Aполон

(Грч. Apollon, лат. Apollo - син Зевса и титанке Лете, бог светла и сунца, чувар живота и поретка, непогрешив стрелац и врач)

Родио се на острву Делосу, где се његова мајка била склонила бежећи пред Питоном, страшном змијом с главом змаја, којом ју је прогонила Зевсова љубоморна жена Хера. Делос је тада било пловеће острво које се љуљало на морским таласима и због тога није био посебно сигурно уточиште. Прогоњена Лета није имала другог избора јер је Хера бацила на њу клетву да не нађе ни комадић чврсте земље где би могла да роди Зевсову децу. Чим је стала на тло острва, догодило се чудо: из морских дубина изрониле су две стене, од којих је једна зауставила кретање острва, а друга препречила пут Питону. Лета је затим на гори Кинт родила близанце - кћер Артемиду и сина Аполона.
Кад је Аполон одрастао, уздигао се са својим оружјем, златном лиром и сребрним луком, у висине и кренуо у земљу у којој је живео Питон да му се освети због прогона његове мајке. Нашао га је у дубокој ували под Парнасом, засуо га кишом стрела и у краткој борби убио. Његово тело је закопао у земљу да од њега не остане ни спомена и Пито, дотадашње име те земље променио је у Делфи. На месту своје победе утемељио је светилиште и пророчиште да у њима објављује људима Зевсову вољу.
Иако је Питон био одвратна неман, био је божанско биће и Аполон је морао да испашта, тј. да се очисти од кривице за његово убиство, иначе није могао да се прихвати својих божанских функција. Због тога је, по Зевсовој заповести, пошао у Тесалију и тамо осам година служио код краља Адмета као обичан пастир. После очишћења од кривице вратио се у Делфе, које је после Делоса највише волео. Кад се ближила зима, одвезао би се својим колима која су вукли лабудови у земљу Хипербореју у којој влада вечно пролеће. То је чинио сваке године: пролеће и лето проводио је у Делфима, а јесен и зиму у крајевима вечног пролећа, ако није боравио међу боговима на високом Олимпу.
Аполонов долазак на Олимп доносио је са собом радост и добро расположење. Долазио је на челу муза, богиња лепих уметности, као њихов признати вођа. Нико од богова није му био раван у свирању на лири. Кад би одјекнула његова песма, уздахнуо би и бог рата Арес. Био је Зевсов миљеник, као и његова сестра Артемида, а остали богови често су због тога били љубоморни на њега. Људи су га поштовали из више разлога: био је бог светла и сунца, а без њих не би било живота, затим зачетник хармоније и лепоте, а без њих живот не би имао смисла. Штитио је људе у рату и опасностима, лечио их у болести, бринуо се за поредак који је успоставио Зевс, волео је и награђивао добро, а кажњавао зло. Стреле из његовог лука никад нису промашиле. Као осветнице непогрешиво су погађале доносећи кугу. Једнако су неумитна била и његова пророчанства. У њима је људима објављивао Зевсову вољу посредством пророчица, посебно делфијских, Питије и Сибиле, а и других пророчишта. (Ако се Аполонова пророчанства нису испунила, кривица је, свакако, била само на људима који нису знали да их правилно протумаче.)
У свету богова и јунака Аполон је имао истакнуту улогу. И сам је био јунак многих догађаја. Познато је његово надметање у музици са сатиром Марсијом, који је свој пораз платио својом кожом. Приликом једног сличног надметања с Паном, богом шума и пастира, краљ Мида добио је своје магареће уши. Слично је било и приликом Аполоновог несрећног надметања са младим Хијакинтом, а посебно када је реч о његовој окрутној освети тебанској краљици Ниоби, којој је због увреде његове мајке устрелио све синове. У тројанском рату Аполон је био на страни Тројанаца и помагао им на све могуће начине. Управо је он усмерио стрелу која је Ахила погодила у пету.
Као сваки други бог и Аполон је имао бројне љубавнице. Али код њих, упркос својој лепоти, није баш имао много успеха. Његова прва љубав, нимфа Дафна, претворила се пред њим у ловорово стабло да би се спасила од њега. Његова наговарања и понуде одбиле су чак и две смртне жене, Касандра и Марпеса. Од његових потомака највише се прославио трачки певач Орфеј, којег је имао са музом Калиопом, затим бог лечништва Асклепије, којег је родила његова љубавница Коронида, а и Аристеј, син нимфе Кирене, који је научио људе како да узгајају пчеле и стоку. Њеним сином био је сматран и Химен, бог женидбе, помоћник богиње Афродите.

Apolon