Aртемида

(Грч. Artemis, лат. Diana - кћи Зевса и титанке Лете, богиња лова и животиња, краљица природе и богиња месеца)

Била је сестра бога светла и сунца Аполона и према најстаријим казивањима родила се на острву Делосу. Њена мајка Лета нашла је ту уточиште у бегу пред змајем Питоном, који ју је прогонио по целом свету да је убије по заповести љубоморне Зевсове жене Хере. Делос је тада још био пловеће острво које су носиле морске струје и окретали морски вртлози, али чим је на њега ступила Лета, с морског дна су изрониле две стене и заградиле му пут, као и Питону. Ту је, на гори Кинт, Лета родила близанце Артемиду и Аполона. Према другој верзији, родила их је у гају Ортигији у Ефесу. У његовој близини Грци су подигли Артемидин храм, који је постао једно од "седам чуда света".
Без обзира на то која је верзија тачна, Артемида је, очигледно, богиња малоазијског порекла. Већ су Хетити поштовали богињу лова Рутамиш, а Лиђани и богињу Аритму, којој су били посвећени кошута и јелен. Артемидин култ се у најстарије доба проширио целим грчким светом, а после и римским. Првобитно су је поштовали као богињу природе која влада свим живим створењима. Како је Артемидин брат био бог сунца, она је постала богиња месеца, а као богиња природе постала је и богиња њене плодности. Била је заштитница шума, лугова, ливада и поља, а и свега што данас називамо производњом биљних култура. Као богиња плодности у свом делокругу је имала и порођај. Тако је, чим се родила, својој мајци Лети помогла при порођају брата Аполона. Артемида је била и богиња лековитих извора. Могла је на људе да пошаље лудило, одузетост или смрт. Једна је од ретких богиња која се никад није удавала. Од самог почетка па све до нестанка свог култа остала је девичанска богиња. Од најстаријих времена приписивали су јој страст за ловом. Уметници су је приказивали с луком и стрелом, у друштву разних животиња (лава, тигра, лабуда или јелена). Како су лов и рат некада били у тесној вези, у неким крајевима је Артемида постала богиња рата. У Спарти су јој, наводно, у давна времена приносили и људске жртве, а после су пред њеним кипом шибали спартанске младиће, што је била припрема за патње које су их очекивале у рату. Као богињу месеца понекад су је изједначавали с богињом Селеном, а њеног брата Аполона с богом сунца Хелиосом.
Главно Артемидино занимање био је лов. Ловила је сама или у друштву нижих богова и нимфи. Кад би се заситила лова, одлазила би свом брату у Делфе и плесала тамо с Харитама или певала с музама.
Из митова знамо за неколико њених уплитања у судбине људи, која нам одају жену пре тврдог него милостивог срца. Микенском краљу Агамемнону, на пример, није могла да опрости што јој је убио кошуту, и због тога му је готово онемогућила одлазак под Троју. Умирила се чим јој је краљ као жртву принео своју кћер Ифигенију. Окрутно је казнила тебанског ловца Актеона кад ју је једном згодом, сасвим случајно, видео нагу. Претворила га је у јелена и наредила његовим псима да га растргну. Кад је калидонски краљ Енеј једном заборавио да јој принесе жртву, послала је у његову земљу огромног вепра, који је уништавао летину и убијао људе. Да би га убили, морали су да се удруже сви калидонски јунаци, на челу с Енејевим сином Мелеагром. Артемида је, причало се, из љубоморе убила и славног ловца Ориона. Позната је њена освета тебанској краљици Ниоби, која је увредила њену мајку: убила јој је свих седам кћери. Било је случајева да се умилостиви извињењем или приношењем жртве. Од њеног гнева се, на пример, спасао Херкул, који је уловио њену омиљену киринејску кошуту.
Мада њена лепота није била лепота достојанствене и мудре Атене, ни лепота страствене Афродите, нити лепота узвишене богиње, каквом се истицала Хера, Артемида је за Грке ипак била идеал женске лепоте.

Artemida