Aтенa

(Грч. Athena i Athene, лат. Minerva - кћи Зевса, богиња мудрости и победносног вођења рата, заштитница правног поретка, правичности и уметности)

О Атенином рођењу из старих митова сазнајемо мало. Хомер каже само толико да је рођена од Зевса, без мајке. Према Хесиоду, родио ју је Зевс из своје главе, пошто је појео богињу разума Метиду, како би је спречио да роди кћерку која би га, према пророчанству, премашила у мудрости, и сина који би га надјачао снагом и свргнуо с престола. Још млађи митови кажу чак и то како је Зевс родио Атену. Кад је појео Метиду, толико га је заболела глава да је помислио да ће му се распрснути. Због тога је позвао бога Хефеста (према другој верзији бога Хермеса, па титана Прометеја) да му секиром расколи главу. Чим је Хефест то учинио, искочила је из Зевсове главе сјајна богиња у пуној ратној опреми - Палада Атена.
Према митолошкој симболици Атена је, дакле, била утеловљење Зевсове снаге и мудрости. Владар богова и људи њу је волео више него остале своје кћери. Разговарао је с њом као са својим мислима, никад пред њом ништа није тајио и увек би удовољио свакој њеној молби. Атена је била свесна те Зевсове наклоности. Непрекидно је била у његовој близини, никада није пожелела другог бога или мушкарца и никада се није удавала, иако је била прелепа и узвишена. Остала је Девичанска Атена - Атхена Партхенос.
Због свог порекла и Зевсове љубави Атена је постала једна од најмоћнијих богиња грчког пантеона. Од најстаријих времена била је пре свега богиња рата, што је проистицало из њене функције заштитника од непријатеља. За рат је, додуше, био меродаван Зевсов син Арес, али Атени то није сметало. Арес је, тачније речено, био бог јаросног рата и битака, а она је била богиња мудро, промишљено вођеног рата који се увек завршава победом, што се за Аресове ратове не би могло рећи. Као богињу рата Грци су је поштовали под именом Атхена Еноплос (Наоружана Атена) или Атхена Промахос (Атена која позива у бој). Као богињу победничког рата називали су је Атена Нике (Атена Победница).
Атена је од почетка до краја античког света била заштитница Грка, посебно Атињана, који су јој били најмилији. Као Палада Атена штитила је, осим Атине, градове који су у храмовима имали њене посвећене кипове, тзв. паладијуме. Докле год је паладијум био у граду, град је био неосвојив. Такав паладијум у свом граду су имали и Тројанци. Да би освојили Троју, Ахејци су морали да га украду и однесу, што је пошло за руком Одисеју и Диомеду. Као што је то чинила у рату, Атена је штитила Грке и њихове градове и у миру. Била је заштитница скупштине и права, бринула се за децу и болеснике, доносила људима благостање. Њена помоћ неретко је била врло конкретна. Атињанима је, на пример, даровала маслину и постала утемељивач једне од најважнијих грана грчке пољопривреде - до данас једне од најважнијих. Осим тога, Атена је била богиња уметности и занатства (те две речи Грци нису разликовали - рад вајара, клесара и обућара означавали су истом речју "текхне", вештина). Научила је жене плетењу и ткању, мушкарце ковачком занатству, златарству и бојадисању. Помагала је и градитељима храмова и лађа. У замену за своју помоћ и заштиту тражила је поштовање и приношење жртава, што је било право сваког бога. Непоштовање и увреде је кажњавала, али се могла умилостивити пре него остале богиње.
У животе богова и људи Атена се уплитала често и делотворно, при чему је сваки њен потез водио до исхода какав је сама желела. С богом мора Посејдоном сукобила се ради владања над Атиком и Атином. Пред саветом богова, који је за судију одредио првог атинског краља Кекропа, тај спор је добила јер је даровањем маслине осигурала себи Кекропову наклоност. Кад ју је тројански краљевић Парис увредио, тј. кад јој у свађи с богињама Хером и Афродитом није признао првенство у лепоти, осветила му се тако што је помогла Ахејцима да победе над Тројом. Кад се њен поштовалац Диомед у бици на тројанској заравни нашао у смртној опасности, сама је заузела место возача његових бојних кола и натерала у бег свог брата Ареса. Помогла је итачком краљу Одисеју да се, након заузимања Троје, против воље бога мора Посејдона врати у отаџбину. Помагала је и Одисејевом сину Телемаху, Агамемноновом сину Оресту, а уз друге јунаке и Белерофонту и Персеју. Своје вернике никада није напустила, увек је помагала Грцима, посебно Атињанима, а подједнаку помоћ је пружала после и Римљанима, који су је поштовали под именом Минерва.