменио, Херкул му је захвалио на љубазности, узео златне јабуке и убрзо с њима нестао. Атлас је свој терет морао да носи до своје смрти, али није га се ослободио ни након ње.
Живот је, уосталом, изгубио прилично неславно. Будући да због старог пророчанства није веровао странцима, није пустио у земљу ни јунака Персеја, који је тим путем хтео да се врати са острва Горгона, где је убио чудовиште Медузу. Штавише, увредио је Персеја изјавом да је његово хвалисање Медузиним убиством богохулна лаж. Персеј му је као доказ да говори истину показао одсечену Медузину главу која је била тако страшна да се свако ко би је погледао скаменио. Тако се и див Атлас претворио у камену планину, а његова се глава и данас губи у плаветнилу неба чији ће свод морати да држи до краја света.